Straža

— Румунија тражи муницију — Спец. извештај „Стражи' БУКУРЕШТ, 16 јуни. Румунска влзда је покушзла да поручи у Амернц! муницЈу за 42 м лијона динарг. Како су све фабрике заузете израдом муниције за Савезнике, то су Румунмју одбиле. Румунска се вл*да обратила владама Спор зума да ове посредују да гмеричке фабрике приме израду мунипије. Држи се КЕО сигурно, да ће влзда Споразума »зић« н сусге г молби Румунур.

Ј(а шалпјакском фрохшу — Тирол - Тријеит — На Соћн Рич, 14. јуна (Зваиичпо\ Ништа важно нема да се саопшти са гргниое Тиро ла-Триенга. Дуж ове гргнвце пролужује се артрљ? ријсви даобОЈ из даљине. Прошле ноћи пскушвн је узалудан уобичајен напад против Фрајксфела. Западсо од кланца Монскроћа иаше трупе заузсле су врц Цслон Кофел. Дуж линкје Ссће пр дужује се постепено, али безпрекидно наше напредсва ње С оне (.тране реке. Да би убрга ги < ткцање поплављеног доњег дела С' ће. нгређено је да се зази да канал Тожића (Монфал коне). Озо је извршено под јаком непријстељском ва тром. Плахе ккше од 12. и 13. јуна спречнле су ак цију наших трупа нарочито у плнинском пределу раташта.

Нре неколихо дана гро читах из иовнна да ће нат. Комора <вих дапа инати своју седницу у теограду, на којој ће и етк свој извештај рзда (?) од дана мобилизације до д ас, шта је све урадила у хо рист занатлиЈа и да изнесе нове предлоге такође у ко рист занатлија. Чановницима је се у сусрет посве изашло, без обзира струка, даје км се ап солутло све, плате, унапре ђења, дупли број година службе, новчане хране, као и разни додатци, они ипак у свему изобилују, и за њчх )е рат — не рат, већ брат, док маса радника и занатлија тотално пропада ' и здравлвено и материјално. ‘-За занатлију апсолутни нико и не хаје, као ни за нешто што и не постојн и ако је после земљорадника бројно најјача класа, а и најпродуктивмија. Па и на земљср-дника се више мисли, брине и у сусрет взилази и од званих и незваних, даје му се семе за усев, даје му се радна снага за орање, окопавање кошење и остало све, као набавља му се и даје алат ва земљорадњу, и ако он вма своје куће. имања, сто ке, забрана и шуме, па се и ради свега тога в«ћ тсднко пута пушта а на осу ство својој кући, — докје заиатлија без свега тога. Заватлија је у рат оташао мећући кључ у брвву Своје радионице, а остав љајућв је да се у нсгу врати (ако Бог да) вероватно празну, опустошеау .до* бротом* соаственика зграде, или упропашћеном ала* ту услед неупотребе астог, а о материјалу човек несме помислиги, ј.р је код у стадијуму распа-

И лок "Оред свега тога ралионачна карија као и кућевна вз дана у дан ра сте и једног дана не буде ваћа во што износв вред нрст а ата, материјала кли кућевних ствзри, те газда зграде ке постане једног лепсг дана и газда унутарњк. А у том времену пЈродиц 1 занатлије у већнни гладује, јер је занзтлија иолазећл у рат својиј порлдици оставио нетолико дннзрз, а сам п<’шао с не колско грошз. И за дивно чудо, да баш нвко али нико немз нн речи з« ззнатлију, па нв она ннстанц-5, као њггова заштитницз и престзвнвца бар по фирми 3:1Н-тска Комора. Па збиља, да ли је по требно да и занатлија оде .својој кући* и радионици на 10-15 дана осуства, и срети своје так> ђе домаће послосе? или је он де фак то пасторче ове аемље, за коју и он равнсм мерс м асту својим грудима штитн од спсљешњег јој непријатељ: Ј . Ми ззнатлвје које смо у ргту не м жемо ништа предузимаш у корвст предњег ма ч< га, али је за сваку о уду да наше колеге и пре стдвншц^ занатлијства к о и „З.натска Ксмора" ксји се у рату не валазе в<ћ код војих кућа у нашу корист баш ништа не предузимају! — рли ко веле н.чма је по тамао, и шта нас се за о стале тиче?... М. Н.

Видовд^ш П0М8Н У свима грмијскнм штабс вима одржани су помени палим жртвгма за српску влцу. Ош г. ГреЈг Кад је прошл^ године г. Грејг епглески конзул својим пснгшањем дошао у сукоб Са ондашњим начелником округ.* битсљског г. Марком Новзковићем, мв смо сви веровали да је г. Марко Новаковаћ био крив. И наша је влада поводом тпга сукоба, премесгила г. Нов^ковнћа у Скопље, Међутим, сад се тек увидело да је г. Новзковаћ био у праву када је учично ону умесву прамедбу, емајући у виду при том наше наци* пналае интерес*. Коликоо* номзд је опег г Грејг учивио понова још један испад којчм је јгвчо испољио мржњу прсма Србима. Нека то буде сатисф : к ција г. Марку Новаковићу и оким врлим Србима, који су нудећи му улазнице за концерат учинили своју патриотску дужност. АГрејг, која д^је један грош грилога нека му служи на част. 0 киријша Министар правде унео је измеае и допуве у зак. пред логу о п нћању кирнје на војишаој територши. Од

мех на првим седницама скупштинским изнсће се овај зак. прсдлиГ на днев нв ред. Дшоштсм ваети Јуче су г. Ј цу Јовановића посетали посланици Грч ке и Бугарске. Повеђана новчзна храна Минастар војни издао је наредбу о новчаној храни, по ко«ој Не указни чиоваи ци и офицари имати по 4 дин. дневно а неуказна по 3 динара. Тшфши саобргћ«] Услед не ;Огоде времена, јуче је б о прекинут телефонски саобраћај између Ниша и Беогрзда. Јагодкнш пошта Жале нам се многа читаоци да у Јагодини врло неуредно д г бијају своју ко респоденнију. Писмоноше не доиосе пошту редовно или никеко. Ми нећемо да небрајамо појелине случајеве, али молимо надлежне да предузму потребне мере и дј публика дође до своје коресподенцвје. Дрва за народву кујну јуче су пргспели у Топчидер два вагона дрва из Буковика, која је општина беотрадска нгбавила за народне кујне Као што су нзбавили о вих два взгона дрва за народне кујне може се набавити и за београђане Продаја брсшна У Браничевској улици бр. 3, може се добити врло дј 6ро брашно по 0.50 п. д. килсграм. Позориште „Стерија" МинистарствЈ унутрешњих дела послало је молбу позсришта „Стервја* Управи града Београда на мишљење. Министарство је у своме вкту послатом Упра* ви мишљења да се позо* ришту „Стерији" одобри рад у Београду, јер је Др* жавни Одбор за сузбијање зарезе одсбрио рад позоришту а с друге стране зараза је сузбзјена и према томе не стоји ништа на путу, што ба сиетало раду ове вредне трупе. М.ј не видимо зашто се овом поз ришту не допу шта да ради у Београду, кад у Варшави, која се на лази у истом и гор.м по ложају него ли Београд. Над Взршавом се врло че Сто појављују немачки це□елини и аероплани, који с времена на време бацају бомбе на варош, па ипак раде сва позоришта и бисСКОРИ. Ош нема шжкца

Пре неколико данадобали смо једну малу количину руских жижица, к јасераспродала као на јагму. Сад опет нема жижица у Бео граду као да смо у каквој најзабаченијој паланца или нггде тамо у Неготиву код Кавадара Молимо надлежне и по стоти пут да се смилују на нас бгограђзне или нека нам бф пошљу огњила и кремена. Читуља Јуче је у Соко Бањи умро Никола Зделар, гимназиста син г. Влацислава Зделара, управника приватне гимназије. Нека Бог да пок. Николи рајско насеље а ожалошћеној породици наше топло саучешће. *•*-

ђелешке

Доаг гвлгооиш. Косца^ка 20

У суботу 20 ов. мес. у 9 часова пре подне, породица пок. Нгмање Иличића, члана Краљ. Срп. Нар. П »зорзшта даваће

му четрдесето-дневни поиен на новом гробљу (парцела бр. 24.). У Кочиној улици бр. 25 продаје се добро очуван намештај. Сем тога издаје се у истој кући стан са две собе, предсобљем и кујном. Кирија се полаже за неколико месеци унапред. Такве сте Жеиа је г слика — у толико лепша у колико се иебрижљивије посматра. Све су жене продавци — све су жене купци.

Рибарска Бања, 13. јуни. Од Ђуниса иде се коли ма за Рибарску Бању. Пре део је величанствен, пролази се колвма поред лепих ливада а њита, што на пут* ника чини весма пријатан утисак. Али, пре него што псђе те колима за Бању, морсте да прођ°те кроз једну ко њвјашку тортуру. Кочијаши су свуда кочијаши. Изузе тзк чине они у Скопљу, који под гвоздтном руком г. Марка Новаковића начел нака округа, постали су орава јагњзд. И док вас ови у Ђунису уцењуј/ немилссрдно, и траже 30 дин. д > 6а ње за 3 ч. вожње дотле они у Скопљу за три Сата вож ње наплаћују 6 динара. Поред пута види сг мјсз жена * дечака која обра ђују плодне њиве и ливаде и ако су им храниоцч у рату, лпак они раде с нгјвећим задовољством. Улазак у Бању је веома леп и романтичан. Пре него шго уђете у Бању прелазп се преко једног моста исаод којег хучи вода у потоку пге*урајући камење и то вас прати све до Бање, кривудајући часлево, час десно! Шума висока, лево и дес но пружа се окп пуга и аосле пола часа путовања, улазите у Бању. Одмах в.<м се укажу лепе зграде про стране и ввдне. На први пог).ед види се вила »Србија* у њу обично свраћцју и од седају први гости јер је са намештајем. Осим ове зграде има још неколико лепих зграза. У самом кругу налази се јсдно мало шсталишге а по р;д овог купатило са када ма богато уређено. Постоје базсни прве и друге класе као и каде, цена је поднгнута. Положзј је јединствен. Од милине незнате на коју ћете Страну. Где год станете ви дите како извире вода. Из стсна из пукотина и из са мог подноЖја које ногама газите. Ако се попнете на висове незнате чему да се дивите да ли оној богатој шуми или оној богатој околиви и божијој природи. Наравно поред добрих страна ова бања има доста и мана и не треба много труда па да се све ове мане загладе а бања доведе у ред и на стеиен првих бања. Гоствју у свој бањи има доста и то су све махом каши великани, политичари чије су се породвце здру жиле и лепо се проводе Толико о уређењу ове бање а што се тиче леко витости такође је за препоруку. к. ИШ ЈЕ 190 Г КОМНГЕ — паш« д. с. п. Све чешће и чешће погледали смо преко Доине и све више и ваше бивало нам је ладно око срца. Само да не дођу доцкан. Шта ћемо радити, ано Аустри* Јанци сад п ђу на јуриш?!

И одЈедвом лаца нам се развукош«* у осмејак. Груди се надимаху. Њко започе: .Ој. Србијо, мајко мила сад постајгш царевина!* а остали прихватише. Аустри јанци престалоше пуцати не верујући св јим ушима да чују песму. Долазили с/ наши. Један батаљон 4. пу ка другог позива био јет«. Сишли смо у Височник на одмор. Добра људи су аам всћ Слремили ручак: јачвећа чорба и печење сир, млеко и лебац. И док смо се ми кретали, одозго са Градине чула се брза и •енергична паљба нашег другог позива. Легао сам на траву да се одморим. У ушима ми је још зујало и бубњало. Био сам мадо оглувео, али то ће већ до сутра проћи. Заспати нисам могао, јер су ми живци били и суви* ше узбЈђени. Како баш та да донесоше једног рање ног аустријског војника, то ја ззмолих да га )а спро* ведем у Б, Б-шту у болн*цу. Одобрилн су ми Нии други позвв извршио је ју риш на Аустријанце, расте рао их и заузео њихове по ложаје Тада су и овограњеног војпика иашзи. Успут сам га иститивао. Био је Словак из Галицаје и знао је српски јер је слу* жио у Босни. Даље саидт* заао, да су онч б и-»и ту у јачини јецног батаљона кадроваш. Јгдан батаљон про тив нас двадесет?! И ми их одбили и поразилн?! Нашп губатци свгга два рањена1* Нисам м >гао перовати, него га још једанпут зааитах. Да. да, један је ба таљоч ту био. Све Словаци из Галкције. Јадницч. Сад ми је бала јасна она ко манда на грпском језаку. Носила су равномерно ги* бала, рањеник је јечао, а сузе су му те.чле од бола. ђио је рањен у ногу и ру ку и кости су му биле по* вређене. — Јеси ли гладан? Х> ћеш ли шљива? — упи тах га — Хоћу, твхо прлстењг. Из своје торбе извааио сам и дао, као и нешто хдеба. — Имаш ли оца? — Имам. — Мајку? — Имам. — БраНу, сестре? — Имам. — а зашто се б против нас, зашто се риш за Шзабу, који је и теби чако исто непријатељ као и нама? — Насгавиће се —

Доедедње веети

Руска фрохш

риш бо

— Огорчене борбе на Висли ПЕТРОГРАД, 15 јуна. — Саопштење главног генералштаба; На левој обали Висле у области Ожврова вођена је упорна борба преко целе ноћа 14 јуна. Непријатељ је свуда одбијен прегрпевши велике губатке Нарочито су били огорчени непријатељска напади на варошицу Гнина, у току наших противнапада задобили смо заробљеника из свих пукова четврте аустриске ди визије. Непријатељ је дефинитивио одбачен и надеаећи се тачно онде где је и пре тога био, остао сутра дан потпуно пасиван. Нефрјатељево надираље ка Томашеву и Бензаменки још траје. Пре повлачења на Гњичо, липа 13 јуна са фронта Букачевци—Галич, одбила смо с усиехом огорчене нападе великих немачких снага На осталим фронтовима нвје било никаквих знатних промена. Ј(а Хабказу — Варобљен командант пука ПЕТРОГРАД, 15 јуна. — Комивике кавкаске вој’ ске: У обалској области Турци су покушали да нападну једну нашу чету, али су « дбијени. У планинв Гжејдак Турпи су се користећи се маглом првбшжили нашим рововима на 800 к> рака, па погпМ н ) 400 кој ака када смо их доче«али јаком прецвзном ватром, Турци су се мора и повући са великим губитцима. К >д поменуте планине н*шли смо преко 1000 гур ских лешева. У пр-вцу Мел герса један наш сдред сукобио се са Курд*ма, растерао их и зар< био команданта 15 курдс«ОГ пука. На осгадпм фронтовима нијс би/,о грсмеве. Ј(а ЗапаЗу — Бомбардовање Араса. ПАРИЗ, 16. јуна. — Звгоичан фр<нцуски к ми нике ол 15 јуна. — Дан је прошао \ е ;ативно на миоу на целом фронту. Водила се гршлервска борба северио од Сушеса и у Роклинкуру. Неприј тељ је бомбардо вао Арас, т< повима великог калибра. Између О^зе и Ена артилеријски дуел се наст вио у коригг Француза. У Аргоаи и у горњој Мези код Калингког рсва Немци после свога неуспеха од пр шле ноћи нису ваше об нављали напаце. — Над Фридрихсхафеном. 14. јуна у јутру, један француски авијатичар успео је да бапи са усп* хом ( сам бомбч на ангар за цепелине у Фридрихсхафену. Због твара у мот ру мо рао је при поврзтку да сиђе на земљу на швајцарској територији у Ра нфелпену Дела Перићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА

»пт»|Ш'>чи Ловг« 1оегоп«б» Космаск« >9

- У новом животу Павле Перић Се знатно променуо. Ми дај Боже вк* шс онај човек од пре неко а тко дан :. То је се опаж ло на њеку и изгзв ло је чуђење не само код п >зн« Ј)-ка, гру-ова и пријатгља 8< ћ и код његових родитеЉ). Св I су они прчмети ж знатну пром( ну код ње г а, али нико није знао од куда је (ч а дошлз, ка > ци узр к њез н. Међутим да је само неко од њих ма и приви рио у стан млацога Перића, њему би све било јасно: свуда и по зндовима и по столу, на камину, свуда су биле обеп е ;е слнке једне исте жене, Млага, лспа као пупољак од руже, који се тек п„чиње да р.звиЈа, ова је жена т«ко речито гово рила да је она уарок про м ни у досадашљем животу младога Перчћа. И дотсе )е Павле Перић био редак г ст своје роди тељске куће али од оног дана када је Јованку изв;0 из Олере. он је в^омар^т ко долазао Долазио је сам увеч/, а зор м \е одлази( да преко целсг лана не до ђе својој кући. Како су тац* били у јеку п љски редови а стари Первћ је имао ве лико имање засејгно жигом а осталом храном, то је млади Перић био на њввама преко целог дана. Сви су се чудали ов ме, а нзј више старв Пепић, чија је жеља била да Пав е сврши велаку школу, а оосле да се ода приврееи, а не да оде у државве службенике. Старн Перић је био задо ♦ И Један мртав (Мнрослав Пн- ВОЉЗН И у Свби је ХВаЛИО Г Л ^5 ) »? 1 Л1'."^□^г«” дстр ‘ ж " ""'Бога и пре о вога ..«иии|>.

Књижевност Ги де Мопасан: Један Живот, ромаи превео П. М. Петровић, 256 страна — 3 ^динара. Једна оп наших најбољих издавачница, Савремена Библиотека издала је као седму књигу свога и->дања Мопасанов роман .Један Живот“, у преводу г. П М. Петровиђа. Књига има 256 стрзна обичне осмине, са Сликом пишчевом и са уметнички изрнђеномилустрациЈом .Једног Живота“ на корицама књиге. Цена је 3 д >нара, „Један Живот* је по речима Толстојевим наЈбољи роман Мопасанов, пун живота, који буЈа и вене, чији су типови изражени имперсонално, у пресечној перспективи чије су патње и чежње опште. Овај најлепши роман, овог дивног приповедача, ко|и је са свога реализма и имперсоналног излагања живота, остао као интерпрегатоп душе, један од најизразитијих иојава у модерној литератури. Ноттив

ИздаЈе се стан с* самца Упитати у Милетину ул. бр. Ј6

Одиграо је две паргије до мгна, као обично изгуби > је и што је вајглавни е ниј ■ се љутио што је платио цехИ госпг ђа Первћка Је бг. ла задовољна. Нин снн раније није дол&зио }редн> на счавгље. Међутим, од неког доба био је у овомс веома савестан. Сва су се они радовали, ала ма колико да су се трудили да прокљују тајну ономе то могл« учинити. Ј'дин ) к> ја је знала за узрок мс њању Павла П рића биш је Лелд Перићева. Ма д-л је Павле то крио од е. она |е сазналч и хтела је да се том тајном користи.

Готова је „Каша Е|ракквг Рлмп" (Српско-Аустријско, Француско-Немачкв, ТалаЈавско-АустриЈско, Руско-Немачко-АустраЈско, као и Дарданели и Босфор). Раамер: 1,3.700.008 варадио: Аат. Лавић Картограф Географског 3«вода на Универзитету. Карта је израђеиа у десет боја ■ обухвата сва европска ратишта. У овоЈ картк нма преко 5000 вмена места, река н планина која се помвњу у садзшњем рату. Веаичвна карте је 65/80 см. а рађена Је на врло финоЈ хартиЈи по угледу иа најбоље стране картс. Услед великнх техивчких тешкоћа, ннсмо иогл* ову карту ранаје издати. Цена Је нстоЈ 2 50 лнн. К&ажарама н ародавцима 30 од сто рабата. Ко нва пошаље ноиац у аапред, добија вету о нашем трошку, — а ко поручв више од пет примерака, добије шеста првмерак бесплатно. Шаљемо н доплатом. Поруџбиие прнма

ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ГЕЦЕ КОНА — БЕОГРАД 1. КИЕЗ МИХАИЛОВА УЛ. ВР^ Ј. >»> .. .. ц

«$ аИ

Олговоонм Уоеднмк Добоивоје Мнлалнновић' кжксиаи ем 3-