Straža

Бро| 134

БВОГУЛД, УТОРАН 19 МДЈА 1915 „

Адреса 8« тел^граие: .СТРАЖА* - БЕОГРАД.

Став Р( К<

Је ■ Адшн.: ул. бр. 21

Огласа са да{у у Адмав. Цааа угврђааа.

Г;Г 1 Л

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Вемаћма аа п«и м ивају. V Р/аааааа «а I« Пасва, руивм, пааад а ааа м?ац в^ м ам«<* ■а ааг», ааата адаамвуау , ПВ 1

ТРЛЕФОН УРЕЛНИШТВњ 1092

ИбЈ/ази сваки дав у о ч. дре додие.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Важна конференција Дип/кшатске конференције у вофији — Спец. извештај. СОФИЈА, 18 иаја Посланнци Енглеске, Русије и Француске г. г. Савински, Аирнсаид и Панафио одржали су у енглеском посланству седниЦу, на којој се решавало о корацима који се имају учинити код румунске аладе у погледу држања Бугарске. Оаа конференцијз изазвгла је узбуђење у софијским ;владајућим круговима, у толико веће, што је енглеског посланика. посетио д-р Данев, шеф прогр°сивно либералне странке, борко

Усиљену европску равнотежу, питање о хегемонији Тројнога Споразума или Тројнога Савеза у Европи и испуње&е давнашњих и* сториских задатака пореметила је икренула политика Немачке. За своје давнашње фикс-идеје Виљем је Сматрао европски рат кзо једини пут који води његовом остварењу. Идеја о превласти ва мору и ко>-<онијама и потчињавање Ечропе немачком (ружју/он накако није забораиљао. Почео је образоватв данашње поколење у томе духу. Тра жво је само моменат кад ће приступити остварењу својих замисли. И нашао га је, али код Словенског жив ља. У Босни где је чаша горчине била преливена давно и давно, у моменту када је Франц Фердинанд његов сарадник изводио маиевре у циљу осгварсњз тих замисли, од руке сина народа који пати Фраац Фердинанд је погинуо у средСарајева. Тада наалази нота коЈом Виљем проба Споразум. Тра жи од Србије да се спусти до најнижег степена до кога се само једиа вазална држава може спустити. У одбрану малене Србије устаје њена старија сестра Русија и кад је Аустрија напала Србију, Русвја устаје да брани Србију. Уз Русају као савезница ступа

Француска а у одбрану Бел гија и њихова савезница Енглеска. Срби су Схватили значај момента онако како се са мо пожелети могло. Српски сељак, оставив рало и мо тику, узима учешћа у пречишћавању европсках питања. Као наЈдостојнији међу достојнимд он одбија инва зију свуга бројно н дмоћ нијег непријатељз, привла чећи на себе велике непријатељске снаге и први по скупу цену и баснословне жртве извршује свој за датак. Нзјмања мсђу Савезни цима ^рбија је прва завр шила свој задатак и изво јевала своме влздару на кон ф ренцаји мира прво место. Требало је се одззватн Србији онако како је она то заслужила. Али у овом је погледу испољена нека слабост. Наишло је питање о ступању Италије у рат и цена по којој би Италија ратовзла против својих дојуче рашњих савезница. Ма да се цео овај рат води нг сснови принципа народности, апа < је Италија тражвла да јој се даду и неке српске сокрајиие.

оа сввм питзњем је дошло питање 0 ступању Ру муније у акцају и то опет на основв иеког принципа нфодности. Румунија бе-

имају »елику државу, да буду жижг уједињеном Сло венсгву и иајвећи пријатељ Енглеске Француске и Русије на блиском Истоку? Дсћи ће ћзљда дани прав де када ће се онима који пате, та патња наградити. Епиграм БугарскоЈ Сад је во ме; добро пазиП Нема више ко ће нежно да те мази. „ Јегер “.

Сад се Бугарска налазв у фззи преговарања, И она тражи територијалне ком* пензације а то наравна у Маћедонији, на рачун Србије. Рззним дипломатским преговсрима и убеђењима силе првјатељски никлоњене Србији

Раоош Брза а шиниетрација Синоћ код „Руског Цара“, један прнјатељ, полицијски чиновник из укутрашњости причгмш — Пре две године у срезу у коме -данас служим, избио пожар и уништио једиу кућу. Писар који је тада ислеђивао ту ствар, по свршеном ислеђењу послао акта суду. Кад сам дошао у срез јазза ову паљевину од пре две године нисам низнао, и неГмало сам се изненадио када сам добио из суда акта са „хитно 11 да игиђем на лице места и да цроценим штегу, пошто је ранији иследник стаеио и сувлше малу оштету. Али моје је из ненађење било још веће, кад сам дошао да чиним увиђај: на место изгореле куће нашао сзм лепо озидану кућицу око које се увелико зеленио шљивак. Шта сам друго знао, до да се вратим у канцеларију, да превијем табак и да нзпишем, како се ни по зидовима, ни по крову, ии но прозорима. па чак ни по самом темељу не познаје да је уопште н била паљевина, те према томе да нисам могао ни ошгету да проценим. Аргус.

Па докле ће то? Да ли ће доћа моме.ат да се увиди да су Срби подаелк највише жртава да су до казали да су способии да

— Југословенски манифест енглескоме народу и Парламенту. Аустро-Угарска и Немачка наметнуле су југо:ловенскоме народу братоуби лачка грађан ки рат. Осзм милијона Југословена осу ђено је да војује против своје рођеиебраће и ослободитеља. Мноштво је оте раних са рођене груде, вешаних и стрељаних. Тамнице су препуне политичках жртава.

Југословенаки народ у Аусгро - Угарској не може данас изразити своје жеље. Саборв су затворени. Многи су народни заступници у тамнице бачени или су подвргнути оштром полицијском надзору. Наша омладина, која успе да ускочи, бори се у редо вима српске и прногорске војске, а ми, које је рат затекао у инострагству,*осећамо дужност, да унознамо цввилизовани свет, а напосе енглески народ са правим осећајима и тежњама нашега народа. Наша југословенска браћа у /гмерици, саставши се у марту о. г. у Чикагу на конгресу од 563 делегата, прихватише једнодушно наш програм. Србк, Хрвати, ^лоненцн желе победу Тројном Сао разуму и са поуздањем очекују погпуно ослобођење свих Југословена. Осведочене, да се Тројни Споразум бора за победу начела народности, било је иавор моралне снаге и надчовечнах подвига Србије и Црне Горе и очувало Је њихову засужњену браћу да не ма лакшу духом. Овај је рат за Србију и Црау Гору рат за слободу и у|едињење, а није осв*а јачки. Оне се боре за ослобођење свога народа испод туђинскога јарма и за ње гсио уЈедањење у Једну једину државу. Са војнкчкни и политичким уништењем Аусгро • Угарске престаће Једном за вазда ;њезин систем в сћук 1 е е! Јтрега*', којим су наш народ кроз ве кове раздаајали. Југословеми су један нарцд по крви, по језику, по териториЈи и по народној свијссти. Само кад буде у Једињен, тај ће народ нма ти нужне предуслове за иезависан опстанак. Ју[ ословени (Срби, Хрвати, СловенциЈ наставају ове предјеле: Краљевину СрбиЈу, Црну Гору, Тро* једну краљевнну Хрватску, Славонију, Далмацију (са Гијеком и Котаром); Босну и Херцеговину; те Крањску; знатне дЈелове покрајтна Истре, Траа, Горич со Гра дошке, Корушка и Шта јерска и коначно југосло* венску зону уже Угарске.

Ако се уздржи расцјепканост ових териториЈа, 61 ло да остану под аустроугарском власги, било да ма само коЈа био припадне којоЈ туђинскоЈ држави, тс ће бити флагрантна повре да нашег етничког, геогрзф ског и економског једннства а томе ће се без сумње наш народ оправдано и енер гччно одуприЈети. Југословенски народ тежа за уједињењем својих територији у јелну незавасну државу. Унутарња уредба државе, баће стаар самога народа, ксји ће ју удесита по својој вољи и према сво јој сотреби. Југославија бчће елеме нат реда и мира. ПосвећуЈући сву своЈу снагу наорет ку, рззвијаће нарочито позната овојства свог помор ског становништвз, а енглеска ће народ бити први, који ће их увежавати. Наше ће луке бити отворене тр говани као никад до сада, а преко њих имаће трговач ка излаз сви народи нашега зелеђа, нарочато Чеси и Мађари. Наш народ, који асповиједа више вјера и чија Је сношљивост позната, крунисаће своје народно једин ство Јемсгвом вЈерске Једна кости и слободе вЈероисповаједања. Сигурни за наклоност своје руске браће, алелујемо на симаатије њиховвх западнах савезника у нашој борба за слободу. А као заступници демократског народа апелуЈемо напо се на Рарод енглески и на његов парламенат, те тражимо од оних потпору, која ће Југос«оаенском народу омогућити да, након веков ног сградања, Једаом по стигне јединство и незавиСаост. жимо од страних држава је то: да не сгављају руку на оио што је наше, да пазе на наше границе. До сада јетако било. ВеруЈемо да и у будуђе всиа шта да се промени. Лажно је тврђење да смо са ма коЈом државом закључили ма какав тајни уговор, који би јој гарантовао слободан прелаз преко наше територије. Ми хоћемо да останемо неутрални. То је и мишљење наших саотачественика који говоре италијанским језиком. Могу да вас уверим, продужиоје г, Мота, да они неће променити мишљење стулањем Игалије у акцију. До краја августа наша мобилисана армија сгала нас је по милион и по динара дневио. Ми смо до сада од почетка ата потрошили 1050 милиона. 'мајте у внду да целокупно иаше становништво броји нешто више од 4 милиона житеља. рг И

Следују потписи: Шбајцарска. хеушЈЦлносп — Шта желе Швајцарци. Један сарадник мађарског лисга „Аз Ешт“ интервјуисао је председника швајцарске конферћнције г. Мота, који Је између ђасталога изјавио: — Мн нити можемо нити тр жимо да имамо територијалних амбиција. Све што тра-

Руске победе XI 2»есшру БУКУРЕШТ, 18 м*ј 1 . Руске трупе сконцентрлсана на Дњеструу велачој количини, успеле су потисиути аустро-немачке трупе са Дњеста.Секгорнг којајсу биле аустриске трупе, °уса су успели ©чистити од АустрвЈанаца. У руске руке је пало неколико - хчљада за« робљеника и велике количине муниције и другог ратног материјала који нечријатељ ниЈе успео одвући. јзнНа Сану - Аустријамцп приаиајр оиој пораа БЕЧ, 17 маја. Аустријски службени коминике гласв: Руске потпоре, које су стагле са севера, упеле су се из :ве сна« ге на више секгора десне обале Сана, да јакии противнападима царалишу наступање савезничких снага. Поновљееи непријатс-.љеви наоади за време нсђн лр> иали су. Они су ипа»с задобили терена са обе стране реке Вислоке, у крају СЈењаве, Слаба одељења цовукла су се ислред зна гнвх руских снага са леве обале. Тои приликом осгзло јс неколико топова.

ФЕ/ћТОН

Ми л. К. Нако лкћ-Раеинки: ОШМ 1 ШШ — Мој ннтерајув ИнтервЈув -је био кратак, с ноглецом на зарвзно дсба. По обвчају, нисам серуковао већ прошапутах: .Већ зна«, Пегавац!* Он клвмну главом, згцали једну дворску цигарету, и рече ми: — Изволте, сести? — А, хвала, ја волим тако с ногу — због заразе. Господин министар се на* смешиг* — Имате поака. Данас је седањ* опвсво А }а Лодадох: — И наседвње! '<* • И онда саечано почех: „ Ваша ЕкселенцвЈо! “ Ала он ме прекндег . — Извините, у Србијв аема ЕкселенциЈе, ми смо сви демократв... —' Ај пардов; ииа рекох му, ја с&м конзерватнвац,

аристократа. Цитирам Милана Ћурчина: „Пучина је једна стока грдна!" Ћурчин Је, као што се веруЈе, песник. — Да сам тако мислио, Ја не бих био министар. — Имате права, гсспо дине Манистре, пошто вв не трпите „Екселенцајо!* Него, кад додирнух „свмпа тичну* реч: „стока!“ — би ли тако добри били, да ми речете, зашто народ умире од пегавог тафуса као сто* ка? То је важно питање, за вас демократе, којвма народ даје столвце. — Па како да вам кажем, поче министар, и почеша с: за уво... У обично доба тај свраб не би аначио друго, до забуну дотичног министра, али, у оваким заразним приликама, ја узвикнух: — ГоспЈдине Министре, ви се чешете; ја се бојим, да није ваш — ресћсаЈиз са рНп> — пегавац... Кад то рекох, миннстар баци цагару в пребледе, сете рекав;

— Спасите ме, видите... јбудите добри... скиде „крагну“ и мзшну, в мољаше ме: — Тражите, спасите једног оца породице... Пошто прегледах гојазни министров врат, узвикнух; — Ту ни шгави тифус ништа не може учинити. То гоЈи 100 дуката месечно! Господин Министар се за довољно осмехну, и рече: — Баш сте прави обе шењак! — А, не, рекох, вама је свака' 0 добро познато, да још ни један министар није умро од пегавог тифуса, а то, видите, за меве је, чи тава филоссфжа тајна.. Миннстар се поче задовољно смејати, в рече: — Ако је.по вол»и ,1 по једна кава? — А, благодарвм, рекох, не пвјем тифус,. — Ала сте ви опрезни! — И суввше ми ласкате, рекох, него, цаљ моје поје актуелно пвтање: „Зашто министри не умиру

од пегавог тифуса?“ И ја имам част... — Но, добро, знам шта хоћете? Ви хоћете, да вам одговорам на иитање, на које с“ не може одговорити. Али, ипак, мислим, да је разлог и таЈ, ттомииздајемо наредбе и расписе, а по Уставу, наредбодавци су неприкосновеии у погледу на друге, па следствено, и пегави тифус ииа да се □овинује нашим расписима, јерје „пегавац" демократа, пошто излазв из народа. — То нисам до С 4 Да знао, господине Министре; то другим речима значи: да већиНу у нашем народу Сачи њаваЈу „Пегавци. 4 * То Је благотворно. —* И Још нешто, наставља г. министар, можда је то и за то, што ми миш»стри, читамо велвке и. де беле књиге, па знамо више но обвчни смртни, и умемо' да н у самима.себи сувбијемо сваку заразу, па след« Ствеио,и „пегавац“. Ми смо то предвидели, па смо се

Саремили раније, а народ то ниЈе знао, и у томе је његова несрећа. Нас, ,,пе гавгц“ може покосати само у случају кад дамо оставку — Чуо гам, гссподин министре, да је против пегавог тифуса, одлично студирати: „афере Са лиферантима и трулим опанцима*? — А, то Је изврсно дејство, пегави тифус бежи од „гшефтова", па и оних коЈа набављају такве опанке за — ратнике. — Још нешто г. М. нв стре? Увидело се, да женске ретко, или никако, не умвру од „пегавца“. Како би било, да од вас, а и сд женснпх узмемо „серум'* протнв „оегавца?" И онда да се то објави рзда признања заслуга. Жене су спа сле (то јест гуске) Капи тол, а у овој прилици би оне соасли иарод од ,.пе гавца." Компарација тачнд. а аредлог савремен. — Имате ираво, клвкну г, Министар.

— Не браните! каже министар. Све ће се извести. Само ви ово публикујте/ нека се демократски народ, сирјеч, ратници, овеселе... — Х)ћу, господиае министре:.у уводном чланку или фељтоиу. Народ ће.шгз* кати од^рацости. Го^аодин Министар из води (|а мишљах табзкеру) буђелар, извади банке, и рече: — Без сумње, г в треба те новаца? и пружи ми. — А, хвала г. Министре. Мени новац.ве треба. Ја сам Толстојевац А друго, извннвте, (то ћу вам каза та, у повеаењу), боЈим се, да то нису аочем новци заражени пегавцем. — Онда, служба? — до* даде г. министар. ..р— Хва/га! Ви сте ме за дужилв, да вам и песму морамлвсаевати. Да вас прославим1 —г И онда взађох, као што сам и дошзо,

Шријекш — Бшамарком депо. С војне тачке гледишта Трнјег|т се може сматрати као ве лнда тврђавд која..се,заврцЈава са Горским језером а с двеју страна завршава се ВенециЈом и Ломбардијом. Годипе 1866. Бизмарк ]е умео придобитиТријент за Аустро-Углрску. Он је нредвиђао шта ће бити у будућности и тражио је да к се германска раса дочепа те тврђаве, која влада једним делом Италије. Тријент је према немачком мишљењу страх и трепет за сваку војску која буде оперисала око Вецеције и до Изонца. Ма колико да Аустро-Немци застрашавају Италију јачлном ТриЈента ипак ће он пасти цосле релативно кратке борбе. Рашка пошш Мој муж Петар Димнтријевић обвезник П чете III бат, XVI пукд, не јавља ма се никако. Стога најучтнвије молим свакога пријатеља и друга његовог, да ми ма шта о љему јаве, нашта ћу ,му бити вечито^б«годариа. Адреса: ДаниваДимвЈевић Драгачевска ул. 19,