Straža

Бргј 143

г т Р Д Ж А Сгра»а 3

Тсх«. Завода, решилието, као враве патриоте. да и у вече своју сн-гу не сдчоре, ксд Својих кућа, већ да ингелек гуално ратују. зз оне, који на бојишту сдкупљују, по скупу иену, глободу, још неослобо ђене браће наше. ј дна збиља, и суввше подвална кдсја. Али, шта бива сад? Ингерес појед >нгца. кспречво се испред интереса, за оп иту ствар, и полицнЈа наша, наш окоужни нов 1 начелник, хватајући се буквално. чл. 6 закона позорашео.’, з^брр.њу је једнин решењеи |№ 5920 од 16 (. м.) престзве, тогалилетангксг позорпшга, чаји су приходи намењени српским рањеницима !! Овакво схватање закоса, ми не разумемо Таква анзлогија поз ришног закона моглаб ч се јосп примгти у миру, ал 1 у ртту, она неможе опстати. Ко може забранити нечоач цини људи. да оли на Свој ааЧИВ, ПОМСГНу Д Ж 'ВИ у овим судбоносним данима? Пт на шем мишљењу никакав закон, па нв представнак његов, не може да то учени. — Овди је изузетно, воља ззкон. Господ. Рајчићевом позоришту, дошла су из комзнде, 2—3 члака дружине. »на боловзње“. И у место, да су они збиља у болницв, ако су такви, болују на дгскама једае позврнице, од које нако нмкакве гор^сги нема сем кафеџзје, & једнвм патриотск м удружењу, ззбргњују се поед ааве у корист ..Црвенога Кр ста“ удружењу, ионављзио, чији чланови по пелога дана треше физзчки споју снагу, на тешкик пословнма у Војно Техн. Заводу, а у вече хоће ла поиогну „Сраски Црз.ни Крсг‘, а преко њега српске рањеаике и болеснике. Ми вемамо ништа протаау г. Рајчићевог позораштз, које ће бвти само дотле активно. док они њстови чланови „бо леск 0 цп“, не оду у своје ко мавде; али вротествујемо, против свију и свакога, који данас спречава утинање пршхода у држзнну или другу пзтриотску касу, ма одакле то долазило; и тражнмо императавво, д- се дилет. нгима, који ништа за себе не тр*же, а све дају, аа негу кашнх ратника, одсбре. бар две пред-Ставе недељно. Жалвћемо, ако вадлежни ДОззоле да се навратвмо на ову ствар, а о ,,болеским“ глумцимг, који нису ноћу у својлм болиицама повешћсмо мало рачуна. М»ја 1915 год. С. Крагујевац.

Каркоиојебз «мк*Шће — Машп>ан>« Једмог Руеа I оводом новог Марконијевог открића, помоћу кога може да се види и кроз непровидне предмете, РУСкн професор и чувени позна*®лац безжичне телеграфије П. С, исадчиј учинио је следећу изјаву: , У стручној литератури нема ЈОш ничега о новом Марконијевон открмћу. Мор« се рећи да голркони ужива репутацију вели°г проналаЈача. Он као што је ознато чини све новија открића гелефон ® езжичне тел сграфије и Да се веровати да је Маркони

заиста пронашао средство помоћу кога ће гледати на датеком растојању кроз непровидне предиете. Нарочигих подробноста о V ме открићу земамо још, али колико ја познаЈем Марконија, ја знамда он неће безосновно разглашавати нешто што је неосновано. Маркони живи у Лондону и окружен од многих сарадника. ради како на усавршавању безжичног телеграфа и новјм открићима. ИЗ РОВА Усладмпе се ШваВп иаше новмне Ђорђе Милинковић,каплар друге чете другог батаљона једанаестог пука, родом из села Брзана, у крагујевачком округу, бао је у слаком погледу одличан војник: и храбар, и бистар, и окретан и досетљвв. Кад је са својом чегом бао у Мачви, па се укопали ми, укопалн АустриЈанци, и тако данима стоје једни пргма другима, Ђорђе хоће лепо да се уцрвља. Није научио да седи беслослен и на једноме месту, па само измишља како да прекрати време. Кад стигоше на положај наше нов.ше, у којима се јавља о великим руским победама над АустријанциАга у Галицији, каплар Ђорђе науми да то иошто пого догури непријатељским војницима. — Нека виде Врањини војнаци, да њиховог Врању на све сгране туку као вола у купу су 1 — обЈашњавао је он своме командиру, кад га )е молио да му допусти, да међу неврнјатељске војнике убаци наше новиие. Командир му одобри, и наш ти се Ђорђе одмах даде на посао, да уради што Је био наумио. Узе оне новине, зграби пушку, па се поче привлачити непријатељским рововима. Кад се.бао примакао већ сасвим близу непрлјатељског положаја, о® оне новине закачи за једно дрво, али удеси тако, да су они с иоложаја могли лако да их спазе. И онда се опет, као мачка, докраде до нашег положаја. Гледа командир, гледаЈу и војници, шта ради Ђорђе, и свима мило. Само су сад нестрпљиви, да виде шта ће бити са новинама. Али на ово нису дуго чекали. После неког времен* опазише, да на оном дрвету нема више новииа, а одмах ириметише како један неприЈатељски вОјНик трчи од оног дрвета ка своме најближем рову. Сутра дан се Ђорђе опет прикрао до оног дрвста и тамо остгвио новине, и наши су опет приметили, како иепријатељски војник дође а однесе окачене новине. И го се после понављало готоно сваки дан. Каплар Ђорђе је редовао и арло савесно снабдеваз неприЈатеља нашим новинама. Једнога дана командири чета објавише нашим војницима, да командант пука, потпуковник Војислав Голик, жели да му се доведе један жив аусгријскл војник и да ономе, који то изврши, обећава и педесет динара награде и чин. — Море, какав чин, какве паре1 Ја ћу Д 1 га ухватим снако! речг каплар Ђорђе и опет однесе новине, да осгави на оно дрво. Али сад се није одмах вра.гио у чету, него остане онде код дрвега, сакривен у једиом купињаку. Није нрошло много, а ето ти аустријскога војника. Иде право дрвгту, да узме новине. А ослободио се већ, па иде сасвим сербез. А се аустријски војник окрете, да пође с новинама, а каплар Ђорђе искочи и шчепа га за гушу и подвикну му да се преда. Овај се није много предомишљао р предаЈи. Бмло му је већ досадило слушати свога цара, А и каплар Ђорђе је имао некако ђаволски јаке рукс. Те он одмах приклони главу, и Ђорђе га потера овамо на наш ноложај. Кад се Ђорђе вратио у чету са живим непријатељским војником, навалише да га питају, како је уловио Швабу. -

— Море, лако, — одговарао им је Ђорђе. — Усладиле се наше новмне Шваби, па ми сад дошао. Ђорђе је после јуначки погинуо 15. новембра, код села Степојевца, у београдској Посавини!

Ситне весум Из Цариграда јављају да је пуштена у саобраћај пруга Желебид—Туан, источно од Еуфрата. Ова је пруга саставни део Баг дадске пруге и дугачка је 62 км. „Журнал де Бачкан" саопштава да ће за дан два бити у Букурешту откривена нова безжична телеграфска станица која ће стајати у везу са Грчком, Француском и Немачком.

ШЛ 11 * ИШ — пвше Д. С. П. 12. Ј/ли. Мали пароброд, као они што возу изме‘ у Бзограда и Земуна, пушиз се и примао пугни-.е Беч се куаао у светлости сунЦЈ и био као и обично. Ни<акза ззак! за рзт, никаква жеља за ратом, и ако је данас био дан када је требао сгаћи одЈОвор срп ске владе на аустријс*и ултиматум. Новнне су, изузев неколико безначајних листова, ареко обичаја дисале млрно, говориле да неће бата рата н да све зависи од Србије. Грдиле насу као шго им је то обичај био. Бечлкје су се дале варати, али јн с< м знао да српска влада неће задовољи та срамне захтеве аустријске и да је рат на прагу. Због тога сам се журао. да што пре стигнем међу своје. Звоно, сисак и мала лађа пуна путника, већ је клизала кгналом. А*а, ево ратног знака, узвикнуо сам другу до себе, показујући и у војника, кој е је чувао м ст. Полако је се изгубило из вида, са својом кулом, позориште Урани]а, па затим арсена-", и када је лађаца велаким луксм запливала у Дунав и стала уз велику лађу, ми нисмо внше видела Беч. Убрзо се нгипло и друшгзо и денет ст/дената су поседали за столом, ћаскачи, распразљчла полагичке догађаје и падали у ватру. И када је )> дан Са часовнаком у руца објавио да је 6 часовт, ми смо се сви, као ао команди, арекрстили, уззнкзули ,,-Боже помозд* и удирили у смеј Остали путници погледаше нас и нлсмејаше се. Чим смо ститлу у Пешту истрч*х на ке( да купим „Г1еСтер Лојд“, док су остали пре носили ствари у другу лађу. У присганишту све мирно, празно. Раннје је ту била вре ва, жавот, др«кз, гурање тракваји. пола. Одговор наше вла де је сигурно негативан, помислих Новине нисам нашао, али нам на лађи неки путнак даде нанредно издање „Пе стер Лојда“, којз је јављао, аа српска влада ни]е задовољила захтеве аустријске и да је иаредала мобилизацвЈу. Сад ми је само била жења, да што пре стигњ м у Србију. да измакнем из ове атмосфере, која ми је од једном постала. загушљива. 13 јула. У 11 ч. пре подне сгигла смо у Мохач. Док је лађа узнмала угаљ изашао

сам иа оба.'у. Тује, г аместу за објгве, била пралепљена једна депеша, у којој ; е стајао српски одговор и дз је ау стријска влада наредала моби лизацију осам корпуса. Много против нас. Ноћ је бата у велико. Ста Јао сам на крову. Били смо близу Земуна. Нз јгдчом нека ск шз. јака гветлост засеау ми очи. Чух, како неко зроз трубу за дозивање наређује капетану наше лађе, да станеТо је био монлтор. Са њета су питали за аашу лађу »Београд*, која ]е задржана негде аише М>хач*. Д*ље су наре диан, да лађд алоаи само до Земун! и да се ујугру врати у Пешгу. — А шга ћемо м г? пигали смо се кад смо ститли у Згмун. Саобр":ћај са Бео^-рад)м бчо је прекинук. Прећа се није м)тло. натрат нам се није ишло. А Беогоад је мчроо и дсетојанствено спавао. Његове су сијалацз трепериле. Преноћалч смо на лађи. 14 јули. У 8 ч. отишли смо у полицђу, да м).шм)Д 1 нас она не сао пребаци. Ту је већ бит маого поданика. Усоут смо ваделл вечаке плакате у којима се објављује м)били зацајз целе војске и наоод позава на тжргаовзње. 0 е вроаској ситуааији иисмо знали нашга али смо сада слутичи, да су се и друге силе умешале. Преговори са качетаном је-

дне румун кслађе. кија Сс ту случајно злгекла, завршили су се повољно, к ми смо се пред подне укрцача у гу лађу. То је била последња лађа. Да се ствар овако сврши имамо да заблагодаримо неколицини земунскнх Срба, који се својски заузеше, да нас пребаце у Србију. Бао сам до крајности узбуђ н, кад се лаћа полако при* мицала нзш-зм штеку, кад сам видео српског жандарз, српске чиновнике. свет и када сам стао на срлско земљишге. Очи ми се засузише једно од радосги, јер волим ову земљу, а друго од жалзсти, предосећаЈућа штз свеимт да грли. Док сам био у Земуну, осећао сам се врт погиштгн, утучен, јер сам био пред својом кућом, пред саојим завича|ем, а ни:ам могао поећт Праве Тангал)зе муке. И кад смо се једном нашли на л:ђ I, сва: сељаци, сгудгнти, трговШ, дам * а господа из вашег цоуштва, сза см ) се осећала ггко бласка, да смо били го* гова да се љубамо. И кзд се још залепрша на катарци на* ша тробојка нашгм клчц»њу и пеаању химне не би краја. Сва смо желелч једно исго: доћа својима и у своју земљу, са њима подносати и подчети све, па а саму смрт, и кад на« се та жгља аспунала ми смо били као пијани од рачоста. — Наставиће се. —

Лела Перићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА

— Знзм, рече Јлванка, го си вгћ неколико пута поновио, али замисли твој отац твоја мата, породица, све су то обзирч које мораш поштовати, — Да. тако каже и мнсли Свет М' ђутим, ја тако не мислим Најзад, з?р ја који сам самосгалан члвек, коме је призаата зрегсг, који ћуданас сутра блтл указна чинозник дакле биће ми поверено да управљам в«кн-<м д>жав ним пословима и тајнама, а друштво ми не да да будем толчко самосталан да вежем судб жу са озом женскои у коју бих имао поверење. Зар то није ачсурд. Јер узми само овај случај. покажем ли се као неиспр ван чиновник лржава ме отчушта; мгђутим, ако се покажем ја и и моја жена као ненсправан и неса вест н, аи морано једно дру го да трпимо, да се сноснмо, па ма се и сваког дана гло жила. Ту не може бити от пуштање, јер свет, опет тај свет би рђаво го;о и ио. — Ззто ја нећу да се же ним онако како би то хгело друштво. Ако се будем же< нио, ја ћу се женити без обзира по друштво и његова уређења. — А сестра? — Сестра? Шта сестра. — Па ти кажеш да нећеш да водиш обзира према родатељзма. Али та заборављаш на сестру1 Ти забгрављаш да би сваки тввј непромишљени корак бао моралаа шаиар за

твоју сестру, која је већ од* расла девојка, и која ће дзнас сутра поћа у св.-ј дом! — Па? Какве везе то има самном. А да чи бих ја имао права да тражим од мог будућег зета да буде толако чедан да за собом нема нисакву авантуру, никакав роман, јер ао тој логици и мени би био удареа моралаа шамар, ако би мој будући зст имао какав нгпрамишљед '<орак. И то би мч могла нанети огромие муке око ж нидбе. Зф не? и ту се мтади Перић насмеја. - Замисл* с ко зетов сканцал ублја мој доб>р ,глас“ и каква богага пергија одбијала, јер сам мо* рално удареп! Ј )вгнка се и прек > своје воље насмеја. Она јепрозрела речн и мисли младог човека, видела је. да је он воли. Али у души је признавгла да је ма каква веза између ње и овог младог, интелигентног и богатог младића немогућа. Шга зар она једна чропала девојка, девојка која за собом ииа рђаву прошлост а овај младаћ од будућностк. Рашха попш Умољава се сваки онај који би ма шта знво за Чедомира Андрејевића из Кннћа војника, да јави Илији Младеновићу, служ. Главне Поште, Београд, где ће добити награду. _____ ОДГОВОРИ УРЕДНИШ Нлшлији: Ниш. Ваше рукописе нчсмо примили. Оно што је нрим* љено све је оштампано.