Straža

Врој 150

1ЕСГРАД, ЧЕТВРТАК 4 ЈУИА 1915.

Год*»на V.

Стан Редакцнје н Адми«.: Космајска ул. бр. 22. Огласи се дају у Админ. Цена утарђена. Неплаћена се плсма не примају. — Рукописи се не вракају. Писма, рукописе, нонац и еве осгало што се односи иа лист, слати власииштву лисга.

СЛОбОДОУМНИ ОРГАН ЈАВН 1~ МишЉсЊ ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092 Излази Свик« цаН у 6 Ч. ПО« ПОВ- .

Адреса за телеграме: .СТРАЖА ■ - БЕОГРАД. Претплата за Србнју на пошти: на !одину . . Двн. 12. „ шест месеци „ 5.„ трн меоеца . „ 3. „ један месеЦ . . 1. Претплата за иностранство на пошп: на годииу . . . Див. 30,„ шест месеци „ 15.„ три месеца . „ 7.5

ТЕЛЕФОН ШТДМПАРИЈЕ 1092

Силе Тројног Споразума и Србија НИШ, 3 Јуна. — Једзн наш угледни полатичзр, члан владине странке и бивши министар имао је подужи р?зговор са једним дипломатом из Сила из Споразума. Разговор се водио око питања о компенззцијама, које се вмају дати Бугарској, а које засецају у наше Интересе. Том приликом дипломата му је ово изјавио: Силе Сиоразума високо цене вслике заслуге Србијине, стечене у овом исторгјском рату. И због тога Силе никала неће моћи ла дозволе да се интереси СрбиЈе крње, нити ће у томе смислу доносити ма какве одлуке. На Србију, после сјајних подвига њезине во)ске, неће нико ни покушавати да утиче да учини какве територијалне уступке Бугарској или којој другој држави, јер то би био страховит удар за један наро^, који се већ четири године бори за своје тековине! јовановић

ЈОВАН БАЊАНИН: Јужки Слобш у ^усшро-угарској ргш

и

Из таних прилика кренули су људи, нозвани под оружје, V кгсарне, и снда на бОЈИште. Ту су вашЕИ исто стгње Људи, на које се сукњало. сретгли су врло често провокаторе, којв су лели даимиз маме какву изјаву. Ако су таки људи покушали да на сзмо прсговЕ ре између себе по коју реч, одмзх Се вашао векоко је пазио на њих. Вечна претња с ратним судом окружавала је во;ску. А да страхота буде ■потпуна, проаосио се глзс да ће сваком, ко би се на бојишту ма чиме огрешио о државу, страдата ш ред њега и породица. Треба ли посебно спомињати. да би онда још јаче били стегаути окови це лом вароду. Јасно је, да у тако страшним одаосима није било могуће дело, где би ус сех ма колвко одговарао ве личини жртве. И таким љу дима, количо год су патили душевно, није остајало друго него да пасивно и апатично иду С војском. У настојању да Србе у мо вархији што јаче степе по служ/ла је аустријској држа ввој политици вакредно добро сатанском умешношћу вођена акција на раздраживању Хрвата против Срба. То је з* н»у бкло од несцењене вредностн не само у политичком погле^у, неги и за вођење рата, јср су готово у св'ма пуковрма, где их има, Срби војници помешани с Хрваткма, па ови, раздргжени против српском гарангом, могу добро ла послуже као к' н трола Србима. И у томе се доста успело, особито код необгвештене масе. Око вмена надвојводе Фрзње Фердинаедг Обавила се читава легенла, ко ја Је требала х а Хрватима по каже шта су у њему изгуби лн. Он је хтео да сслободи Ховзтску, да од ње створ! рг в Фправну државу у монар хији. Нвтто нф сметало, што

се Мађарима у исти час поичало, како је надвојвола био њихов велики пријатељ, и ка ко није имао ни*аквих намера против њихоЕе власти. Две странке које су се вгћ гавно ставиле у туђинску службу, аравашка фракција под водством политичких нгследвика иознатог д ра Јосифа Франка и сељачкз странка псд вод ством злоглгсне браће Ргда ћа, умеле су да под маском хрватског Потрвотизма пламеним речима проповедају, како су Срби огзорили све ааде Хрвата. У томе су их нздашно иодупирале држакне власти, а поред њих и кле и кални римокатолички круго пи, који су у убијеном војво I и гледзли сцОју гланну узда киоу. Сталним демонстрацијама изазивано је Ееатчки о душевљење за„ рат, а систематски распиривана мржња аротав Срба Фрања Феоди нанду тада је ауреола мучена ка за хрватску народну ствар Хрватима је писано и говорено, као да је Србија упра во непријгтељ Хрватске, а не монархије, и кго да је ово рат Хрвата против Соба. „Савремена ПиШања'. — Свршнће се. —

Епиграм Крвава „сонета“ —

из пера Махсм 1 ш)ам Хардеиа

Па ни онај „највећи бол у души“ који се тако често у штвмпи с п&тосом повавља по мигу „нашег брзог и сигурног извештача' 1 ве могу ме пог равити, не могу да ме пскрену на плач ни на сажаљење. Али, пе треба заборавити, да по ћошковвма и габачгним

чинити на жао, на једној ии др^гој страни. Још одавно питао сам свакога ош г, који је ма у колико дошао у додир са надвојводом да ми ма шта каже о бићу овог важног човега. Ни ко ми није ништа могао рећ« □озитивно. Никад се није чуо

крајевима где жине мали, си одговор, као што се сзд чује

Немачко је варварство Поизнато у свету, И ја бих му спевао Крваву „сонету" - Ал' ми песму сменио Протес,- ратобсрни: Вии'С. од ње говори Сиоразум — четвсраи; О варварству кајзерском, Сваком делу зверском У ратноме свету: ,у Са акцијом и праском, Румунија с Бугарском Свршиће сонету! ' М. Расинскн. ЧОпериСХТН,

1 '

ротиња вма хиљадама људв кс ји су заслужни да живе који с/ племенити па ипак сни се нглгзе у највећој беди, невољи и јауку, а умкруврло чесго тако нечујно, као да чх је природа огласила за пасторчад овог шзреног света. Међутим, овај надвоЈводски пар живео Јеунајвећем сјају, кмзо све што је хтео, уживао је у нзЈЕећЕМ сјгју, ужзвао Је у највећој сласги данашњег друштвеног жавота, не старајући се при том ни за саоју главу еи за невоље нзродз, зашга је он од г Оворан. Па ве само то већ је својим поступ цима, изаз тао гњ?в и мржњу народа, који му је требао да буде веран, он је овим последњим својим поступком кушао стрпљења огорч ног народа, ксји је са свих страна био притешњен. Овог лета, неће се само решити судбина Хг.б б/р:ова ц?. Не требамо се заверавати Епилознма и Некролозина, не треГамо пунити уши са нервозним кукањем и јауком сектимекталвих жеаа. Наша, чо вечанска дужност састоји се у тсме аа се првберемо и да без бојазни размислрмо и у познвко се са околкном у којој Је он жпвео, каквим је појмовима ранвје располагао, какве су му идеје биле и на) л згд треба добро пр'мислити, шта ће сад бити после њего ве смрти? Са тим чињеницама грсбв рзсуђивати и ои с«ти. И кад се гако расуђује

из уста свих кезванкх: .Сре ћу Аустрл-Угвцске и самопо уздање наше Мокархије обавили су јпш одавво црни о блаци.* Напротив увек сам Слушао речи: „Пзметан је ок.* Да ли је био Фрзња Фердинанд каква продуктбвна сна га? Стварго омргзуса италијанск’/»м наоодом, Србима, Русима чак и у Ал^ааији је ба цио отровне кагџе, и онда нв е никакво чухо што је тгко трагично завршио. * * * Ми овоме Хардсновсм излагању, неиамо Оаш ништз ни да Д( дамо ни да одузмемо. Акцептирамо ово његово ми шлењг изнето у „ЦукуЕф»у.* Нека се зна и то у Аустрији, да њихов човек осуђује њих, Немачку и самога престолз наследника за атентат у Са рајеву.

права земље. У своЈој данашњој нпт< црногорсћп’ влада је СбОпштила овај случзј пред ставницима савезничких (ила.

Лосае взбора — Још и«а»а дв«гнмитиаиог розуптата АТИНА, 2. јуна У шгснаест обласги свуда су изабрзне пригталеце Венагелосове, у шесг области изабрава је већина В незело* сових прЕс алица, у три области прогиванци су у већини. Владина паргија добилл јевелиху већину у Македонаји. Од 316 посланика 193 су присталице Венизелосове. 100 влалннозаца, раласта, теотоквста, независњака. Вероватно је да ће се гсрњи бројеви изм*нити кад се буду дефанитивно сазнали резултати у Мзкедонији.

— Мкквстар «ојна нод нрап.а СОФИЈА, 3. јуна МиЕистар всјаи, геаерал Фижв био је примљен код краља, код к гд се задржао дуго. Сазваје се, да је минисггр војни џоднео.крдљу извештаЈ о стању у коме се налази бугарсга војска. Овоме се придзје велзка важност и очечује се важни дбгађаји.

— Арбанаом впљач^ала јед .н црмогарснв брод ЦЕТИћВЕ 2 Јунз Један брод нттоварен ка мврницама за аојгку и ста новништво Цр.не Горе, задр жвли су јуче у реаи Бс јави наоружани , рбш аси и одееи га на албанску обалу, где су 1 а огљачкали, што им вијс првч пут. Арбаааси су једгн део г.амирввца спљачкали, а арууи део бацили у воду. Црногорско јавно нњгње га<лражено је због овога и

з^хгева од влвдг да прелузче неће се, увереч сам никад у (енфгичне мере, да зашгити

- Прсд пронндом дпплокатоннх ониооа. БУКУРЕ 1»Т, 3. јунз. Према држању шгампе у Нем&чкој, која пишевеоаа о* горчено прогив нле ачерачке владе, очекује се сваког часа прекид диаломатских од* носа изигђу Нсмачке Америке. Каицелар Бгтмгн Холвег ауго је конферисао са послаником амервчлим У кругсвима блиским посланику говоЈ)И се. да изјава коју је дао чавцелгр није ни мало задовсљала посланикз.

М-