Straža

Страва 2

С Т Р А Ж А

Врој 146

За добровољце За наше храбре добровољце који са аушком у руци стоје на мртвој с гражи у одбрави Српства и за Инвалиде Савева Добровољаца приложили су преко нашег уредништва: Пренето И8 прошлог броја 483.60 дин. Н. Н. 5.- „ Михаило Стојаднновић, казанџиЈа 5.— „ Паја Васиљевнћ 3.— „ Мклаи Стојковић 1. Д&ница Вазер за спомен свога пок. мужа ин из Ђенове 20.— „

Свега 467.50 дин. У СТВАРИМА: Марко Вулетић и Гавриловић 18 пари чарапа, Рисга Ђурвца и Комп., 3 ком. сапуна, Марић и Ризвић 26 метара зефир.т, Спасенија Ћатић, 6 пешкира.

хартије као н 20 000 лева у звечећем злату. Ово хаашење изазвало је у софијским круговима сензацију.

[.

Србија и Арбанија — Кретање Арнаута Спеаијални дописнак Битолджих Новина јавља из Охрида ово: Сви су изгледи да су за сгда арнаутске масе суз бијеме и да је њихов отпор сломљен, мада је њихов глаена командант Хаџи Ћаиил успео повући се дубље у Албанију и тиме избећи заслужену казму. Сузбијајући арнаутске чете и савлађивајућа њихов отпор српска војска зауставила се на првим стратегискам тачкама, које сматра као згодне како за одржа »е мира на нашој гранипи. тако и за одбрану од евен туалиих нових наплда оних Арнаута који су стално о* руђе у рукама млгдотурских и аустријских агената, који их подржавају и њрм? управљију.

- ■■«■]• Оугароког пасмаиина у Буиураавту Софија 30. маја. Влада је телеграфски позвала г. Симеуна Радева посланика у Букурешту, да одмах дође у Софију. Овај долззак стоји у везу Са рум нско-бугарским прегово ри«а, које у Букурешту во ди г. Радев. Радев у Софији има да прими нове инструкције, за даље вођење преговора. Држи се да ће Радев успети у својој мисији и да ће доћи до спо разума између Бугарски и Румуније. Буг. Телегр. Агеиц;

Н» тонв, Блерио, БлерноКааорни, Њупорит и Етрих. Ваздушна флота има в неколико хидроплана систима Гвндони—Форман. У последње време чињени су покушаји са једнвм проналаск~>м талијанским. Резултати су незнатни. На челу флоте стоји командант, чији је раиг раван рангу дивизијског гене ралј. Њему |е придодат

штаб састављеи из нвжих и виШ х официрз, ко)и су СвршВаи авијатичарски курс. Пре но што је Италија ступила у рат ваздушиа је фдота била састављена из 25 ескадрила, 12 су биле распоређене ло дивизијама, 4 су биле у првстаништкма, 3 при иисаенцији артиљерије, 2 при оезервкии трупама и 4 код колонијалне војске!

Г. [рш — Јадив ■■жио еволштен,* СОЛУН, 30. маја Сараднику пештанскогли ста ,Пешти Хирлал* који се од пре неколико даиа бави у Атвни изјавио је Гу нарас о држању Грчке о зо: — Ја не видвм ни*зкве разлоге, који би нам диктовала, да досадзшње држан»е напустимо и да пс’.Јемо трагом Италије. Ја као и моје колеге у кабинетудр жемо да је свтуација т аква, да је за Грчку и грчки на* род најбоље да оставу све дотле неутрални док не буду угрожени интересв гочког народа. Све вести о томе да се воде какви преговори између Италије и Грчке неосноване су.

гледи да Румунија неће мо ћи да излиферује ово, по што се берба очекује тек сепк^мбра месеца, а дотле ће с(Ј ситуација у Румунији знатно изменути. Румунија - Фордниани ■ Лаимсш Букурешт, 30 маја Кнез Јон Лаховзрн. шеф конзервативне странке био је (римљен код краља, где се задржао пуна два сахата. У круговима конзер вативаца, ова се посетатумачи као кргљева жеља да сазна да ли би конзерва» тивци пристали на коалициони кабвнет. После аудијенције Лаховзри је сазвао конфереи цију нрвака који се налазе у Букурешту.

— 8аил>рма храиа. РИМ, 30 маја. Италвјанска Телеграфскз Агенција има извешта) из Берлина, да је немачка вој на управа закуплла сву храну још у замену стању. Услед овога у народу је за владало очајчо стање, пошто је зојска закупила и сав кромпир. Министарствг народне прирреде је закупило велике количине хра не а нарочито кромпира у Румунији, али сви су из

?

— *»шмала Једног крнашог догм%«ја. Ссфија, 30. маја Бивши шеф софајскетај не полипије, који је због познатог атентата у „Касини 1 ' смењен са свога положаја, ухапшен је јуче пошто је утврђено да је стајао у споразуму са атеитаторима и помогао им да по извршењу атентата побегну аз Софије. Приликом пре треса његовог стана нађене су многе компромитујуће

! Шћ! — Одлааак Мталајаиа аа Рјг■)гм«јс Букурешт, 30. маја После посете талијансксг посланика код министра гра ђевина уведено је неколико возова цневно која преносе талијанске поданике, који у великом броју живе у Румунвји. Они путуј/ преко Бугарске, Србије а Грчке у своју отаџбину да стану у борбене редове. Многа хумана друштва, као и појединци раздају Та лијанима богате иоклсне, како у стварима тако и у новцу. ВазЛушха фдоиа Отанка талајамон« ааадушна фпотв Ваздушна флота талијанске војске добро је опрем љена и дели се као и фло те других држатЈа на дири жабле и аероплане. Ескадра дгрижабла бро* ји једанаест ваздушних бродова. Запремина нм није аодједнака и варира између 4 и 12.0С0 кубних мегара Брзина им је 52—60 ккло метара на сат. Сви ови апарати раде се у Италији нсистемасу „Кроко" који се према месним приликама показао као нај бољи и најпрактичнији. Авијатичарске станипе су у Риму, Турину, Пизи, Тачшу и Пордеиони. Аероплани су разног са стема, и деле се на неколико ескадрила које нису једнаке по броју апарата, система су разног, има их система Блерио, Бреле, БрИстол, Савори, Форман; мо ноплани су систе а Анрио,

Грчки је народ за рат — Политика данашње владе осуђена — Спец. извештај СОЛУН, 30 маја. Пџедизборна борба се води у највећем јеку и'ако је крад, тако рећи на умору. Гунарис, шеф владе товорио Је у свом изборном месту у Пиреју пред о громном масом својих бирача који су га најоштри/е осудила и изјавилн му неповереше. За време говора 1'унарис је стално прекидан узвнцима; Доле аздајице. Живео Венизелос! Жавела Француска! Живела наша савезнаца Србија! Полиција, коју је власт позвала бала је немоћна да растера бвраче. који су игабрали нове председнаштво збора и послали Веназелосу срдачну депешу, извештавајући га да га кандвдују аа свог посланвка. Сантјаго.

Добросав се споречка са једним гостом и ту се изроди свађа. Наравн >, Добросав је био у „праву", јер је комита имао пушку уза сеи „има

Бекстон и Саваџијан - Оде и последња нада БУКУРЕШТ, 30. ма«а Председник Балканског Комитета у Лпндону г. Бекстон, који се бавио неколико дана у Паризу послом Комитета био је интервјуисан од Леона Саваџи.ана уредника париског листа X Ог[еп1“. ' Г. Бекстон, који је познат као велики пријатељ Бугара, а који је до сада увек истицао пуне своје сим патије према Бугарима изјавио је овом новинару ово: Бугарска ће учинити највећу погрешку ако не ступи у акцију протнв Турске. Ова је изјава у толико значајнија, што ју је донео „С Опеп1“ која једини од француских листова држи страну Бугарској в не осуђује је због њезиног рез(ф в гсаног др жања. ДГ" ; - —Г Р^|ГћГЈ|ЈгД 1 Ц. '

право“ тројицу да убнје! Настаде „дипломатска" борба, из ДоСросављевих уста бљувале су најпоганије и најувредљввије речи док нападнути се, ни крив ни думаи бранио. У том наађе и писар г. Савић и својим ауторитетом, пресече ову борбу. Тек што је г Савић хтео да га упути у команду, на иђе војна коматска патрола која „позове Добросава да пође у команду. ДобрОСав се дуго опирао и не хтеде следовати по зиву. Сад се по њихову обичају изроди и овде свађа и једаи од ових из патроле, взмакне се 3 корака од Добросава к са пуном иушком напереном на њ, позове гај још једном да пође у ко- ј манду. Тек што је Добросав изговорио да неће: ,,па пуцај божју ти мајку“... овај опали два путједно за дру гим из пушке и рани До бросава у главу и лево р^ ме. Добросав се сруши на земљу а његови другови, ти који су били у патролу, па и онај што је пуцао подигну га и на раменима га однесу у болнацу. Ето тако комите расправ љају међу собом. Св.

ре аа одбрвну кулгуре, слободе и незавнсвости на рода.“ Разрвшвик иужба рмм. офкцвра Резервин пешаа. п.поручник г. Грујица Псаовић и Светозар Дамјановић ан жињерски резр. п.поручннк, разрешенн су од службе резервних офацира.

Из Гк. Дрм. Бшпјвв Главиа Државна Благајнз послала је Главиој Интендантури 9 милајоиа динара за исплату разнИх рачуна и набавки. ШЏ№1 за сиротињу Из Ниша идући Лесковцу . уси су подигли шест барака и смеетили су амбу* ланте за бесплатно лечење наших грађана Хвала браћи Русима. ПМ1И КЗМ1Н Јуче је стигло у Ниш пет вагова плавог камена.

Како комнте лемају —

Онсмад се одиграла крвава сцена у кафани ,,Једрене“. Кад је реч о крва вам сценама, зна се, ту су комите по среди. Обично у забаченим ка флнама на периферији Београда, најрације се задржавају „комите* које у ствари комитаџашу по београдским локалима; прво се добро напију и наједу о онда почну да причају о њиховим јуначким подвизима, на> равно измишљајући приче из старих | атовања. Свака част онимг комитама који се и сад налазе > рову. Овде је реч само о оним „комитама“ који комита џишу по Београцу. Елем, договоре се њих дзојица тројвца и дођу у

кафану да пају, затим, као што горе наведосмо, аочну да причају о подвизама, гости у кафани сви ћуте и морају да слушају овог пијаног који до неба лаже. Тешко ономе ко се успротиви његовом тврђењу. Тако се и ономад напио Добросав Јеличвћ ксмита; пошто је повукао приличну дозу алкохола, Добросав се распричао о своме Јунаштву, узнемаравајући пра тгм све госте. Уопште је облигатно да се овакве пајанице с пуном пушком у руци играју по казајући присутнима но механи, како је ол, бајаги, ла жем те Боже! пуцао на швабе. Посде поду»:ег лагања,

Дкплоиатекв веети Г. г. Боп, француски посланик и Страндман, отправник послова |>ускога пс сданства посетвли су јуче пре подне г. Јоцу Јовановића. Взјии указ Потписан је указ 0 >,ро* изводству резервних офицара до пуковског чана закључво. Произаедени су н ђаци наредници. На другомЗ.месту доносимо извод тога указа. Линнв веетм Г. Ч?»хотин, руски конзул, допутовао је јуче из Одесе у Ниш. Поздрав нз Пвркза Управа Дожавне Статистике добила је овај поздрав из Париза: „Статистичко Друштво у Паризу, шаље срдачан поздрав Друштвима и Управама Статастака пријатељских земаља „савезника Француске, чије ее удружене војске бо-

КРОЗ ниш — Зарава. — Чаотока. — Иао*н«. - Папцоаам.*. — Карва. — Поворашта. — Коицарта. ПолицшЈа. — Од нашег сталвог допасаика. НИШ, 28 маја. У Нишу је пегави тнфус страховито беснео. Али бла годарећа енергвчним мерама предузетим од стране државс.0) одбора за сузбајање заразе и увиђавности самога грађанства, може се рећи да пегавца више нема. Што се тиче чистоће, не* може се похвално ништа рећи. Што се одбор за сузбијање заразе више труди, да се у варошв чистоћа што више одржа, у тодико је општвва постала лабавија. Ннкаква се пажња не обраћа на чистоћу тргова; који с/ страховнто прљава. Овде се тачно извршује наредба о загварању кафана у одрећено време. ,Интересантно је ввдети, како се свет око шест сати скуј пи пред кафанама и чека да се отвора. Тад се на* грне као у царкус. Наро* чито се то дешава код ,111апчанина", где је најбоље аиво. Ту наетане праватуча око пива. Јер је овде оскудица у пиву. Пиво можете добиги само од 6—7 после тога рока више га нема, јер се разграби. Ако сте жељни пнва, а свн мо* рате да поручите одмах четири чаше, ваређате пред себом на сто, па густирате & гледате како ваш сусед вага [зазубице, јер он није

ФЕЈћТОН

ВЕ 1 ШР К}Ш - Орвва ЈовШ

)

као песнкк

ИМЛРЕСИЈА

Једва снгжна, сирова песничка природа, али неусавршена по форми, и далеко од тогг, као твкова и з&вршила је, пре но што је и требало, свој вулкански, еруптиани живот, то је губитак, ала не онај виши, у стрсго умегничком смислу, већ губитаку толико, у ко лико се нису сствгрили очекивањз са кривице нехармовичног друштва, удеса и времева у коме смо. Прока Јсвквћ је био песнвк по срцу а душв, осе ћгњима; алв да го и фор ма покаже, да се умешном формом узднгне нзнад обич нах свакодневних изражаја, Обичие, ниже фгрме, кој м већнна пнше, —• није успео. То се огледа у „Књизи Песама‘, штампаној у Калифорнији, 1908. год., то се

јасно внди и у потоњим збирхама, ппамоаним у Америци. Те песме, или бо |ље, тп ствховв су сиров, необ[>ађен матернјал где куца тоало срце и душа, али свакодвевност и простота изражаја фрапара: то СУ лепа песничка осећања у неуметним ритама, као леа човек у излазаном, похабаном, старом оделу. Виши читалац ћв их читаги с« о праштањем и жаљењем, што наје нашао свега што тра жи, а што је мислио, да је могло да буде, да нису криведруштвене приликеи удес овог песника, чији је успех у томе једино, што Је оставво за собом неколико бледих потеза, који би можха могл) бити сјајна, да ]е наставио како је почео, и да га неочвкиваиа смрт није омела на томе узвишеном и трноватом путу. Кажем, можда... јер не зиам поуз дано: Јер је удес свих јаквх природа, као што је биб он, да у извесаом пераоду времена даду евештомогу,

а онда не могу и немају шта више да кажу, и стаау. И он ,е био једна таква прлрода. Јер, посматрајући ње* ровв песме, које је писаоу Србији, по доласку из Амс рнке, нашао сам: да су оне мање песме по срцу и ду ши, а више по форми, ма да и то увек — иеоотпуно. Пресађен из јеше стране друштвене сре шне на гој — у нашу, он ее дуго колебао, и никако н» је могло оријентисати. Из сфере револуцаонарних исоцијалних осећања трагике н беде живота, што је био извор ње говах сталних песничких мотива, неки наши литератори, пренели су га, свакако у племетој намери, у средину, која је са свим друго изнскивала од оних који хоће да пишу, а осећају не одољиви нестикт за то. Та ко је о једно време заспао, и 1 а неодређеност је врло фатално утицала на његов > песначко стварањв, што је свакн виша читадац са жалошћу осећао. Он је по

кушавао, али никако није могао да се прила^одв тоиу. |форми и правцу певања код нас. И све песме, које је у Србаји спевао, носе печат нагегиутости, усиљава ња, блеаих и тамнах аотеза; то су [безбоЈне песме, писаче више ва форму, (пгго је одлика читавог једеог ре да наших, који пишу у стиху!), или бсље, писане ви ше вежбе ради; и у тој бор би прилагођавања (аротив своје природе,) која је била прожета све општим социјалним инствктима), он је претрпео порвз, није успео, судећи по ономе што Је дао, откако је овде, па до своје смрги. Шта ба било доцни* је, да је остао у животу, н“је моје да говорим. Али, ако ми се допусти, да сме лије судим, ја ћу изразати (на супрот другима!) своје песнич<о мишљење: да оп, ма колико да је живео, не би ништа боље (изузев по форми) дао, но што нам Је дао у Америпи. Тиме доводим у сагласност своЈу

ранију поставку, да јаке природе (јаче су од других!) у извесном перио-ду времена блесну, даду све, па се угасе, да се впше никад не зааламте. Удесје био Про ке Јовкића, да је у томе перноау времена бво недо вољно културан, и да је дао мање но што је могао* дати, да се Је Још детегом образонао у оном вишем уметничком смислу. Прока Јовкић, песиик човечансках мука н социјалне беде, ниј. никако могао бити песник блазираности, љубавних пренемагања, ужих патриотсквх осеђања, у руканицама; није могао бити □есник-сланар природнах лепота и пејзажа (када је мука и беда крв сисала аз његових груда!), описа свега онога што |е далеко од беда, стварности и онога што свакодаевн'' доживљујемо, за шта су га и дцвели овде, у Србију иавесни на шн л^тератори, а чиме су учинали н несвесно једну неправду и неопростиву по-

грешку према њему. То је исто, као кад бн једну б л>ку ив Амервке пренели на Север.и обратно. Она мора дз усахне. Јер у првом младићском добу ок је у поднебљу Америке посисао и упио у себе све тамошње, и то је остаћо, и то се ниЈе могло изменити никаквом школом и Универзитетима. Прока Јовкић је доказ тога, То је моја импресија о њему, Иначе, и као приваган човек, Прока Јовкић је био весрећан. Он је љубиоали није био — љубљен. У песми: „На растанку* он то овако каже ово] коју је волео: „Ја н*ћу статв ■« вут твоЈој срећ«, Као вто другв ва пут аоЈоЈ сташе; Ја иећу »ш тс вшпта ружко рсћв.. Одата већу ввком веае вапе, Ида и љубв. ■ буда блажева, К’о ■ Он шТо ће блажеа с тобом бата; И ве плашв се, вад вас ће се сввтв Вео, у аом Је сва врошлост скрв-

>ље худо, у сеовп*

Тајва ћа ваша у иајаедљем куту На д*у мог срца »акопапа лећж; Накоае вввта всће бвта внаио; НдМ Ја, ево, ивсам тв иа путу.

Ја хоћу, ти бар да жвааш у ерећв; Бар ти — кад мевв то већ вв|е даноГ Ова песма је најтежи бол и највише одрииање! А као наставак тсг бола, нсказује у песми: „Као страсни коцвар*... свој удес: Каосттасни коцкар, махавто ■ дудо Тражво сам срећу ал’ је ва ме не бш... Еј, коцкдру јаднв, та, створеље т Што )е нисв прво тражво Несрећан у љубави, и у стварнг м животу без среће, — он Је кроз песму пришао срџуЗ милијунима других, којк са социјалних не* даћа пате; ов нх је топло пригрлио на своје измучене а крваве груди, храбрио их, тешио и плакао с њима; тај вечити бол човечааства асказује у једној. вајдирљввијој песмв: „Твој снн, мај ко, плаче!* — где нзмеђу осталога каже: >* „Нлаче! Ал' ие аа то, што сам аема м ,- среће_ Он нмкада небм плакао аа таме( Његове су, мвјко, патље мвого веће: Оп влаче- што вате ■ други -еш 4

Нестор Жучна је Иесник,