Straža

Страна 2

Број 139

С Т Р А Ж А

да, вишанџоје ш су иигли лред собом сдрсђене мете: турске ируне биле сусепоцепале у омање групе и рдарјене стрелце чији ее псд« жајн нису могли лако бткрита. Затим, када су Турци взвели у акцију четири пољска топа који су чистил« шрапнелом обалу, њшови положаји нису мог ли бити за дуго времена откривени. Али, кад су јед ном 6( лв вађени, наша магеин ка артиљерија свршавала ј« с њима врло брзо. Исто тако, ватра с наших бродова имала је врло ве,'иког лејства против тур ских трупи и њихове артиљерије за време великпг противла-(ала 13 априла. Помор:ки топови би/.и г.у Снабдивеаи шрапнелскии и експлозивним зрнима, јсд ном потпуно новсм али врло потребнсм ствари, јс-р обични поморски пројектили, пан цирна зрна, немају в ликог дејства нротгв трупа Сада, кадз је глгвни лроблем, искрпавање трупа, регаен успешно, нема пише никакве сумње да ће целокупне операвије бити кру нисане успехом, — разуме се под ' словом да буду у.;отребљене чће скаге. Прилвке су у многом иогледу повољне. Ускз ширина Галипољског Полуо стрва чини могућним на> предовање трупз потпомогнутих топовима са рагних бролова. Та могућност о слобађа з рупе посла да вуку собом тешку зртилерИју. Аероплани и балони помгжу врло много осматрање метака. Разуме се не може се очекивати лак и брз успех.! Главне тешкоће лежаће у томе што треба ис>(рцгвати I велике количине профчјаната и мунг ције и счабдети њнма читава стоваришта тако да се операције, када једном почау, наставе без прек^да. Снабдевање војске дирекгно са бродова било би непрактично чак и у случају кад би увек вла дало лело време. Искрца вање великих количина хране и муницијеје једнакомпликована и велика ствар в не може се брзо извршати

Дуж руеког фроита Крваве борбе око Пшемисла. — У Буковини. — Жртве немачког зверства. —

Петроград, 21 маја. Саопштење главног генералштаба: Пшемисл је бомбзрдован искључиво гранатама из шеснаестопалачних топова и непрвЈатељ је упра вио главни наиад на север ни фронт у иределу утвр ђења № 10 и 11, која су Аустријанци готово потпуно уништики пре предаје тврђзве; Кад смо одбили ове нападе непрајатељ је успео да се докопа неко ликих наших топова који су билииспуцани готоводој последњега зрна на неаријатељеве колоне Преманак надним обавештењима ход утврђења № 7 задобили смо још 209 војника и запленилк 8 митраљеза. Никакве промене нема између Пше мисла и велике мочари ДњеСтра. Петрсград, 21 маја. Оа неколнко лако рање-

них војника у области Шавлв, који су ових дана пренети у Петроград, двојица су умрли. Лекарском екс пертизом утврђено је, да је смрт наступила услед ра* на ксје су причињене отров ним зрнима. Ова афера је упућена истражној комисији за немачка зверства под пргдседништвом сенатора Кривцова. ПЕТРОГРАД, 21. маја Између Тисмениое и Стрија непрзјатељ који је ту сакупно многобро|ну тешку артилерију и добио појачања, успео је огорченим нападима које је изводио великим сна^ама да пости гне нешто усиеха у јутру 18 . маја. Борба се настав ља. — Нз десној обали Би стрице заузели смо један део непријатељских позиција и заробили смо 150 во;ника.

Тетха и т 1лга

Трагћчна судбина једне девојчице Робијом до петнајесг го дина да се казни: ко какво лице мушког или женског пола. силом или претњом принуди на блуд с њим или

Полгцмји и војној власти Одапотеке .Црвени Крст* на „Слзвији* дсбчли смо ово писмо: Г. Уредниче, Нпћу између 22 и 2Т одог месец) између 10 и 11 часова, г. Љубиша Јзковљевић апогекарски по моћнчк, покушавао је не колико пута да насилно отвори врата од дворишта наше ап леке, да би могао да уђе у канцеларију и ла боратори ум апотеке. Наш С' ужбенак га је опоменуо /а је сад ноћ и невреме. а после тога да он није ни службеник у о вој апотеш те му због тога че може да отвори. И поред ове шпомене г. Ја ковљевић чепрестано је и даље гурас врата да ах отнори. Како је 1 Јаковљевић о вим својим гоступком осга вио утисак насртљивог и сумњувог чо ека, апритом је и војни с б 'езник, који је готово ваше овде у Београду него т војној дуж* ностн, стога :е обраћамо надлежвим властима, да г. јаковљевића упути на поштовање закона, у противном бићемо принуђени ца се од његовог иасртаја браннмо на начин којк ми за сходно нађемо. За апотеку Црвени Крст“ Л Мишковић

Госпођа Ната се иоред Милорада упозаа и са Алексзндром Стаменксвићем такође кочијашем, стар 19 година. И пошто су они били већ удеси/и ствар онда су довели и Ааександра у кућу да приведе у дело ња хову започету идеју. Тетка Кг.та је говорила Олги, да је бата Алекса воли што је она добра и да се због н><: тако често за држава и доноси јој слаткише. Таквам говором је она припремала малу Олгу, сугерирајући јој намеру ко* ја је тек имала дз се приведе у дело. Једне вечери тетка Ната је била на пиву са Милорадом и Александром, наравно и малу Олгу су повели па кад су добро најели и накресали Онда су отишли кући на спавање. Милорад и Натица су легли у један кревет а Але ксандар је остао да занима малу Олгу. До иола ноћи ју је он ззнимао, а од пола ноћи је наступила промена. Александар је отишао код Нате а Милорад код Олгице. По причању њиховом, коме се може веровати, јер су кочијаши, Александар прича да Ната није осетила да је то Александар био. Јер дејство еротичке потребе, било је у исгој мери као и код Милорада. А и тетка Ната прича то исто. Сви троје спвречкзју се нешто међу собом и некако издаду се у томе и отац Олгин Душан Кошутвћ до зна за ову ствар. Чим је дознао он узме осуство дође код своје сва стике Нате и саопшти јој циљ свога доласка. Ната, вешта у дриом лагању, одрнцала је све за шта је њен зет оптужује Наравно, мала Олга исприча оцу све шта се догодило и на основу исказа Олгиног, огац јој Душан Кошутић подигне крнвичву тужбу противу свих троје. У тужби. тражи од полициске власти да се Ната као главни саучесннк и под водачица узие на одговор заједво са њезиним комплицима Ачександром и Мчлорадом. Полициска власт у лицу г. Миодрага Соколовића пи сара ставил је свих троје под крмвичну :• страгу и при■вор за дело из §.191. тач. 1. и тач. 3. а која гласв:

с другим лицем; 3. ко с лацима која нису тринаесту годину навршила, блуд учи не, ма да би се то и са њи ховим саизвољењем дого дило. Тетка Ната на испиту је изјавила да је оиа водила рачуна о малој Олгици колико је опа могла, јер је и она сирота па нема време на да се бакће с њом, а и акс је било чега она вије ту умешана! М»ла Олга терети свих троје и изриком тврди: да су је обоје и Алексавдар и Милорад полно употребила. Лекарском сведоџбом утвр ђено је: да је Олга од њих упропашћена јер је на њој утврђена и заразна болест порекла истог од које су заражени Александар, Милорад и Ната. Дакле то су несумњива факта да је ова мала Олга упропашћена од њах двоје. „Тетка" Нату тужн и њен *уж Душан Ђорђевић за браколомство јер је она признала код власти да је блуд проводнла °а Милорадом. Сад се сви троје находе са ове стране катанца, и има* ће дсста времена да се о овоме размисле. Мала Олга је у болници. р м.

Са мора - Пропдот .Дахата* ЛОНДОН, 22 маја. Адмиралитет јавља да је код Бреста један немачки подводни брод уништио пут нички пароброд .Дихати." Ова најновија пустоловина немачких гусара изазвала је силно огорчење међу Ен глезима.

Келе-Хула — Осоаћан.е олоаеиака НИШ, 24. маја Данас ће на свечан начин бита освећен сзоменик херојима умрлах од заразних болести и рана у болници код Ћеле Куле у Ни шу. Споменик је подигла сама управа болнице и он је намењен јунацима из сва три рага. Освећење ће бити у 10 часова пре подне а извршиће га сам Митрополит Дамитрије и епископ ни шки г. Доментнјан са целокупним свештенством. У самој Ћеле Кули одржаће се помен коме ће присуствовати пзасланици владе, 0 фицири и нзродни посла ници. Јовановић

II

№

— Спец. извештај СОЛУН, 23. маја. Бугарска влада после сед нице у двору наредила је мобилизацију Рилске дави дивизије I и II позива. Како је одмах 'после указа о моб 'лизацији др. Ргдослав'»в посетио руског по сланика и са њиме ду 1 о кон ферисао, то се држи, да је између Бугарске и Сп<Јразума постигнут споразум. Чаталџа - Турцл утврђују Чаталџу БУКУРЕШТ, 23. маја. Из поузданих извора са знаје се да се по наредби немачких инсгруктора врши утврђивање Чаталџе. Немачки влапајуђи кругови не верују Бугарској и боје се да Бугарска не стуаи у акцију. Јон.

Ивљуиов ■ Боготон у СофаЈи — Спец. извештај СОФИЈА, 23 маја. Овамо су допутовали Павле Миљуков, уредннк .Речи“ и мајор Бекстон. Њихов^м доласку придаје сеј велики значај. Одмах по своме дсласку Павле Ми љуков је примљен код краља Фердинанда у аудијенцију. Говори се да је Миљу ков дошао по налогу г. Са* зонова, да увери Бугаре а бугарске државнике, да бу гарски интереси захгевају. да Бугарска приђе уз Спо разум, Верује се да ће Ми* љуков, који је јахо цењен у Бугарској успети у својој масији. Очекује седа краљ Фердинанд пр< ми и мајора Бекстона у аудијевцију. Борко.

Рашиа шорбш|1 Прича ми један другопози вац, који је тамо код Голупца — Да би прекратили досад; шегачимо се са Швабама. Ви димо да они, чим узмете неш то на води, одмах пуцају. Т; код нас, била је привезана у обалу једна стара и олупзн дегерлија. Неколицина од иа хтели су да заголицају Швабе те је одвезаше и пустише ни воду. Швабе мислећи да у њо има људи и муниција, осуш на шу брзу паљбу. Али ни јс дан је метак није погодно, м да је пловила чигавих хиљад метара низ воду, док се ниј задржала опет уз обалу цел целцијага. МааЈЈпе.

|Ш П Чвештањт у енглем посланетву Приликом рођендана енглеског краља Ђорђа у енглеском посланству је био свечан пријем У аме владе били су: министар председ ник г. Пашвћ, бавши по сланик у Бечу г. Јов. Јовановић и писар Којић. Нишна општина послала је нарочиту депутацију. Сем то* га била су и свв наши уг ледни политичари. У иненекцији Минастар Грађевива г. Милорад Драшковаћ отпу-

товао је у Нове Крајеве у циљу инспекције пошта, грађевинских од .љака, ско пљанске инсиекције и железннчких станица. Г. Драшковић ће се неколико дана задрждти у Новим Крајев ма. Г. Боп код Пшћа Француски посланик г Боп посетао је министра председника г. Пзшића. Нов подшеф пресбкро-а Јуче је отпутовао на своју нову дужност у Крагујевцу нови подшеф ратног пресбироа г. Риста Одавић. Допутовао из Аустро-Углрсне Г. Антоније ПаниН шеф Контроле прихода Железничке Дирекције, који је бао интерниран у Угарској вратио се у Србију где је ступио на своју редовву дужност. Разиештсј београдеш мт Јуче је извршен разме штај београдских писара и то овако: Из палилулског кварта премешта сеу варошаи кваот г. Миодраг Соколовић, из варошког у теразиски г. Живота Николић а из те разиског у палилска г. Жика Митровић. 31 проучшње Нових Кргјева Министарство Просвете установвло је у Скопљу ..Друштво за прсучавзње Нових Крајева ;< и обратило је пажњу свама осветним установама, професорима и учитељима да потпомогну ово друштво у скупљању материјала. Допутовво Санитетски пуковник г, Сима КзрановиН начехник санитета мин. војног допутовао је из Крггујевца у Ниш. Одборскг сшкцг Јуче је одржана одбор ска седница, на којој је по-1 ред осталнх питања реша вано и о повраћају каупије г. Панти Тадићу преду зимачу из Београда који је радио београдску калдрму. Забрана швћера Пошто се уГрчкој осећз велика иотреба за шећером, то ће грчка влада ових да на забранитч извоз исгога Влада и Монополска Упра ва требале би да се побрину да земља не остане без шећ»’ра. На ово треба да обрати иажњу нарочито Са нитет Министарства Војног. Против уц^њивачв Цигар-папир и жижице не смеју се скупље продавати од одређених цена, а ко скупље продаје казни се од 50 до 150 динара. Цигар чапиру прве врсге цена је 10 пара дин. за једну књижицу, а цигар папиру друге врсте цена је 5 пара дин. за једну књажиау. Цена жижицама је 5 пара дии. за једну кути)у. Исто тако казни се Са 50 динара а сваки отај који продаје дуван и цигарете скупље од одређевих цена. Ово се саопштава потрошачима рзди знања, а др жавним и општинским вла сгима препоручује се, да свзког, који продаје скупље ове артикле, одмах узимају на одговор а акта и ислеђене кривице достав вају Управи Државних Мопоаола на даљу наддежност. М.Бр. 13851. Из Управе Држ. Мо нопола у Нишу. Пввзиониеан Г. Влајко П дповић секретар начелства округа крушевачког последњим указом стављен је у стање покоја.

Г. Влајко Поповнћ био је народњак по пиртвском обележју и остало вна се. Нови пиеари Последњим указом Њ В. Престолонаследника Алсксандра пзстављени су за писаре II класе министарства војног: Драгугин Ф. Ковачевић пре> ашњи полициски о.чсар, Крунислав Д. Аџија, железнички чиновник, Милош П. Павловић, званичник благајзе округа руднич кпг, Стеван П. Радаковић, дијуриис<а Зар бљеначке Команде и Голуб Вукиће вић Општински деловођа. Сштатски првглед Врховна Команда извршиће с/нитетски преглед свих војних болница. Том прилвком сазнаће се гтање болескика и шта треба на бавити да би болнице м- г ле боље да одговарају сво јој дужн сти. Музај * Скопљу Ускоро ће у Скопљу бити установљен војни музеј. У њему ће се унети примгрци рагвих трофеја, :-.оје је наша војска задобила у пр вом балканском рату. Оает Н 6 М 1 дрна Доследно оној старој так тици, опет у Управи Монопола воде шпеку ативно уцењквачку олигику. Кад нема папира, има дувана и обратно: кад нема дуваиа има папира. Јуче је Управа Монопола раздавала масу цигзр папира продавцима, али која вајца кад сад опет нема дувана. Хвала Бо у да ла у овој земљи води рачуна ко год о чановницима у Мо нополу. и уоаште о грађан ст у у Београду! За увоз шећ$ра Доставља се заинтересо ваним да је увоз шећера слободан. Увозници шећерз који га желе увозити ао у говорној тарифи, морају поднета уверење о уговор ном пореклу. решава Царинска Управа. С*ога се у тим случ«јевима поједини увозници шећера имају обраћгти молбом Царанској Управи. Шта ово ЗН1Ч1Е? Јуче по подне одржзна је седница београд. општинодбора на којој је решава на једна смешна стаар: Наиме, Управа Фондо<*а судским путем тражила је да се ст?ви забрана на општин ске таксе због дуга који београдска општина њој ду* гује. Наш - Полун Војна железничха ннспекција установила је директал брзи воз Ниш—Солун. Данашња „Стража" Данашњи број „Страже* излази на четири стране. Овдју заргзв Према извештејима које је добило санитетско оделење министарства унутраш њах дела све заразне болести почеле су рапидно опадати у целој земљи. Приложннцм за Црввни Крст ВесеЛин Жикић и Дргг. Димитријевпћ главни лиферанти кревета и цинкблеха за Вјјно Тех. Завод, носе се мишљу да сву зараду — профит од лифе рације поклоне Црвеном Крсту. Лепа је то ствар и лепа пажњз само треба да то благослови и главни ли ферант газда Васа а благајвик фабрички ,г. Мика Петровић да добијеодњих оригвналне ра уне или паре и тек онда је ствар свршена. Дакле ми очекујемо да ће

горе именоввни /иферанти учинити роду глас. Чнтуља У Сопоту је 12 ов. мес. преминула Милојка жена Јанна Мајсторовића нредседника сопотске опшгине. У Коушевици код Лазаревца умрла је Љубица Радована Аћимсваћа снаја г. Велимира Ж. Аћимовића секретара окр. одбора окр. београдског. Бог да им душу лрости! Ђачким родитвљкиа У прив. грађанској гимназији Хајдуковића сваки ученик-ца изучава пре подне разред у кој'и ће ступити до године а носле подне разред, који је у овој години изгубљен. Родитељи добијају сваких 15 дана оцене успеха и владања. Примају се ученици-це из свију разреда гимназије и основне школе. Часови рада Су од 8 до 11 и од 2 до 4 после подне. Школа је привремено у Краљице Наталије ул. бр 100.

ђшзја п ^Семачка - Нешца ба прастжпм иа сепаратаи иир оа БелгнЈои.. ПАРИЗ, 23 маја. П.оследњи неуспе и нз згпадном фронт/ услед чега је дошло до делимичног евакуисања Белгије, утицали су јако на држање војвичких кругова у Немачкој. По једној вести Немачка је преко Холандије пон^дила Белгији сепаратан мир. Белгијска влада је пко најкатегоричније одбила.

— Ко је крив аа другн бапиаиски рат —

Под насловом „Финале*' часоаис „2ипкип11“ коме ; е уредник познати немачки пуб/Ициста Максимилијан Харден доноси чланак аз кога вадвмо 0?0 место, јер се из њгга види нлјбоље ко је кравац ш"о је дошло до српскс-бугарског рата, за који браћа Вугари криве нас! Аустро-уггрска дипломација је саучесник постанку другог балканскога рата. Она је дражала б/гарскога краља, док овај није најзад постао противник арбитраже рускога цара. Она је јјемчила у ухо овога краља за неутралносг Румунбје (којој јч нудила место Добруџе, комад сраске земље, цео предео око Неготинз; она је засевила његове оча лучом бугарско српске пер соналне уније) док су међутим Букурешт н Београд били у тесној вези и Пашић позвао послзника Филалитвја из биоскопа у Манистарство спољних посло ва на тајну двојну конференцију; она му је ставила у изглед у случају невоље бечку помоћ, ала, према извештајима Угрона, Гелине ка и коми. заклела му је се у поверењу на што је могуће бржеугушење, иу наштење Србаје а Грчке. Букурешки Мир, који је сахраиао све те снове, није јој се допао и она се одлучила да захтева ревизију уговора, ревизију нгобично повољну њеном муштераји Фердинанду. Тај је мирЈедно добро дело, једно дело поникло из озбигне гежње за истннском правичношћу. Он пружа победиоцвма оно, шта им припада, и даје срамно побеђеној Бугарској преко заслуге. Што је Бугарској остав* љено у Мгкедонаја и Тракији више земљишга и много више грчког Становништва него што би њој припало по тадањЈј национал* ној статистипв. требали су Срби, Румуни а Грци већ горко да покају, кад судо*