Straža

ВЕОГРАД. НЕДЕЉА 24 М/ЦА 1915 1

ГцрШ V

Врој 139 I Адреса ва тел-.раше: „СТРАЖА" - БЕОГРАД. Стаи Редаадн|е к Адлии.: Косиајсаа ул. вр. IX Оглаеи са да|у у Атиив. Цева утг||ђа»и

ТбЛЕФОН >таНИШТВа 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

И&ле&м сваки &ак у б ч. др<* подне.

Неааакеаа аа аасаа аа пр■ф. - Руаааааа м ве а»Л«1|. Пнсаа, рукапааа, невад ■ ■ва астааа пта са аааата м пст, саата ааасшпстау 1ША

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092 машмтаашнмаамв ааваамашаааааамамнШ« аа

Румунија и Споразум — СПЕЦИЈАЛНИ ИЗВШЈТАЈ БУКУРЕШ Г, 23. маја Између Братијана и посланика Француске, Енглеске и Италије одржана је у њ^говом к бинету дипломатска конференЦ5?ја, на којој је решавано о условимз под којима би Румунија ступила у акцију. По вестима из кругова блиских дипломацијч Споразума к о и румунској влади сазнаје с?, да је Братијзн у име Румуније дао нове услове, који се знатно разликују од пр* ввх, поднетих приликом преговора вођених са руским послаником, а услед којих је н дсшло до прекида пргговора. Верује се да је споразум између Румуније и ч творног Споразума на овим новим условима могућ. ЈОН.

Политнка, коју је водила од почетка рата до данас, Бугарска се како изгледа еманцапује. Она нелојална неутралност коју је водио Радославов с једном кате* горајом аустро и германофи”а, Бугарској иије могла ни у ком случају донетп користи, нвти симпатија оне сгране од које је бугарски народ неосиорно могао јимати велике добити и која би га подржзвала у њего* вим нацаоналним аспира цијама. Извоз хране и дру гих потргба за Аустрију, пропуштање немачких сфи цира за Турску, снабдевање турске флоте угљем из Перника, у друштву с Ау стоијом оргзнизовање Влландовског инцидента и ар* банаског упада, страховито су компромитовали Бугарску у очима Тројног Споразума. Док је твм својам актима нелојалне неутралности Бугарска гледала да се додвори новом Трсјном Савезу, дотле је потајно водила преговоре иорганизовала агитације за споразум између Еугарске и Тројног Споразума а на штетуТројнога Савеза, У једном од прошлих бројева јасно смо оцртали. ту двојствену по лнтику. Сада се је у двангјестом часу, Бугарска грг./а, уви дела је да мора изабрати

једну од двеју политика којвх се држала. јер је њена дволичност потпуно џбелодањена. Док су до пре некокико дана Бугара демгнтовали вести о покуша»вма зз преговоре и преговорима, дотле данас бугарски ли.тови доносе услове под којима би Бугарска ступнла у акцију против Турске. Неки преговори состоје. По* Сланици Француске, Рускје, Ерглеске и Италвје нису прекјучс бадава ишла код Радославова после сазето вања у француском послан ству. Честе министарске сед нице такође се не држе бадава. Али нешто што нас највише овде буни, то је једна вест „Балканске Трибуне,* која доноси да су „Мвр* и „Препорсц" забрањени до 1 Јува. Зашт) да буду за* бр .њени ти листови који су се држали Русије и Споразума? Да не мисли Бугар ска црићи Тројноме Савезу који на бојном пољу губи битку за битком и која јој не може загарантовати ни какве компензаиије? Не, у то не верујемо. Бугарски политичари су свесни тогадаБугари могу остварити своје народне асаирације држећи сеје и но Тројнога Споразума, ко ји ће ихпомоћи у ширењу Тракије. Али бугарски по*

литичари ће се преварити ако покушаЈу да пОведу прегсворе иа бази усгупака у Маћедонија, где је свака стопа з шивена срп :ком крвљу и где Срби неће устулити ни педаљ земље. Дахле, кад је већ Бугар ска на прелоиу, онда нека зна дл јој њени национална интереси налажу само при јатељство са Споразумом и вођење преговора на ос* новици усгупака на рачун Турске, исправке границе премз Румуиији а никако аа основаци уступака IМаћедонвји у којој кости палих српскчх хероја у борби против саме вратоломне боаће Бугара, заклињуСрбију да не уступи ни педља свете земље. V.

Епиграм Сдика свршетка ^ Полумесец лети крају И „звецкања“ већ престају Стиже доба нових дана; Кад се сврши бојна врева, Сви клицаће са свих страна; У Езропи нема више Ни Кајзера ни Султана! Дали Виљем мисли тако, И са њиме Мехмед Пгти? Ко зна... можда, ал' ће једном Само време да их сети... И тада ће, хоће - неће, Само доцкан — разумети! јМ. Расински.

Хроз ши5у Г. М. Поповнћ, свешгеник из Заблаће пише ма: Драги господине, будите љубазни те кроз шибу пропустиге и овај случај, те како би се наша црква сачувала од новог

скандада. Стаар је у овоме: За | неколико данг »ма се попунити председничко место у жичком духовном :уду. Кзндидата има много. Али зли језици говоре да је најозбиљнији кандидат за ово место један судија истог суда јер се за њега з узео једзн високи господин. Какав је пак он, ево вам неколико примера, који кајбоље говоре, да би и ио цркву и мапастире био скандал ацо би он био лзабранза председника. Године 1911 исти судија задужио се код једног чачанског трговцз 150 динара за узету робу. Трговац је дуго тражио да му се плати, и кад је видео да судаја врда, а он га тужи суду. Поп је на суду врдао, чак је тврдио да трговца л не познаје, а и кад би га познавао и признавао дуг, исти је застарео пошго јс лрошла година и 1 дан. А црква? А Св. Јеванђеље?! Друго, исти суди]а већ 10 година није члан Свештсничког Удружења — искључеи је пошто члански улог ннје хтео да плаћа. Треће, и поред законсккх прописа, он је свога сина нз осковне школе уписао у призренску богословију. Ето какав је човек кога кан дидују за председника духовног суда. Надлежкима је дужност да о свему овоме поведу строго рачуна, како би се избегао један нечувен скандал, који би нзнео тешког удара и цркви и духовном суду па и целом свештснству жичке епархије. -«Краљ ■ пекарм. — Нраљ ■ Ввнпаелао —

АТИНА, 22 маја Темоература код креља попела се и 1 ^8,5. Л тари међутим нису узнемиренк. Немачки лекара ће вероввтно сутрг отпутовати. АТИНА, 22. маја Краљ је одговорио Венизелосу који му је честитао имендан, овим телеграмом: „Хзала вам од срца на вашим топлим жељама*. — Константин, краљ.

НИШ, 23 маја.

Кад је 18 марта ове године био пр!?премљеи напад б/гар ких комита на нашс тераторије, у селимаТрсини и Блацу, среза качанског, биле су дошле Д8е бугарске чете и уступзјући испред наше потере, одзеле су со-ј бом: Госу Лазаргвића, Де-1

I мира Али - Сулемановпћа, Мурата Омеровића и Раси па Салијевића из Трсине: Сотира Момчиловића, Спиру Стојгновића и Мустафу Омеровића из Блаца и Ђорђа Контромаског из Л ке. И од тада се за њих не зна где су. По свој прилицп па лазе се у Бугарској. По извештају суда општине мшрашинске од 15 ов. м. бр. 414, у селу Ра стовцима, срезз малешког, не постоји лице под именом Мита Саировић, нитк је и* када у поменутом селу то лице постојало. Према овоме изношења оугарског листа „Воља“ бр. 117 од 3 ов. м. апсолутно су нетачна.

?абок Читам пре неколико данз, да је фирма Н. Н. прилежила Месном Одбору за београдску сиротињу 1 и словом један динар. Члан те фирме, свакодиевно прилаже у Гранд Хотелу на конген једну ситницуод — 100 — 200 динара. Аргус Завшо ох хе всшићујше? - На адресу Месног Одбора Од 22 овог мца, Мјсн? Одбор је пичео да пслла ћује сироткњу по скала која им је додељена. Али, која вајда од тога «ад то птс породнце нидо данас нису исплаћеге. На пр. 23. овог мессца исплаћивао је г. Богдан богдановић сиротињи по м ћ у четвртом реону и тога дана исплатио је цвгло четрдесет душз. А че тврти реон, који исплаћује општинску помоћ исплатио је за један дан 400 сородчца. Међутим ми смо била очевидци кад су јуче дола* зичи код г. Б. Богдановића преко 200 лица у циљу ис плате, и од којих су пр г мили помоћ свега њих 40. Господа су нааравили спискове азбучне и који дође на/^А и на Б тај доби* је помоћ, они који несу има/ш ту срећу да их кум крсти при кршгењу са нме ном чије почетно слово по-

чвње са А или са Б, та су бвли одбијена. И још нешто, било је и таквнх сцена где је бременита же на дошла доцније, после прозивке, г. Богдановић је иијс лтео исплатити. За ње га ништа не сначи рећи тој сиргткци: „дођиге сутр .“. Као да ова јадница има не ку гитовину, као он, па до лази из ЗЈДовољства у ме сни одбор да види г. Богдановићеве босе ноге увучене у нехе сандале. Оваквих и слачних случаЈева било је много и на жало-Т тај господин и даље врши дужносг старешине, због кога толке поро дице гладују. Шта се тиче нас, што г. Богдановнћ није умео дв организује рад на исгшати спкскова, а по каквој то логицг сиротиња мо} а да сноси рђаве последице због тог немара. * Зар г. Богдановић није могао да исплати оним што су долазили и да их заведе у саисак зего их враћа да би сутра опет до нли. Крајње је време да се овоме мучењу стање на пут а да сиротињз добије што пре помоћ, јер то захтева и правда и закон.

— Операцмје | Дарданеппша -

Очигледно је да главне тешкоће искрцавању једне в:>јске из обалу хоју непри јатељ бранв леже у томе што треба, прво, стати но гом на ту обалу, затим, постепено проширавати ссво јсно зсмљиште у довољној мери да се може извршити искрцав.-ње целокупних ексаедацноних снага, после, одржаги сгечене положаје против свих напада надмоћ* нијих снага к је ће неаријатељ свакако у првој фази операција моћи лако да из баци против уаадача. Природно је да су прве искрцане трупе вр ч о слабе; услсд дужег времена потребног за превлачење трупа чамцима Са бродова, појачања стижу споро. Трупе се, затим на лазе на једном непознатом терену где су могућаг из кенађења сваке врсте. Изне-

у нађењт играју важну улог е у успеху, и њима се мож боље користати онај којв ах боље буде изводио, али у овом случају савезници су имали врло мало прилике да се послуже њимајер је обала Галипољског Полуосгрва таква да иеста згодних за вскрцавање има врло мало да би се међу њима могао правити неки избор. Турца су били у могућносга да сва та места бране са извесним снагама, ко* је 5и могле ПЈЈавити у тренутку кад би се опасност појавила, али то њихово иреимућство ослабљено је нед ктатком добрих путева за брзо пребацивање резерви нанаааднута места. Ипак, искрцааање, савезннци су могли изабрати не само неколико на којима су та искрцавања и вршена, већ и неколико где су чињене просте демонстргцрје. Ив аваничних извештаја не види се да ли је тих демонстрациЈа било, али је поуздано да их је било судећи по □рвим турским вестима у коЈима се наводе као места где су се непријатељске тру* пе искрцале Сувла Залив, Јенвкеј и Енос — свакахо тачке где су вршене демонстрације у тренутку кад су с права искрцавања врши ла на другвм местима: код ^едил-Бахра, Габа Тепе и Кум Калеа. Али, Турци су ипак имали доста снажних трупа код Седил Бахра и њвхово резерзе доста су брзо стигле на Наб! Гепе. Отуда је њихов отпор бао врло огсрчен: Аустралијанци и Ново-Зеланђани, који су у почетку доста брзо напредовали изнад Габа Тепеа, имали су јаких борби да одрже доцније, у гоку дана, једном заузето зсмљиште. Њихов значајан успех показује јасно с.ајне војннчке особине наших колонијалаца, Тешкоће ових оперглија биле су у псчетку повећане тим што ратни бродовн нис УаУ почетк> били у стању да учествују у акциЈи с пуним ефектом. У прво време, сунце је ударало артилериЈи у очи. Доцније, кад се сунце довољно попело да се могло јасније гледа-

Вл. Н. Зораиов МОМЕ СТЕВИ (Спомен једкој капи крвавога мора) Лагано и нез&пажено буди се мрак, мртав као новембарска ноћ, влажан као сањиве очи, буди се у бокору дивљпх ружа у твоме напуштеном врту. Лахор тек склизи низ врхове набујале, давно некошене траве: трава се часом забеласа, а часом зацрни. Ја знаи да се у њеном дну међ кртвм, млечним стабљикама крију многе палице, зарђа* ли клвнци, копља и опуште не стреле, многе успомене из оних светлих дана индвјавских ратова, црначких насеобина. И како тужно гледају Оаа заборављеиа стабла, под чијим смо хладом у врелом јулском сунцу сдушали једнолико зујање непознатих инсеката, пратилв немвран лет муха. Она те оплакују — ја ве* веруЈем; она те ж«ле — јг.

осећам: ти си био њихов| љубимац, њихов друг, можда њихово Све. Капија је зашкрипела за мном, па се онда чуо пригушен прасак и ја сам корачао несигурним, унлашеним кораком ка улазу твога мирног стана. Црвенкаста, цигљом пагосана стаза сад је била зелена и влажна, као да Је зелено иње поиало по њој. Твоје Је огњиште земирало послед њим пламичком. Један велики земљан лонац пуцкарао је у неодређеном размаку: он је (но сух, течност је уврела у њему. И кад сам ступво у мртки по лумрак твога предсобља звонки бат моје ноге одбијао се у неколико пута са зида на звд и тај језвви шум, шум повређеног мира, ипомињао ме је на страх, на онај болећиви осећај са* мртника, кад се неранџасте сунчеве зраке играју по ње говој исаијеној, снежној ру цв. Ја сам будао усаомене, ја сам вх сећао њиховог

бола, али ти ми опрашташ, I мој добри Стево, ја сам те волео. Таоји родатељи, само не они које ти зваш, о не, сг* свим други, са другом мишљу, другим изравом, ра њени раном коју ти нисв познавао, рЈдитељи изгубљеног јединца, родатељи помрачених снова — седели су непомично сваки у свом очзјничком куту, без речи, без уздаха, чак без невољних суза; заборавље аи у својој усамљености, предвни своме болу. А ња* хов је бол тако силан, та ко савршен, он је отмсн, он не зна за уздах, он не зна за сузе. Оаи су седели без □окрета, а ја сам осећао како им се груди надвмају убрзано, испрекидано. Да ли им се у томе састојао живот? Црни мачах се о аружио крај пећи, а часоз ник је висио на зиду: њах двсје су продужавали своју једнолику песму, можда у бесконачност. — Јесн ла та, Ваво? —

I питао је глас гвоје маме, а у том гласу ие беше туге, не беше мслбе за свжаље њем: то је био глас мирне савести, глас нагр.ђене сујете, Она је васпитала своје дете љубављу мајке, дуж ношћу истинске жене, васпитала га је за живот у савршенкх лепота, за живот одабраних осећињз, И да ли је она погрешила када је изабрала за најуззише није осећање — осећање љубави према своме наро ду. Ја не бзх смео да бу дем судаја, али ипак зато ја чврсто вгрујем да јој а сторија скоре будућности неће пружита разочарења. И у колико буде више и стине у признању новог по колења, у толико ће пот пуност твоје душе, душе јед* ног човека, и неповређеност твога срца, срца једног детета, бити јасније, силније; у толвко ћеш ти бити ви ше јунак ређвд јунака. Ти си извршио оним, за шта нвси био спрсман, оно за шта си се спремао. Оа

станзк тв-Јга карода те је аозвао да будеш зид његове одбране, да се о твоје нежно тело саломе бајонегк аокварености и лажи, беса и незаЈаженоств, а ти си снивао у м огој раскошној вечери, кад би се усамље ним путем враћао са Универзе, о скорим данима великих дела, када ће твоје речи помоћи да се разби јају зидине свеколиког људ ског зла. Па зар то није једно исто. И ја се још увек сећам речи оног мла дог монаха, кад смо на нашем путу у добровољце свратилн нг преноћиште у његов бели мшастир; „Иди те, господине, ја Вам јако желим успеха, али знајте, да Је мала Србија мала башта, а Велика Србија ве* лико гробље!“ Твоје је лице тада било бледо, али ја сам иггк опазио на њему осмејак истинског задовољ сгва; ти си му одговорво: „Па ипак ја волими смрт кад ме она односи у гроб Великога гробља.* — Да

ли има нечег уззишекнЈег од твх речи, да ла човек зна за веће самопрегорева ње? Не Тебе нема, ндш вољени Стево, али ти си извршио оно што треба да је сан свију нас. Ти си умро смрћу великог човека. Колико ти се мн дивимо? Причао ми је твој добри отац, да је и по трећи пут био на Врљајима, на сном кобном брежуљку, да тра жи таоје тело. Па кад је и седамдесети гроб узалуд разгрну >, низ његово из браздано лице склвзвле су неколике ледене сузе и уз дах преварене нздежда ри кнуо је као узда« нзјцрњег очајника: тада је бол ране био јачи него воља разума. Али да би ме уверио ко лико је истане било у на чиау васаитања његовог једивца и да би тренутно за бор вао 1 а ту недавну кр ваву успемену — он ми рече: — Па, дете моје, на шта ми је н да тражим то скри

всно место! Зар није цела Србија његов гроб? Зар се мој Стева борио само за тај комад земље? Не. Мени је лакше кад знам да је он стварао вглику отаџбину и да га је несгало у оној великој Отаџбина! И ојађени човек нехотаце уздахну. Тсбе Је нестало, Степо, нестало као сина, као друга, као човека. Онај немарни осмејак, никад не помућен, што је красно и оживљавао твоје однеговане 0бразе; онај пуни глас, глао неповређене душе, што је дрхтао на твојим розним уснама, дрхтао у топлој и искреној рсчв према свакоме; они брзи, усрдни и бојажљвви покрети; она нео* бачна наивност; она савршена љубав, љубав истинског ученикв Великога Христа — азчезли су, усаинули као еунцем испвЈени те* чни крнстали. Па ипак ми те нисмо забораввли, — Свршиће с«1 с=