Straža

Број 146

|-ДОГРЛ.0 НЕДЕ ЉАВ31 МАЈАДЦВЦ5

Адреса 8« тел^.раме: „СТРАЖА' - ВЕОГРАД. с, "о^Х'.‘у1Ј ■*№*“ Оглеел «• д.' у Адавв. Ц*а ■*■«•

ГВ ЛЕФОИ УР.ЕДИИШТ;-;. 1092

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉВЊА Иалаза сваки даи у 6 ч. дре подне.

/ЗммМА -I« ••«•» «« Пр«е 'в Окив, воввц ■ см ити« «п м «шм

«» »ле« -»ггчеу Л вг».

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈВ >И$*

и

уГустрвја ке берује Румукијп РИМ, 30 . маја. — Из Берна јављају да политиком, коју води данас Румунија нису задсвољни у Бечу, који су очекивали да ће Румунија после прекида преговора са Русијом црећи уз Двојни Савез који )ој је нудио знатне компензгције. Једна угледна воЈна личност која је нарочитим послом допутовала у Берк, изјавила је пред неколико швајцарсккх новинара, да се према румунској граници подижу утврћења и да се нагомилава војска дошто Аустрија после уласка Италије у акццЈу ником ништа не верује.. Железничка пруга Оршава—Верчерова минирана је. Свима овим радовима руководе немачки инжињерски официри.

из пг.нл МаисиивлмЈанз Хардбна

Истормја оаве, која }е изгледзла, да је међу њима била сехрањена, про будивши се понова у праснозорју испунила је сваког Србина гордом свешћу и оспособила га за национални рад, за сзоју отаџбину тако да је тахав осећај сва ког Србина понассоб, сгворао сопском народу нову вреднсст. Дакле први пут, после пет векова 1914. годвна, т^ј Бидовдан требао је оити прослављен не као иученачки Велаки Петак, већ као Васкрс Српске еере. И баш тај дан, взабрао је, над* војвода Фргња, да као ге нерал-ннспектор војске, у Сграјеву ииспицира трупе. Он; као надвојвода и пре столонаследник има прави на то. Али, 'сн је бар знао, какво силно огорчење вла да међу Србима који живе у аустроугагској монархији, знао је сгсвгм тачно, јер је неколако пута био опо менут чак и од Срба да се не игра са / стрпљењем срп «кога народа. И бечки ластови су по чели да нричају надугачко и иа шнроко о .срдачном дочеку и о сеацијама“ које су првређене надвојводи и његовој ^упрузи. ■♦ЈзгСарајена јзвљуу: „Пссета надвојводе изасвалаје неонисану радост у целој земљи без обзира на народности. Само једгн лист, ад)радикалнији донео је, у место поздравног члакка, у окввру српске национчлне тробОЈКс члаЕак о усасме С 1 , нама на косовску битку у вези са надом за ослобо-.с 1 ђен«е.. Демонстрацију овог српског листа, осудио је већи део српског народа*. Зато што је 25. члан Бер линског уговора дозволио АуСтро*Угарској да може себи присајединити Српске земље Босну и Херцеговину, тај члан Берлинског Уговора бао је Србима увек трн у очама

гарске Монархије. Босанци и Херцеговци остали су увек верна српска браћа. „Мусломани су тамо ..рби старосрпских земд*о п :седнвка, који због њихових ииања, права, на наслеђе, прелазе у Ислаи; Хрвати су српски Католица који с/ по обећањима а примамљквањима из Рима и Беча следоволи и за паре и~гупалв из православге вере, служећа као монета за погку суриаање оиим:. који добро плаћају. Калгј, сре него што је постао поглавар ових окупираних згиаља рекао је: „благодарећи тројзој рззнородној релицији. у Бзсни и Херцег^вкни учвршћује се језгро једног народа, а тај народ су Срби.“ Св.чква тврђ ња. могла су се чути врло честз из уста европскгх образованих Срба. Напакована „велеиздајни чка“ , парницз у 3 гребу, коју је замесир познати пропалица Настић са фалсиф :кованим документима и која је имала за цџљ да жи гоше Србе као издајнике свзје отаџбине, донела је Србима из те судске дворане, фјну победу. Е енталов план о санџачкој жезезшши (СарајевоМатрови та) уплаШ':о је, а Еренталова одлука о анексиЈи рззјарила је њихов национаши осећај. „То је, јецао је у Лондону минастар Миловеновић, то је гроб наших нада!\ — ,,6аших илузија“: одговорио је државнн секретар сир Шарл Хчрден. Србчја, којој руске речи нису ковале мачеве. морала је да ћути; и поче ла је да етрахује, да Ереа тал (а Франц Фердинанд, који је 1907 године у Ду* бровнику са црногорскнм престолонаследником ДзнИлом мвого што шта кон ферисао) хоће да је притесни у узане границе по жаревачког мнра од 1718 године, који је пружао ца^арлу VI, опу Мдрцје

Епиграм Румунија тоажи нешто Ал’ и она не зва шта Зато само тражи^ тражи Да што више прогута, Града

Ш

Праампа о течају аа спреиу аа вишп течајии нопит Ученици који су као редовни или српватни свршили VII разред гимнаанје или реалке куо и они који имају да пол;'же какав раз редри исиит из овога рзз редз прев^де се без исдита у VIII Ј>азред, и овај свр шавају у јсднол! теча^у во овоме каставноме плану: 1) Српски језик са 6 часова ведељно; 2.) Немачки или француски језкк са 5 часова недељнс; 3.) Исто рвја општа са 3 часа недељно; 4.) Исторнја народка са географ :јОм Срби|е и Бзлканеких земаљз са 2 чгса недељно; 5.) Физика са 2 часа недељно; 6) Ма темдтика сз 5 часова не дељно; 7.) Нацртна Геомстрија (само у реалци) са 3 часа недсљло. Програм из озих предмета по часовимз пропасаће Министарство Просвете, По свршетку течаја раз редко веће VIII разреда о цениће успех ученика из свију горњи\ предмет:. Ученвк који из свију горњих преднета добИје иајмање добру оцену. сматрзће се да је свршво VIII разр.-д. Ученик, који би са овога течаја изнео из једног или два предкета слабу оц:ву, прлагаће разредни испит из тих предмета најдаље посде десет дана, како би могао полагатн и вишитечајни и спит са осталим ученацима

примвће се ученвци- који су свршили .УШ разред у овом течају најмање са добрлм, успехо^. и који имају из владања оцену вајмање дсбар; а тако иученици који су рзније редовно свршили VIII разред а нису полагали испвт зрелости. Ученик који оо свршеном течају има да оолаже разредни испит пустиће се од мах на виши тенаЈии испит пошто положи разредни испит. Ученици који су зб 'гвеуспеха школске 1913--14. гсдине одбијени на годину дана имају права полагати овзј испит по овим одред бама, Ученици који су те године одбијени на три месеца морају подагати испат по програму по којем су из дотичвог предмета раније полвгали. И једни и други полагаће свај испит аајдаље на месеп дтана по по четку шкокслог рада.Коод (јВих ученика не би могво у овоме времену подзгати виши течајни испит, допу стиће му се да га полаже са ученицмма са теч јз. Учсница који су као при ватни свршили УШ разред средње школе, полагаће и еиши течајни испат као приватни зајелно са редовним а по овим одредбамз. За свг остало што се на овај испат односи, а што звам г дредбама није другачије НЈређено, вргде од редбе Правила о вишем те чајвом исииту од 14. јуни 1913 год ПЕр. 9100.

рабош

У комбиаацнји пугничкогвоза, иалазе се једна кола прве и друге класе. У та се кола нико не пушта због заразе. Али ипак се деси да и у та кола залута по који пријатељ-кца командачта воза. Али знате, ти пријатељи г. команданта су »неприкоснове-

ни“

на њих неће ваш.

Аргус.

III! №112 — Ду**сл«*н фронта Фронт на коме се данас увелико воде крваве борбе взкеђу Аустрвје и Ишшје простире се 385 километара. Овај оаако ду.гачак фронт е^стављају дна дела: планински фронт који је дугачак 350 километара и фронт у праморским обла стама чија је дужина 35 ки дометара. Планински фронт аочпње са северо-запада почињући од шаајцарске гра нице, затим иде гребенима Алои који чине границу из Ученику, који би са ово- ј ме ђу Италије и Тирола

ДОву иде друга железничка ј ционаллије. Немачка до сада лу То је мала варош на самом рруга за Триент, који је ОД 1н,, !е ббклањћћа великудджн^ст Језеру са кеколико модерних, талијаиске границе удаљен ' СВ0 Ј ИМ богатим мајдапима ме- двоспрагних кућа и са г.уно непулих 40 километара.

Обе ове домене, долина реке Адвџе, и реке Бренте, као веома важне стратсгвске базе начичкане су најмодернајим утврђењима 1 / ф фтицама. које удружене са природним утврђењима и на једној и на другој стр<ши обећавају крваве борбе које ће се око њих воднта. Гранична линија од Адиџе па до пролаза Кранцберг веома је стрма и средња | ј је висина 1300 метарз. Источно од ’ Кранцберга до Тервила, — пролаза не ома згодног, за прелаз, про тежу се Корнинсци Алпи овде се сада воде веће бор бе, у којима су Итглијани имали усоеха — са средњом висином од 3000 метара. Протежући се дчкле од Те!.вила овај планиискиланац постаје све блажији, док се сасвим ке изгуби у благим приморским нагибима Оввј гранИчни ланац сачињава други фронт — прњ морски и дугачак је 35 калокетара и кема готово никаквих вештачкихутврђењз.

тала. После рата сааки пф?-|Старинс«их турсккх зграда изниг биће Уложен у њега. Про-јнад којнх се^уздижу висока изводњом гвожђа немачки др- минарета са мухамеданскмх бо* жавници мисле да туку кон- гомоља. куренте. Сем тгга делџка паж У П лдградцу има до п:т стоња ће се обрашти и на сто-ЈТииа домова, вцше мухамедан чарство к‘о}е има сјајнах усло- ских, а ма+е хришћанскнх. Жива у Немачкој. вал> је , размоврстан; нзјвише

Али све ово утицаће и на Енглсску, као најопаснијег конкурента Немачке, и сва ће са

Ј® • Р* има Турака и Арнгута, затим Срба, Грка и Цигаиа. Стгнсвништво говори рнзним јевици-

својим сздашњим сзвезиицвма, ма: арнаутскии, турским, грч-

склопити царинске савезе, који ће немачку трговину, индустрију и гтривреду потиснути и педати јој снагу једног моћног конкуреита.

Вашан састамак у Крагујввму КРАГУЈЕВАЦ, 30 маја. Јуче је српски премијер г. П шић по нзрочвтом позину Њ. В. Престолоњ следн«ка допутовао у Крагујевцу. !0

Њихова нацискална про паганда, коју је водао мудри и ОДважнн дипломата Спалајковвћ почевша од Београда до Далмације, Темашвара а до Сколља тамо ]е свуда ухватила наЦачег а изчеала у сааезу са. иорена иациовалве пропагавде а погланито у огкупи рашш земљама Аустро-у-*

Теревије, темишварски Баиат, мали Волацај и сцверни део Србије са Бгогра дом! Та сеоцдсносг црагушила у рату са Турскрм, а изчеала у савезу са Румунијом, Грчком и Црном Гором. цод протекторатом руеки.. (НастаиДе се)

»к <Т п.

га течаја изнео слабу оце ну из више од двапредме та, или који би на разред ном испиту (по свршеном течају) добао слабу оцс ну ма аз једног пргдмета, до пустиће се да после тра месеца полаже разредни испит из свију одиосноједног или два предмета, и ако ове и спите положи са најмање добром оценом, сматраће се да је с?ршио VIII раз

Епоизааиох« р-лт, нао псследжца ваиашњег рата Чувени економиста Чиово Монси плше бипбау СћгошОе о могућности економског рата између Немачке и Ен ленске после европсксг рата. Мишљеље Чиоза Монеи а је врло интересантно, јер је он из рзније познат као један рд нзјватренијег поборника слој бодне трговине. - Сздашња всјна, која пуст ши с-е.и сеје ужасе иа све .стране, као и свуда, унела је и у портијске животе промене, и то знатне промене. Данас више иико не мисли оно, што Је мислиа пре рата. Као некада што је наполеон мењао дмнас 1 ије и по својој вољи нх дизао и обарао, исто тако данас и рат мења мкшљеља и идеје, како нојединаца тако и читавих груаа, читавих народа и раса. Данас сви нећемо и у стању Смо да вредв/.димо, да ће ова ратња кампања која коси све, што јој под НОЖ. пушку и топ д- ђ *. бити приведена, крају. Кад? Тосе још не може тачно да утврди, али главно’ да нећб још • дуго оа трпје два-трн ме. сеца раније или доцнвје но Средња висннаоаогфрон- то мисле људи^. >лућени у

1

Одпмновањв прннцеав Јвлвив ПЕТРОГРАД, 30 маја Њ И. В. руски цар од лиховао је принцезу Јелееу Петровну Св. Ђурђевскгм Орденом IV степена за пожртвовзње које је учинила за ргњенике по болаицама. }(Ш11 оз ропшба — Повратам иашмх мигерикркикх ПРАХОВО, 30. маја. Јуче су стигли у Прахову 360 наших интернвраних {•рађана. Они ће вредходно издржати десегодкевни карантин па ће се тек онда пустити својим кућама. — За каше аитериа|лаке На прузи Параћпн—Зајечар—Прахово, мпнистар грађевина наредио је Железничкој Дирекцији да се дода возу по једав вагон друге класе ради лакше в комотније вожње.

рел; а ако и овога аута ; моррм, а. тешком 1 артиље

добије ма и једну слабу рцену, оставиће се да ионови VIII разред по сталном на етавном плану и програму прописаном 8а наредни VIII разред, На виши течаЈнн испшт

та Је 3000 мет^ра. Овај фронт има некблико кла наца доји воде вз Италије у Аустрију и обратцо. Ме : ђутим, саи су они несбично теснн, на више места су исоресецани планинама. ре чицама, и услгд овогг су веома незгодни као путеви, куда би могла да прође једна огромнд маса војника снабдевена гломазном ко

ријом. Најзгоднији је про лаз долином преко Аднџе, истрчно од језера Гореро. Трм долииом вода.^елезнвчкв пут од . Вероне*, за Триент, $оиен иТирол. Долином реке Бренте за Па-

тајне дацашњ^г ратаи К 80 што је раТ узео зна.не промене у идејама и програмима читавих иарода, нсто Тгко ће и његов крнј,. његов завршетак, — закључење-млра г- уџул у списак.трговач^а и прцвредна питагаа радикаћне измеке! НарОчито ово важи аа Немачку, која>ће у,ввом рату изгубитв све својеколрниЈе.која су 6ила ; њезина.Ј плућа. У-Чслед оџ 01 а .измгђу НемаЧЈ<е и Енглеске повешће се нгва војна — еконбмски рат. НеМачки в 1 адајући крусчзви разумели су шта зиачи за њих губитак колонија и прегли су свим снлама, да губитке у територији накнаде на екбномс^ом пољу соа њихова паЖња, сва њихов| делЛтност биће после;рата упућева на то да се сваки гут так немачке искорисги што ра-

№» Н9ШШ11 — Славе надв Лондон, 29. маја Саешфлни дописник рај терове агенције јавља из А-гине, да је веома мало иаде, да ће краљ озаразати. Иако је криза већ прошла, то лекари веома мало верују да ће краљ моћи да оздрави. Лекари који лече кргља псзвалн су Гунариса, п^едседника владе и пзјдвили му да је свака нала нз оздрлвљење искљ/чена, Чувени оператор професор Ајзенберг, који је по позиву двора дошао из Бгрлина изјавио је да је сада сва нада у Бога. Цао људи лекара — су употребили ове шго је до њнх и до науке стојало. У ие лој зеи љи влада крајжа забринутост. Позоришта. киием .тографи као и остале забаве одложене су за све време враљеве болести. ким, румунсквм и сраским ]езиком македонгксг взречј«. Интгресантно јс да жепе, које до сад за вреЈе старвг режима никуд иису кзлазиле ча својах домова, не внају пи један други језик ссм арнаутски. Највећи део мушког стеновништва, с којим сам долазио у додир зна и гогори лепо српски. Становници Подградца баае се разним занимањимг: трговлном, ^ан&тима, земл>орадшом, сточарством и печалбарсгвом. Чигани подграазчки, којих има врло миого, аргвтуЈу другима за плату. печалбарн иду у печалбу у Америку, СрбиЈу старих крај*ва и Румунију Велики део сељака је слободан и они имају своја имањз, која обрађују. Али у околини Подградца има и великнх чифлука појединих богатих Турака и Арваута. у Подградцу се рачуна за богатијег чивека Устребег, који има вр ш мно.о чиф лука, а у вароши ча самој обали језера дивну мокерну кућу. Поред неколико џамкја Њдградац има и једну хришћзнску ЦЈКву. Школа нема иикаквих све од балкапског рата 1912. До рата постоЈале су само хришћанске школе. У Подградцу има мкого дућана са сваковрсном рсбом, а на улици се продаје дуван на о*у. На радњама слабо кма нвтписа. Г1ала ми је у очи једна обућарска^ радња са своје фкрме. Превилним српским счовима над том рвдњо* ствји написзно: .Обућарска радња Диматрије В. Томић.* Натпис нше скорашњи, внди с.е да је био и превучен белом бојом, али се ипак врдо лепо очуаао и лако сс да прочитаги. Улице у Подгразцу су врло живе ц пуле саег^. Жегс^исвет је радознао и ћз своЈнх отворених двооишта весело посматра пролазнике. У чаршији сам се нашао и се неколико сељака из околпих села: Грабовице Велитгрне и Претуше. Они оворе чистим српским језикеа и увераваху ме да су то чнста српска села од старина, да у њнма нема турског нн другог елемента и да га није ни било. Слановништзо Подфадш и околине врло је вредно и штедшлво. Благодареви томе, згодном лодожају места, пријатној клими, плодности земљишта и сигуриости која је садл ујемчена увсрев сам, да ћг «)ва интересав на и чиста варош у наЈкрЈћем времену нагдо ко ракнутл напред, ојачати снрју трговину ,н привући велики број посетилаца, нарочито лети. Обала Подградца је врло згодна са дјвним ситним језерским песком и јединственим местима за виле, те ће Подгрздад у скоро! будућности постати врло лепо модерно Језерско купатило. Ћ.

№ пмс Ш

Посдедњим указом Њ. В Престодонаследника Александра произведеки су у чин резервног пешадијског »I г ~'\— Варош Подградац — каретанз I класе: Сава М. бд»«м«г5ф7ђеве „Ввтољ. сЗкоћшЖА^екм ТоНоекие- №восе »РМ_ое П мвћ> фубоиир П*то.«А и бГЈиознши АШмтом М “ Лан С ј; ав0| ““ н ’ “ гш,д ои упознала наш- читаоце хааетан II клаСе.

ИЗ ВОЈСНЕ

Пш

■о ивпетаиа—

у старим грзницама са обо* чашсм на ноћнјом текови исм. ми овај опис доносимго. Оа гласн: Пбдградац лежи на наЈјужнијем краЈу лепог Охридског језере у »рло плтомом преде-

У артиљерВЈН: у чин резераног капегана I класе, Д-р Драгишз Ђураћ; резервни капетан II кдасе.