Straža

И ПШ ННЈЕ 11 [П 01 » ШИУ пшш У иовоослсбођенвм кра јевима често се дешавају сукоби.изнеђу чиновништва, и овн сукоби често пута узимају толико размере, да о њама морају не само инспектори да воде ислеђења и да их расправљају већ и сами микастри, а ових сукоба највише ама између полицаје с једне, и нсталог чиновништва с друге стране. Изгледа да ни г. г. инспектори.ни минастри нису се состарали, да пронађу прави узрок овим сукобима, већ се ограничавају иа поједине појаве и расправл>ају их, и докле они расправљају те сукобе међу чиновништвом у једном месту, такви исти сукоби избили су у десет других места. Једиии и прави је узрок овим сукобима пло су многи полициски оргрни било то свесно или не весно, погрешно схвлти/ш делокруг свсје власти и свога рада. Неки срески и окружни иачелници, а њих изгледа ни е мало, мисле: да су они нела врховна власт а контрола над свима остглим чидовницимаи надлештвима па схваћа)ући овако из осн<)ва погрешпо круг своје власти, они се често пута поављују са неумесним и неиадлежним наредбама или зачтевима над осталим чинозништвом и надпештвим;, а последвца овакве њи> хове радње не може ништа друго ни бити него сукоба који после узимају врло велнке размере. Нису ретки случајева, да поједиаи полициским органк, кад зову чиновнике других надлештва, или им исто наређују често пута и венвдлежно, немају ни толико васштања, да бар замоле тог и тог господина зато и заго, већ просто онако кабадахајски шаљу пандура или жандзрма. да дотичном чиг;овнику саопшти, да је г. срески или окр. начел ншс наредио то то, неводећи рачуна ни о надлежносги тих својих поступака, 0 положају чиновника коме наређује. Прошле године један бив. окр. начелник ништа ситније, већ наређуЈе команданту места — потпуксвнику, да казни неке официре што су седели у ка фани преко прописног времена у вече, и да га ко^андант извести јели их и колпко казнио. Или, овај' окр. начелник поручује једном учитељу да ће га протерати вз његовог округа што је се овај усудир, да пугем јавности критикује неке његове неумесне радн>е и поступка. Кад овако може да ради један окр. начелник, чсвек вишег образовмиа онда ни је ни чудо што један срески началшис, чог.ек са ма њим образовањеи оо ње говнм посувраћеш.м појмо вима мисли да је он врхсвни старешина над сввма надлештвима и чичовниттвом у његовом срезу н ве само да ои има права когтроле над њиховвм радом, већ да је то чиновни шгво чак и дужно да г. среског начелнвха свакодневно извештава, шта је се у ком надлештву и какс урадвло. Срески и окр. начални. в имоју права да воде рачуна о раду осталог чинов* ништва, и кад првмете нешто^да о томе известењихове надлежне старешнне, а никако они немају права да се јављају као старешвне над чивовништвом

мање у улоза контроле над њиховим радом. Нека надлсжни сузбију ово из основа погрешно схваћање права и власта код поједаних полвцнјских органа и онда ће нестата и сукоба међу чиновништвом, који задају излишна посла в инспекторима и маннстрима. . Вел. Јоксић

605.378 — Огронан број ааробљенпна Ж Руооја. Петроград. 17 маја. Број заробљеника, [који је заробила руска војска а који су интернпрани у Русији, износио је 1 априла 10 734 сфицара и 605,378 војника. У овај број нису урачунаги заробљенпци из Галицаје, пошто су они пу штени у слободу. БП 1 Н ЦЈ 81 [180 — Двојнв Сааоа неаожс да гарантује па тервгораЈапие коппенаације, СОФИЈА, 18 маја. Аустријски посланик на ссфајском двору посетвоје др, Радославова у његовом кабинету и зздржао се код њега дуго. Одмах после овог дипломатсчог пријема др. Радославов је ошшао у двор где је краљу под-

нео изветтај о посети Тарновског. У дворским круговама сазваје се, да је Тарновски известао др. Радо славова, да Двојни Савез — Немачка и Аустрија не могу да даду никакве гарантије за територијалне компензације које бв ишле на терет Турске. Такође втаде Двојног Споразума не могу да утичу на Турску, која се са њоме раме уз раме бори да онз пристане на какве територијалне уступке. То питање треба Бугарска сама преко свогаИ посланика у Царигргду д а | удљ ине Дакано сврши! Оза вест изазвала је ве ли«у ззбрвнутосV у Елада јућим круговимз. БОРКО.

Јодна аталвјанска ескадра, надмоћнија од аустриЈ'скд, наишла је и заподенула борбу са аусгриском ес кадром. После подуже борбе италијански бродови су успели потопити три аустриска торпиљера и заробити све гри крстараце. - Зауаеће једне клесг/ре У Анкадгру заузели смо све клисуре на граиици. На граници Карнина, ноћу азмеђу 11 и 12, заузела смо ка бајонет клксуру удољине Инферпаи, крајњи део

— абрана исирцаеања ране у Дедеагач* АТИНА, 16 маја. Енглеско посланстзо пре поручичо је јелинској влади да забрани трговачким грчким бродовима, да искрцавају жавотне намирнице И другу рсбу у Дедеагачу, Јер се тврди да ову робу задржавају Турци, кад она прелази преко њиховог зем љвшта.

Румунија и Бугарска — Спец. извештај. НИШ, 18. маја. Румунска влада послала је бугарској влада ноту у којој тражи да се Бугарка изјасни како ће се држати ако Румунија ступи у раг против Аустро*Угарске. Одговсру је остављен кратак рок. . Јовановић

Држаше Румуније

— Румунија је на прелому Погпиоаи уиаа о ■оДилоаацији — Спец. *8вешт.1Ј Букурешт, 18 иаја. Из сасвим поузданог извора сазна > сам да је на синоћиој манистарској сед* ници одржако] у двору краљ потпксао указ о мобализацијв аелокупне румунске војске. Указ се неће објавити пре но што се постигне споразум са Бугарском. Јон.

разума ради енергично на васпостављању Балканског Савеза. У енглеском послан ству одржана седнкца посланика балкансках држава у Ссфији, на којој су претресане мере које ба се и

— На Ихонцу. На гравици Фриула 12 ма]а продужили смо срећно на средњем Изонцу наше офанзивно напредсвање до близу Капорела. На Д(Јњем току Изонца такође смо продужили своју офанзивну акцију, да би се приблвжили току реке - Успех тапајаноне флоте. РИМ, 18 маја. 15 маја дошлс је. у близини Анконе до сукоба између аустриске ескадре која се састоја та 2 крстариае и 5 торпедњчча и талијанском торпе.д флотилсм коју је потпомагала јединица састављена из неколико енглеских подморских бродова. Борба је трајала пуна три сахата в завршила се победом талијанске флоте. Три аустријске ‘торпедњаче су потопљене а једна кр-

старица а једна торпедњача су јако оштећене и оДведене су у Бриндизи као ратви плен. — Аустрнјаицл премаа Тапнјаиима. РИМ, 18 маја. Из поуздааих извора Сазнаје се, да су Аустријанци према Италији избацили до сада 600.000 војника. У споразуму са главвим шта* бом немачка врховна команда послаће на талијанску границу два корпуса 0д по 100.000 војника. || Бошбардовам»е елентрвпне цеитрале. Непријатељски авијатичгра бомбардовала су елек тричнЈу1ентралу и станицу у Мо^фалконе. - Х)стр*Ј*иц* ое поелаче. Повлачећи се, непрајзтељ је разрушио мостове и пу тове. - Бомбардовање Трста РИМ, 18. маја Ситуација у Трсту '{знатио погоршана. На глас да је талијанска флота одржала победу, густријски војници вршила најсвирепије нападе на талијанско ста новнишгво. Преко 300 људи је обешено нз тргу. Истовремено је дејствовала и артиљерија са морских бродова. Италијани ради своје одбране подигли барикзде и продужили борбу сатрупама. У Дарданелима - Лреп едлЈгчтћо« акцејо- - ј а у Дарданелима и налази

ПАРИЗ, 13. мзја » (поштом из Атине) Изгледа да операције у Дарданелима иду веома брзим током. Напредов&ње савезничких снзга налази се пред енергичном одлучујућом акцијом. — Т*рца оу ааотрашеии АТИНА, 13. маја Акција у Дардааелима енергично се продужује. Савезницима стално пркстиже помоћ. Изгледа да су Турци ужасно застрашени услед непрекидних напада, мале предузети ради новогјшто кгзује да сусавезницг? одлучно решени да продру у мореузине. Савезничке

рЈиунсио бугароми преговора Софија, 18 маја. Између румунског посланака и софиске владе постигнут споразум, коме се прадаје велика важност. Бу* гарска влада изјаввла је да у случају уласка Румуније у акцију на страну Тројног Спс разума нећс предузима ти никакве агресивне мере против Румунвје. Румунски посланик у нме своје владе ставио у изглед извесне компензације Бугарској. Борко. Иогледи аа Балнаиоиа Сааеа Ссфвја, 18 маја. Дипломатија Тројног Ссо-

Балканског Савеза. Грчки посланик дао пристанак на взвесне коипекзацнје које би се дале Бугарској, зко би и она ушла у Савез. Борко.

гранате падаЈу као ватрсна киша. Пронела се вест да је један француски подводни брод усиео да уплови Шефоаи опозмције код краља у МОреуЗИНу И Да Т 8 МО П 0 *

Букурешт, 18. маја топа Ј 1 дан Р аз Ј?Р н0 Т УР СКИ брод. Овај је брод потснуо недглеко од Цзриграда.

На предлог г. Братвјана краљ је позвао у аудијенцију све шефове опозиционих странака и са њима дуго конферасао о даљем држлњу Румунвје, као и о ситуацији створеној уласком Италије у акцију. Овој конференцијв при дају у политичким круго* вима велику важност и сма трају је као предходницу образовања коалицвоног ка* бинета, којв би имао да изведе Румунију из резер васаног држања. Јон

Ауетро-тадијаиеки рат — Успеси талијанских трупа. —

— ТалмЈаим лрешли у оф*ианву. ПАРИЗ, 15 маја. (Поштвм из Атине.) Званвчни италијански из вештај од 14 маја. Нвшесу трупе свуда прешле у офанзиву и заузеле су ова места: Форселу, Монтокро Ронале, Понте Ђафаро, Ђудикаце и тераторвју Исар нала и Мснтесалдо. Заузеле су такође Монтекорно, Монтенапијап на северним падвнама Лесина и ввсоке Космајош 22

клисуре удољине Брента. Задобили смо ваше зароб* љеника. — Борбц иа иору. СОЛУН, 16 маја. •Италвјаиска Телеграфска Агенција* јавља да је 14 ов. мес. у ноћ једна аустриска ескадра састазљена из шест ратних бродова, три торпиљерз и три крстарице дошла пред Та« коња и почела је бомбар« довата.

— У Малој Азмјн Командант једног грчког брода који је данас стигао вели да су савезничка бродови бомбардовзли 12. мз« ја Адалију Трнстомас, рушећи јавне зграде. Истсг дана чуло се живо бсмбардовање на Самосу, које је долазвло из смирнанског залива. Јзвљају са Мителене, да је једна енглеска оклопњача бомбардевала и пору* шила на азијској страниједан депо бензина, из кога је требало да се снгбдевају немачки подводвв бродови. Уопех француои* дмананјв ЛОНДОН, 12 маја. Прва француска дивизија знатно је напредовала 8 ма*

се сзда у блвзики турских опкопа. 9 маја Турци су снажно напала лево крило индијске бригаде в били су одбијени погубизши 500 љу* ди. Заробилв смо доста заробљеника. 10 маја дала смо пристанак за прекид непрајатељава, да би дозволнли Турцима да покопају 3000 мртвих. 11 маја Французи, удружени са по морским бритапским дивизијама. знатно су напредовазв ноћу, са незнатним губитцима. Сувоземна дивизија такође је напредовала и утврдила сена ново, зад ;бијеној позицији. — Еиглеонк ладиерси* брод СОФ14ЈА, 18. маја Сеопштгвају да је један енглески подморски брод успео пробиги се у Мра морно море и доћи пред Цариград. Он је код Ро доста потоиво један повећи транспорт турске воЈске и четири брода натоварена муницијом в ратним материјалом. Исти брод је успео бацити један торпед у турски арсенал и потопити једну турску топовњачу, која се тамо на оправци на лазила. - „Краљица јелмвавета« Солун, 18 маја. Супердреднот „Краљица Јелисавета'* топовима разру* шила мост, којв везује Нагару са еврспском страном. На Мудрооу Солун, 18 маја. КонцентрациЈа нових савезничквх трупа на Мудросу продужује се још. Са Мудроса сваког дана сгажу операционим трупама нова појачања.

Бугарекв железницв Бугарски министар грађевина издао је наредбуда се вагонн не смеју више никако издавати дирекцији румунских железнвца. Страни новинари у Србији Неколико страних новинара доћиће у току овога месеца у Ниш а одатле ће отићв у Нове Крајеве да се на лице места увере о лажима које протура бугар* скв Пресбиро. Американи у Битољу Пре дез дана отпутовала је из Ниша у Битољ америчка мвсија у којој су трв лекара. Мисија ће радити на уређењу свнвтетских мера у Битољу. Амф1театров у Србији Из Рима јављају да ће у првој половини јуна месеца доћи у Србију дописник „Руског Слова“ из Рима г. Амфитеатров и бавиће се недељу дана у Србију. Г. др. Коркеи Данас ће отпутовати на траг у Америку, .ради поправке здравља, др. Коркен лекар, који је био на раду у овд. војној болници Др. Коркен, када буде оноравио своје поруњено здравље, вратиће се поново у Србију, да продужи свој племенити посао. Срећан пут и до скора виђења! Допутовали’ Јуче су допутовали из Ниша у Београд г. г. ,К Тамотијевић и Радисав То мнћ, нар. посланици. Нов ш у Нишу • Нов француски лист за који је Јављеио да ће почети излазвти у Србијн, вздзваће се у Нишу а бавиће се економијом, политиком и литературом. „ЈаншнГ у Крагујввцу Певачка дружина „Јакшић“ певаће на литургији композицвју И. Бајића сваке недеље у крагујевачкој старој цркви, задужбвни Кнеза Милоша. Свдм Мвсиог Одбора Сутра ће се одржати седница Месног Одбора, којој ће присуствовати г Коста Тимотијевић. председник Средишног Одбора, који[је ради тога допутовао. Прилог ратницииа Један познати српски прчјатељ из Америке послао је велики прнлог држави да их разда као његову награду војницима који су се најхрабрије држали у рату. Чарапе за војвку Према захтеву оделења за трговану и радиност Министарсгва Народне Привреде председник беогрзд ске општине организоваће један одбор који ће ргздати беогргдској сиротињи материјал за плегење чарапа за војску Израда ће се пла* ћати сд 0 60 — 1.20 двн.

Пшј

Мшетар&ка свдница Јуче пре подне одржана је у Нишу важна минвстар* ска седница под председвишгвом г. Николе Пашића.

Г. ВОП КОД Г. ШТ ИИНДИИ Фран цуски посланвк г.. Шташшмпа Драг. Грегоркћа - Кос^ајска 22

Боп, посетио је јуче пре подне председника владе г. Пашића у његовом кабинету. Нова урвдба о цанзури Уредбу о цензури којз јс послата г. Мннистру Вој ном да је корегира а допуни, зав])шена је а јуче ју је г. Мин. Војни потписао.

— Уопах иовама ПЕТОРГРАД, 17 маја. Саопштење гевералштаба кавкаске војске од 14 маја: Наше извиднице дошле су у додир са Турцима близу Арканса. Један од нзших козачких пукова нанео је велики пораз Курдима близу Мишковина у пределу Дутака У пределу Вастана запленили смо један аутомобил-топ и више Јтурских једрилица.

Петроград 17 маја Између Пшемисла и ^велвке мочари Дњестра одбили сио 14 маја трв напада, Ма фр-нту с оне стра не Днестра водала се 14 и 15 маја борба јса великом енергијом. Непријатељски губатци |јогромнв. Код Териканске у току н- ћи 15 ма]а заробилисмо преко 3200 људи са 72 офацира, запленали заставу једасг пука и неколико митрељеза. Хрвабе борбе око Лшемнсла Петроград 17 маја 11 маја генерал Макензи извршио јуриш са својим армијама на наше положаје између река Љубалевке и Сана и на левој обали Со • накоЈРадолану и Деногочеву. На простору од 25 врсга иеколико стотина хиљада пешака бацпло се на наше ров^ве, потаомогнути са хиљаду топова ,разнога калибра. Трудећи се да опколи Пшемисл Макензен је поновио свој маневар из месеца новембра пред Ло< ђом, кадо је његова војска пробила наш фронт и покушао је да нас опколи. Већ при развнјању плана његови Ј,корпуси били су изгубили четвртину својих ефекгива, а војска која је имала да опколи Пшемисл десеткована је. Портаргурски херој гене рал Ирманов унвштио је гаравзон остављен иса Ма кенсена и заузео Сјењаву и зад.био огроман ратни плен. Око јарослаба Петроград 17 маја Између Јарсслава и Сје* њаве непријатељ је наместио 15 мостова. Приликом промене фронта целе иепри јатељеве мале више трупних елемената биле еу пребачене е отуд се дало претпоставити да су немци огпоче..и повлачење.

ђелешке Трши се миадиЛ На једноме пољскоме имању на крај Београда потребан је младић од 15 до 17 година и један дечко од13до 15 година за службу. Треба да су вредни, паметни и поштени. Пријавити се у кафапи „Космај“ спрам Официрске Задруге, фрцувки језкн. Тражи се учитељ или учитељица француског језика. Обратити се овом уредништву под знаком „Франсе".

Тргзваш ПЗНМВ „“К вно внше година у помодно-мануфактурној и галантернској радњи, тражи место од 1. јуна ове године при истој таквој радњи. — Обратити се Благоју Дачићу, трговцу — Крушевац. 13 1-3

II ,Ш 1 Г

ВИМАРСЖА РАДЊА НИК. ДИМИЋА ОТВОРЕН ЈЕ н препоручује своја иозната паћа Београђанима. — Нарочито препоручуЈе СТЛРО ЦРМО ВИНО добро 0 чувано за болесвике ■ слабун.аве. Краља Милана улнца бо. 32 (Дох

Анкера).

144,1-19

Одговрни уредник ДобривоЈе Миладиновић Зорнн* ул. 12