Straža

Стрш 2

СТРАЖА

Боој 164

Од нед«л>е почиње ла излаза у ,Страж 1 )“ Са Наподеоном у Руеији — Мемоари Хајнриха фон Роса СА ОРИГИНАЛНОГ ИЗДАЊА у преводу В/1. Н- — ЗОР^НОВА Ова необично автересавтна књига, која је својом уметначком обрадом и непристрасним аелагањем изаавала в*нредно допадање код свију љубитеља Вели кога Императора, чврсто верујемо, да ће у својој првој појвва пред н. шу читалачку публику наићи на исти пријем. Пксац је учествовао као пуковски леквр у чувеном Напелеоновом псходу у Русију, Његови су оаиса врло живи и потпуно одговарају историским податцима. Дело је писр.но у Петрограду 1832 годвне, на немачком језвку. Доцнвје је преведено на фраацуски, шведски, енглески и руски језик. Иалг>аиће око месец дача.

I Фрајт; 7.) .Труб ад ур“ 0 д |а| Вердиа, и 8.) „Пркглав,* словеначки марш одФучика

— Преговори о даљој румунској неутралносги Из Женеие слопшгавају да се између бечке н букурешке владе још воде прегевори 0 компенз*цијамз, које бн Аустрија имала да уступи Румунвји. да овз остаие до з*вршетка рата неутрдлна. У женевсквм политичким круговвма држе, да прего вори неће успети, пошто Беч не пристаје ш* на как ве уступке пре згвршетка рата, чећ пак по лик- ? ида шји. Букурешка влада се држи веома резервисано у преговорвма.

Акцаја талвјпнске флоте Р*м, 18. јуна. У акцвји протав Дарда нела узеће учешћа и талијанска флота, II класне крстарвце а оклоањаче са ве ћим бројем торарљера-! Оглопњаче првокласне штвтиће улаз у Јадранско море ОД подводних бродова. као в окемогућаваће сваку акцију аусгријске флоте у Јадранскон м ру. Холандија — је готова аа вејну Холандски листсв л доносе вести, да је холаидска влада предузела све нужне мере, како бп сачувала своју неутралност Амстердамски „Дневннк“ доносн, да је влада спремила оредлог Скупштгни о поруџбини 4 подвсдни* бро дов«, и две грстарнце. Рас

Најбоље изеедена тачка „Де-дур" од Паганинз-г; сви су се претворили у ух--, у ставивши дисањг, и на свр шетку се захорио најбурнији аалауз и бвзгранично Одутевљсње; г. Војтех Фрајт нам обећава солидног уметника на виолини, јер је и у илвођењу ове тако тешке комасзације покззао с гособност и моћ, да проЈ^икне у дуби»е, у које је Паганини зарониј и дао саету музичка дела, пуна псзхологије, и још успехом да ретком техником за његсве године, све тј изведе, да не кгжем до виртоузности, ал апак тако, како се рет ко чује и налази с погле дом на наше прилике. Г. Војтех јг учио у Бечу на конзерваторијуму, а рат му је прекинуо студије. После ратд нека настгви онде, где је почео, како би у њеку доиста стеклр. једнс г правиг )метника, а с погледом на будућу култур/, којој тежа мо, уметницв су нлм аотрсбвији више но ишта друго, за сплсмењивање сурових духова, ва;питање )«уса и неговање лепоте душе. Без у Ниш. уметности се култура не да ни замислити. Она је прво натом пољукултурном, прво и најузвашеније. Са бурнам аклимовањем је г.римљен ,Триглов,“ словеначки м ;рк Од Фучика. А .Српскафан-

дан ол лекара француске мисаје добио је на лутрији једне српске опанке, што је изазвало опште допадање Кад госаодин Француз пође и врати се у своју домо ввну, он ћг имата показати: шта ствара славу наше И СториЈе! Иаицијативу за овај кснцерат дао је г. Александар — Аца — Протић, студент (у Швајпарску), који и сам гаји‘ музику И иротагира је; он је један од вредних ом ладинаца, уз то веома не жан и скроман; онувекпо* казује акцвје. Председвак „Црвеног Крста“ г. Богдан Јачшлћ заслужио је пуио цриззање својим радом још Од почетка ратнихдана. Ба шта хотел „Такова 4 била је врло добро уређенз; при мерна чистоћа је владнла Свуда, и сви су отишли са овсг концертв потпуно за довољни. Само, ја стављам једву примсдбу: да ба далеко виате прихода пало, да је био концерат данас, када )е нед ља. Ну, то ће се учннитл други иут. У ово доба, к”да овде нема позо-Ј ришта, овакви концерти су прави насушни хлеб за нас овде. Бго, то је, што семог/о да каже. М. Расински.

рира, г Димитрије Вујић Вујовић, резервни п.поруч ник унапређгн је у чин поручника и г Жнвота А. Милан в лћ резервни наредник, тешке артилерије увапређен је у чин п.поручника. Честитамо. Нови згробљеници Јуче јестигло у Ниш 154 заробљеника које је з»робила наша војска, у послед њем нападу код Мишарске аде. Унинут нарзнтин Услед тога што је у Србији потпуно опала зараза, вгмеђу Бугарске и Србије укивут је карантин. Нов офицчр Г. М. Жуњ' ћ, жандар мериски нарелнчк. кпји је

био на служби пра управи града Београда, унапређ^н је у чин пешвдијског п.поручника. Нсплата с^ротињскв помоћи Сутра 20 ов месеца. извршиће се исплага сиротиљ’ ске помоћи по реонима. 1- Др&г, А. МшЈловић 16. јуна гфемвнуо је у Београду Др»г. А. Мпхајловић цариник београдске царинарнице. Г. Ценаћ опростивша се при«Л8дним говором са покојником у име свију цаоиника, прилошио је на гробу покојни ковом леп венац од стране његових другова. Бог да прости доброг друга Махајловића.

Свдница Нвроднв Ску »штинв На првој седници Народне Скупштине, која ће се одржати 20 ов. ”ес. утвр диће се само диевни ред за 22. кога дана ће сеодржати седница. Ннез Тоубвцка! у №шу Руски пислапик на нештм двору, која се б»вио уПе трограду 20 дтна допуто ваће концем овсг месеца у Ниш. Предсвдник Шроднв СкуаШТИН8 Г. Анлра Николић, председник Народне Скусштине допутовао је јуче из Бање

ходи на ове Сродове изнеће око 6 милијона холанд- «* алчк0г ‘ « Т8К0 Ј*™ »

тазиЈа,** комаензација од т. Јована Фраца иримљена је са најживљим досадањем; г. Ј. Фрајт је усаео дд у том свсм делу протка неколико дивних и правих српс их мотава са доста успеха, Аплауз је трајзо читавах 10 манута, Добро је изведен валцер: „Моје благо“ — Т) има печег заносног и са

ских форината.

13 ППРДПЊОСТИ

- Зп Сиашц« м Босмнц« Крушеваг„ 14 јуна, Синоћ је у Крушевцу у башти хотеа .Такова" изведен на опшге задовољство уметлички концерат оп осам тачака са лутрнјом ранвје продати* срећака. Овај коицврат ]е приредио овдашњи студентски оркестгр уз суделовање г. г. Бр&ће Фрајта а у корист Сремаца и Бо санаца. Програт: 1.) „Сра- пре сгнсловенске химне, в тиме је довољио канано све' Између тачака иргграма орочитани су згодиаи лутрије; три девојчице су вук ле срећке, а г. Чеда Тодоровић —„Шгаћа“, оглашавао је згодитке, пропраћајући сваки згодитак са оокојом опаском, кОјв је вза ј зивала симпатичан смех. Је I

очарава. После свршеаог програма је одсвирана француска химиа — „Мфсељеза" □отом свеслсвенска химна, што је пропраћана ускли цима и бурннм манифестацијама, а при свирању наше — српске химне, сва публика је устала, и такосаслушала. Акт куртоазаје је налагао, да публика устане, а при |јсвирању француске химне. али то, сва< ако, није учињено, нз разаога, што је самим тим, што је прво она свирана, пре српске хим ае, и самим ткм је одана од наше стране она влша почаст, па чак је свирана, и

ско-руски марш" од г. Ј в. Фрајта; 2) ,Моје влаго,* валцерод Бекучиа; 3) „Сло венска увертира* одТитла; 4) „Де-дур“ — кониерг за внолину — соло г. Војтех Фрајт; 5.) „Арапска серена да‘ од Соленика; 6.) ,СрпСка фаатаавја* од г. Јов. Фрајта — соло г. ВоЈтех

Поеетили- г. ПашиШ Јуче пре поднс грчкк, Итллијански и енглески по слгници посетили су г. Пашића в задожал.< се поду же у посети,

До«г. ГоегопмК гт"

тп оф^цкра Указ о- унааређењу вк ших офипира биће публз кован 29 јуна, кој<1м ће бити произведено и неколико пуковника у «;ин ге нерала, Суђењв опшркм Ислтђење по опанчарској афери природи се крају. Коа ;татовано ]е: да сви употребљтни опанци, којима је ва' ша војска у времену најго рс гепоголе биласнабдевена нису ваљали, такоће и <>ни који нису употребљенч не ваљају. Брховна команда констатовала је, не Само да опан ци нису били за употребу него је нихова уш.треба страховито утицала на морвл у војсци Суђење ће бдти ковцем овог месеца. Зк баогргдскв новкнаре Шеф београдског Пресбиро а умолио је управникл београдског телеграф* дч изволв о тобрвти београд ским р*дакцијама да могу |сш у телеграфу, преаисавзти деаеше ки]е се односе на билтене Пресблро а. Ун>ирвђвнк Наши пријатељч, делега-т Управе Всјно Тех. Завода. 1 едан од најсавеснијих ку-

Доедедње веети На Сави и Дунаву — Преглед наших операција у ирвој половини месеца Јуна. НИШ, 18. јуна. — У првој половини овог месеца имали смо дуж Саве и Дунава некол ко озбиљвијих суноба са непријатељем. Ако не по јачини ангажова них снага а оно бар по постигнутим резулташма ти сукоби који су дсшли после дужег затншја могу се сматрати као доста значајнл. Први је сукоб био на Молдавском Сстрву на Дунаву у врсмену између 25 маја И 2 јувз. Позади овог острпа у Дунавском ру кавцу непријатељ је •■'тправљао једну лађу и други пловни материјал. У вамери да уииштимо та| пловни материјал која је ту био при<упвен у изв сној нзмери и да извршимо заробљшање непријгтељгвз посаде на острву, ми смо 5 јуна по подне напали непријатељ^у иосаду на Молдавском Осгрву. Једно наше оделење одвезло се на чамцима и ис крцало се на сстрзо. Иако доче^ано Јпушчаном ватром то је оделење, под заштитом наше успешне артилериске ватре, бдл'о отаочело наступзти ка непријатељ ским рововчда. Присебном и вешт јм уаотребом бомби и претећи баЈОаетским сударом наши су тако препати непрнјатељз, да се пела пссада, четни команд«р, три подофицира и 29 војника пр дало. Зтробљеву посаду чанили су искључизо М ђ ри. По том, пошто је увиптно а запаљено све шго се није могло однети од вОЈничког материјала, наше је оделење пренело згробљену посаду, све његове ствари и с ст> ли војнички материјал на нг шу страау. За то време наша је артиљерија довршила уништзвање не пријатељсксг пловидСеног парка. Циљ нашег нааада на Молдавско Острзо био је потпуно постигнут Да би умањио овај наш успег, непрајатељ је на кон два да ;а напао и заузео вгшу Мштарску аду, н заробио нам једн! г подофицира и 14 војзика. Оаај свој успех непријатељ је по ле неколико д на платио десегсструким губцтком, као што ће се в ‘дети доцчије. 12 јуна в< ђена је борба на остову Оградани, отет на Дунаву. Јсш 8 јуна п; едвече, после краће артиљерискс борбе, једно наше одељење прешло је на то осгрво и исекло разапете жице помоћу којих су се имале да пале кепријатељже м ше. Пошто се пр-тремао не колико дана, неарнјатељ је покушзо да нас отера с> острва Оградине. 12 јуна око 1 часа по поноћи, он је под заштитсм јаке митраљеске в аотиљериске ватре успео, да се искраа на западни врх осгрва. Борба која је тада кастзла вз»чђу нас и непријатеља била ]е врло упорнз и трајала ]е читавих 12 сата. Непријатељ је најзад с теш квм губитцима био прлеран с острва, У нашим су ру кама сстзла 24 непри]ате"-скт зчробљена војника. И ако ]е иницијативу за сву борбу узео сам непријатељ, псшго се претходно добро соремио он је претрпео п раз бтгодарећи упорној сдбранч, а потом одлучном нападу нагае мале острвске посчде и умешном раду наше ертвљерИЈе Још в жније него борбе код Молдаве и кодОра дине, била ]е борба, која се 14 јуна водига код Ми шарске аде. Као што је рсчгно, 7 јуна негЈријатељ је био успео да за»зме Мишзрску аду, али већ 14 јуна ма смо му аду преотели. Гога дана окоЗчаса из)утра1 ми смо прешли Саву и искршли се на злу. Једним сиажним Јуртшем на бајоает и бомбама ма смо невероватном брзаном постали господзри целе аде. Сза је непријатсљска посада која је у почгтку борбе бројала око 150 људа заробљсна. Поред тога задобили смо на Мишарској ади знатан плсн: 106 пушака 5санд)ка муниције и 6 њм ца у мноштво другог војног материјалг. У свима овим борбама које су се у последње в еме водиле дуж наше севир^е границе, надмоћност наших трупл нзд шпријатељем посведочала се наново. Наше су 7рупе показзле необичну упорност у одбрани а и то тако велику смелост и снггу у нападу. Руско бојиште ПЕТРОГРАД, 18 јуна, — Саонштење пз меро* длвног извопа. — Ево кратког прсглед* операција н пријатељс»е флоте: 15. јуна неповјатељ је га једном обалском оклзањачом типа „Сибфрид* са четиои кр

старице више торпиљера и некол> ко лађа за чвшћење мина гредузео опер*ци]у код Куртавдске обале у обласги Виндавг. Бомбардов о је пристаниште Вандгву и пскушао да искрца мали контивент трупа, Бомбардовање пристанзшта са оклопњаче које је трајало 15 минута остало јебезуспеха. Непријатељска крстарица и тораиљери моргли су се после краће артвљериске борбе о вући на југ. Корпус који је имао да се искрца приблнжавајући се у шалупама о бали запао је под нзшу ватру и одбијен је. За време чишћења мина једаа непријатељски брод наишао је ва једну нашу мину и потонуо. Ми нисмо имали никакву штету ни ва суву ни на мору. Питање Баната — Румунске претензије БУКУРЕШТ, 18. јуна Говорећи о румунским претензијама букурешки лкстови доносе да је између Румуније и Чггворног Споразума постигнут споразум о питању о Буковини и Ердељу. Како пнг, у питању о Бзнату Русија и даљо стс ји на гледишту да он има да припздне Срб^-ји, то се између Сила и Румуније Еоде преговори којч би имали да задовоље обе странр. Опсада Трста — Припремање за опсаду РИМ, 18 јуиа Римска Телеграфска Агенција ј«,вља, да су у глав |мом и алијанском штабу зав;,>шене све припреме за ип[саду Трста. У војним кругов^ма се рачуна да ће опсада трајати најдуже два месец?. ар. Бенизелосова влада — Венизелос тражи одрегасне руке — Спец. извештај „Стражи* СОЛУН, 18 јун*. После конференцчје са орвацима своје странке Венизело : је отиппо у двор где је имзо рззговор а коа љем, к ме је зн»тно бољг. Венизелос је пристао да се прими образовањз вла ае, али тражи да му краљ да одргшене руке да са Силама Ч творног Споразума м;же да склопи стра зум о учешћу Грчке у акцчју протав Немзчке, Аустрије ч Турске. Држи се ва-Ј сигурао да ће краљ пристати ка захтев Венизелосов. | Грчка и Споразум — Савевници окупиралн грчко острво СОЛУН. 18 јука. Сгвезници су окупир?,ли грчко астрво Гун и . На поотест зрчке в-аде. комзндант савезничке ф оте је изјазио да је окулацчја извршена из стрвтегиских раз лога и да има приватан каоактер. ^ Сактјаго.

Херојима сјшским

ја иа ја! Ја, па ја! Па ко си ти?

ЧИЧА ПАНТА ДОетНЋ код „Арапина

МАКЕДОНСКА УЛИЦА Чуј Србине и војско српска! Од данас, па сваки дан точим СРПСКИ ПИЛЗЕН и то из хечтолатра: Чзшј СД 3 ДИ|1 030 дин, Кригнод ш Ллтра 0 40 „ МЕРА ТАЧНА МЕР/ ТАЧЧА Вино вардарско, Вардарци доносе. Шљивовицу шумадинску Шумадинци доносе. Ј|ии »вади ивгпиевкпбшн, кмШнпит Е н то И1р ЧМ!ЈД ВДИга. уие_1 ш да три такв скоје те. Опет ја, па ја! Чујте Витезови I Поио|Т 1 код Ч1ЧА ПАНТЕ КОЕТИЋА - „АРАИ" МАКЕДОНСКА УЛИЦА 1-10

Са превепиким болом јављамо сроаницима, прија-ј тељима и познаницнма, да је наш никад непрежаљеки | супруг и отац + ЈОВАН ЛАЗОВИћ велики судија из Црне Горе преминуо код своје ћерке, где је на лечењу био, у Батуми на Кавказу, далеко од сво]е миле и драге отаџбинеј коју је неизмерн* љубио и за коју је свој мученичкиј живот жртвовао; неимађаше среће да доживи да види| српску победу и славу, што је била његова највећа жеља. ОЖАЛОШЋЕНИ: Несретна жена Малица; деца Владимир, Љубомир, Ју-| лија и Отга; снаша Софија.

*итамл*п Ч Ј% Лр|г, Г"«гог*ћ« — Космвдка 7Л

Осговопнм уредник