Straža
његову ванредиу бистрину и ретку способност, пред ложио га је за великосудвју, где )е одмах заузео прво место и постао душом Ве ликог Суда, у којој Је дуж ности провео равно осам година. Као великосудија задобио је признање. поверење и љубав целога народа. И после своје тридесетогодишње са
весне службе, ставчгсн је у аензију а 1200 круна годиш : е. јован је умро са болом у срцу и тугом у души, што му смртни остатци вечним сном бораве далеко од своје миле домовнне коју је жар ко љубно и аа којује изгу бко све па и свој очна вад.
Ц«тиче, 915.
Вмтев.
Војне припреме — Спец. извештај »Стражи* СОФИјА, 20 јуни У војним круговима се говог>и. да се у мкнистарству војном чине нужне припреме за сазив трију класа резерваста свију родова оружја. Од једне личности из генералштаба сазнао сам да ће 1. јуна бити позване три последње класе на једкоиесечно вежбање. Вежбање ће се одржати у новој Бугарској. БОРКО.
Затишје пред буру — Спец. мзвештај „Стражи" АТИНА, 20 јуна. На Галипољу влада иећ од неко^ико дана сраз мерно затишје. Мале чарке не доводе ни до каквог резултата. Али се опажа, ла се обе стране живо прапремају. Турца утврђују предње позиције, а саве8нипи групишу нова, огромна оделења.
Чм пм После написа: %Наше учитсљнце Крагујевац, 15. јуна У броју 152 листа „Сграже* од 7. т. м. прочатали смо чланак „Наше учите љице\ где кепозната писац благо кригакује учитењице, кг.је су овога рата и поред императивног наређења министра просвегс, и поред толиких апела, преко наших јавних гласила, заборавиле на своју патриотску, на своју српску и самарићанску дужност. Писап је доста у праву, јер је то познат факат свакоме, који је пропутовао нашу Србију уна крст. Док поједивци неуморно раде, овде код нас у Кра гујевцу у шивари „Црвенога Крсга“, многе су се наставнице средњих школа, и поред својих добрих плата, завукле по удоб т им над лештвима: пошти, телегра фу и т. д. где по пео дан не раде гачо рећи ништа, примају новчану храну по 3 диаара, и стижу увек за — корзо! Дакле, у колике су овакве патриоткиње за осуду, — јер ћс се после ов. га рата прве јаввти за нарочиту награду, ила медзље; (као једна наша Крагујев чанка, која је и поред тога, што је и за време рата др жала ученице за новац, и шила тоалеге, по дсбру цену, успела, да се гд држа ве и новчано за њен „па триотски" рад награди) у толико је за јавну по хвзлу, онај малз број учи тељице из Крагујевца и околине, које се савесно оду жују својој отаџбвни. Таквим ретеам изузет цмма, нека је свака част. Ових дана је исгој ши вари, преко г ђе Голубовићке, дато у израду, 1СО.ОСО ком. мрежа противу отровних гасова, за нашу војску, и она је в ту поруџбиву драговољно примила, кад се наше грађанке још вису решиле, да бар ту помогну. Уз све горње, нека се узме у обзир и околност: да је овдашњимесни ,.Цр вени Крст“, нешто поред ове своје шиваре, нешто од престава и прилога државу помогао са око 30.000 ди иара у готову, н да бв ти праходи били и много већи, кад би им се и биоскоп одобрво — па ћете се увеје мало устаАова,
да је мало патрноткиња, као шго је наш месни ,.Црзена Кр:т“, са својом вредном управом, в помагачима учи тељицама, којима нека је овО јавна похвала И благо дарност.
Икпересахпха случајхосп Ако узмемо од савезничких држава, које ратуЈу протнв Централних Сила, све он* чије се име завршава са слогом „нја\ сгавимо једну испод друге у таквом реду, како је која од љих ступвла у акцију, добијамо / низу почепшх слова име оног народа којч се најхрабрије показао. Тај су народ: Србија Русија Белгија Италија
I!
Диолоиатекв вастн Јуче је код г. Ј .цеЈовановвћа био у посети бугарскв посланик г. Чапрашиков. Отпутовао Г. ИЈтрандман, први се кретар руског посланства отпутовао је из Београда за Ннш. Царкнскк указ Престоловаследник Алек> сандар потги^ао је један ман>и царински указ о размештају 82 царвнска чанов ника. Указ ће кроз дан два би> та публвкован. Одговор Гпшо Инспокци|1 Главна Инспекпија Врховне Команде одговорига је Средвшном Одбсру да јој је немогуће да се ирими снабдевања наших ратника дуваном, папир >м и жижнцама, пошто оскудева у згра даиа и преносним средста вима. ЛОЧНО ООСТН Г, Васа Лазаревић. секретар Минестарства Унутр. Дела и шеф кривичне полиције вратно се јуче из Врњзца у Нвш. Домин Иетражвог Одбара Истражва Одбор за процену штете учањеае од сгране Аустро Немачквх војника, допутоваће данас из Ни ша у Београд.
По повратку из Београда, Одбор ће отпутовати на цужн пут у Ваљево, Шабац н кроз целу Посавиву. Ношички Оиенуп у Нишу Ич Ниша нам јављају, да је тамо допутовао из Призрена к-.толнчки бискуп Ла зар Миједија. Он је допутовао у нарочвтој мисија код г. Љубе Давидоввћа, Мииистра Просвете. За цензора новина у Бе ограду, Ратни Пресбиро воставио је г. М. Савића кап. I класе. Уно фвђвњо жолозничзца Сви ннхш чин )вници Же чезначке Дирекције биће у« напређеви са по једном класом, а виши добкће новчану храну. Пошва у Новој Србији Из Скопљч нам јављају, да је у јужнин крајевима Нове Србије, од в?ликих киша коЈе су посчедњих да на патале избила поплача. Све су реке надошле а неке су се излиле из својнх корита и поплавиле земљиште и унвштиле усеве. Вардар јенадошао зачитав метар. Трмвајеки нобраИ Данас почиње траивајски саобраћај на прузи Споме ник Чубура и ТеразијеСмед. Ђерам. Поноћ нрћтуЈввачкој општиии Артиљериско-техничко одељење Мчнисгарства Војног, послачо је крагујевач кој општинв 10У.000 динара с тим да ту с/муупотреби на регулисању лепеничког корвта. Вучвњо лозовк Црвеног Крвта Ву ење лозова Српског Црвеног Крста взвршиће се у Нишу на дан 1. јула. Прилог бвешшичхом удружоњу Г. Миласав Симић потпуковник, гарнизонар крагујевачки, уписао је своју супругу Милацу з? угемељача Свештеничког Удружења првложивши 100 дин. Помен . Мати г. Жике Марковића, канд. медицине, даваће 24. о. м. у Лазаревцу полугодишжи помен Јединици ћерки Данини.
њихов парк, љкхово металиштс, њихово уживање. ‘1 Оштини треба да јс света дужност, да после рата, тај парк обиови и улепша. Нека се са тим прослави г. Сава даиашњи председиик општине, као ранији г. Сава, — његов дакле имењак, — са великим сарком. Наравмо, да још од сжда треба помилљати на новога баштован?., — на какве ћемо у Срему иуио наилазити, — пошто дкнашњи има доста заслуге, ва пропаст палилулског парха, кога је жао дапас и погледати. Корзо нам је постао већ и сасвим обичиа ствар, само што ћете празником приметити осуство многих иаших лепих дама и девојака. Једино, мто ћете пб некога свечано! дана видети сву женску елиту, и на шеталишту у парку, и на корзо-у иначе то је сада ређа ствар. Мода х даље иде својим током, — јер жеиски свет, неће ни да мисли на ово ратно време, — и у пуној је својој моћи. Пођнте само предвече корз-ом, па ћете видети радње, увек препуне женским помодаркама. Нарочиго се у посећивању одликују, радње код: „Боранијашевића“, „Београнина* и „Митровића*. — Локали су ту препуни и ако су цене манифактурне, данас претерано „солидне/ Г. Боранијашевићу изгледа да је већ почела падати цена, на берзи његове радње, јер је он сам крив испросио је себи сапутикцу. До овомад тако рећн, лудо је радио, нарочито са млађим дамама, напуштемицама лепим
уводсвицама, и девојкама, али сжд (огме, нешто му се умањио пазар, јер је варавво иаглед, у њсгову кандидацију, многима пропао. — 1 Г-ђа Леви је добила осбиљиог коикуреита у г-ђи Сенатор а све манифактуристе нарочито продавци конфекционе робе, у златокосој г-ђи Нати. Рат је у изгледу; изгледа дв ће трговци — манифактуристе, удружени са г-ђом Леви, прећи у општу офачзиву и ако се ивмеђу г. Боре Демајоровића и г-ђе Берте, већ десак дана воде „дипломатски преговори“ у будоару код „Златне руже* и Пнвници. Слика је ова: Г-ђа Сенатор и г-ђа Ната представљају двојии савез, нротиву кога је скочио општи споразум — па, ко победи. Изузетно, а за разлику од политичког стања у Европи, овде изгледа да ће Савез све издржатм нарочито ако му приђе још неутралми Јосиф до „Париза.“ И ми имамо један .Здрављак* у коме се продају антиаткохолна пића: одмах иза хотела „Премокића.“ Лепо ради, и 'ма већ своје редовие госте, "што је весма корисно. Само кад би се испод „Зраељака* још напмсано: „Код лепе госпођице', будите умерени да би се приходи удвсстручили. Наш свет воле промену — пића наравно, и како је то добро, отићн код лепе Гиме, на једну врућу, и лепу каФУ. мелаш, кракер, и т. д. Лепа и кориска ствар, *а крзгујевачке грађане.
ђелешке
"Л — Мемоари Хајириха фон Роса Ч-/ Прва глава I ко Албе, црОШ и КрОЗ ваПо свршеним испатима роши ИЂу ггхрт и Лудвиксна медици.нском факултету, у пролеће 1800 године, за
Главна београдска војна станица, на дан 25 јуна т. г. у 9 час. пре подне, продавгће путем јавне лицитације пред кафаном „Женева" на Тркалишту. Четири ждребета од државне и заплењене сгоке. Позивају се купци да на ову продају дођу. Хроз Храгујевац — Бвограђаии. — ПолоцоЈа пропадо. - Короо. — Мода. — ,Р«т ■ днпловатсмо прогооора* Крагујевац. 15. јуна. Од дана, када нам дођвше у госте непријатегски аероплани почеше београђани мислити на озбиљан повратак својим кућама. Онн оправдано веле: „Кад већ и овде чак у Крагујевцу иисмо сигурни, онда да идемо бар кући, шта ће мо свдејНе бојте се наши мили госнећете.ви више ни видети Фрањинн аероплани овде, — теше мх машн. И, за чудо, да на нас београђанн ие мрзе, као на НмшлиЈе. Просто су се овде одомаћили; и празмиком ћете мх видети скоро све, у машем великом парку. Наравно, да омм увек онда замисле, да су нм њмховом Калнмегдану. Доњи иаш парк, звани Палмлулскн формално је пропао. Жалост је погледати, шта се од онс некадање лепоте и јсдииственмх хладова почива. Палилулцмма и лепевичаиима, то нжјтсже пада, јер је то бно
време док се журно принремало за рат, бао сам посгављен за најмлађег ле* кара у војној болници у Штутгарту. У току пет го днна, које сам ту провео, имао сам прилихе да тео ријски усавршим своје зна ње, и да га прачгично извежбам. Тако :ам 1805 го дине наименоваи за вишег лекара, а једну годину до цније поверен ми је цео пук — посгао сш пуков Ски лекар У томе положа ју учесгвовао сам у ратовима 1806, 1807 и 1809 го дине. А у лего 1811 годнне логоровао је наш гар низон (ја сам бао са коњичким пуком) у једној од многих варошчца покрај Дунава — у Х^нгеву. У то времетоворилојош се врло много о једном гран диозном походу у Русију, који је требао да се пре дузме у пролеће идуће гс дине. Беле и млаке ноћи и дуги виногр;ди, који су не осетно дозревалк. голчцгпи су нашу душу сваковрс ним сновима и пророч шствима. У јесен су већ от почеле приареме за похол. Куповата су се погребни коња, топло одело, пози вали су се сродници или се иш^о њима у посету; нишга није било заборављено. П. фебруара 1812 годи не напустили смо Хинген. Пук је био добро опрем љен, бројао је 750 коња, а људ^-тво беше младо и од нгјбољег квапитета; — већина официра је имало искуства, и све је било у таком стању, да је само добар исход могао бити у изгледу. У вече пред полазак приредио ]е официрски кор велачанствен бал у часг пред ставника вароши. Играпо се много и дуго. На крају су се певале опроштајне песме, пвло се у срећу поновног виђења, а кад ]е свануло музикгнти су били „капут.* Ми смо се кренули пре-
бург. Код Хајлброна канто нирпи смо извесно време, и 2 марта беше сзе спремно за покрет. Марш је био настављ^н; прошли счо кроз Хоенлојске Књежевсче Зам кове и иза варошице Вајкерсхајма прешли смо граннца драге нам отаџбине. Ту смо се зауставили. Многи од нас, а међу њима и ја, загрлили смо гранични стег, љубили га и благодарили му за добро, које нам је указапо ово земљиште, што смо сад напуштали, још од нашег детињсгва. Многима се ту предсказивала несрећна будућност, а многи су опет узвикивали: Остај ге зб јгом, драгане, ми вас остављамо д„ се можда више никад не вчдимо. Дох смо се ту задржапи долазили су нам свакоднев но пријатељи и сроднипи, да се опросте и да нам у кажу последњу љубач. Оче« ва су доносили својнм си ночима новац за далски пут; — матере рубље, нарочито топле чарапе подесне за у аотребу у хладном северу, и сестре су долазиле, да плачу са Ораћом, која су Одаазила у незнану даљину. Мене је усрећила тачва посета кад смо се већ кре нули: на 10 часова иза гра* нице, у Кенигхофену, за време одмора. Од осмори* це мојнх, које д лом нисам дуго а делом нике.ко ви део, наједном се нађох окружен. Провели смо 24 ча* са као војници заједно у једнојсобв. Љубазнн угс сситељи донела су нзм бвлв и једа и . ића ввше него што нам беше пстребно. Како је била недеља при* суствовали смо служби божијој и једвом ретко на метном говору с* црквене предикаонице. У поведељак, кад смо већ били комплет спремни за полазак, растали смо се са сузним очи ма, уверавајући се међу* собно да ћемо се опет ви> дети Наша се маршрута кретала преко френсквх сровинцвја, кроз предео хер-
цоге од Сахсен—'Хилдбургхаузена, кроз графовство Хенебер, и 25 марта бесмо у Твраншкој Шуми, на чијем смо вису напшли иа огромг.е масе залеђеног снега, преко чије смо чврсте површине слободно ррелазвли. Пут Је истина био врло узан, тако да смо морчш јахати у једној ли нији један за другим. Ко мора је ишла обизазним путем преко Илменау а; а ми смо успели после много труда да пред вече пређемо шуму и да доспемо још за рана у лепо село Лангевизен. Одатде нас је пуг од вео у поседство кнеза од Шварцбург —Рудолсгадт*а. И 29 м^та прошао је цео пук у парадном маршу кроз улипе његове престонипе, док су звуци коњичке и пе* шадијске музике бурно одјекивалв са зидова раскош них замкова. Кцез љубитељ војскг, п >звао је био све официое кпји су се настаШЈИјаИИИНГ- «ПП -ГТЈш—Лкт
нили у н»еговој престовици, на гала — ручак; ми смо се распоредали по оближњим селима, пошто су раннје приспеле трупе ве.ћ биле вскориствле сваки пра зан сутзк у вароши. — Насгавиће се —
мисли — Сви су на земљи врло не • повсрљиви и опрезни једио према другом. Максим Горки — Срећа је: двоје. Лорд Бајуон — Човек ]е пао због јабуке и поднгао се опет помоћу јабуке. Лорд Бајрон — Ја пристајем да будем увек сам, али нећу никад при стати да дам моје слободие мисдж нк за сам престо. Лорд Бајрои. — О царству новцн не да се ни говорити јер оно, и само око владв. Лорд Бајрон.
Доедедње веети Руско бојиште — Неуспеси Немада. ПЕТРОГРАД, 18 јуна. — Е.епрвјатељева офа?;звва између река Веншау и Буга, нгставља се. У тој обласги су вођеве упорне борбо ЗЈштигница 16 јуна, на путу из Томашева у Замостчк, као в на путеввм;* према Сокалу. У Га;ици]и је шпријатељ п])едузимао у току 16 јуна и целога јутра 17 јуна упорно ападе на поједаним секторчма фронта од Камиомке до Халила; све смо те нападе одбили и нанели велике губитке непријатељу заробивши хиљаду људи. Неарајатељ је ус пео да се одржи пред нашим рововима, тек ва разда љина од по неколако стотина корака и то само на неколико сектора. На остг.лим фронтовима затишЈе. ПЕТРОГРАД, 19. јуна. — Званичан коминвке 17. јуна. Северно од Пшаснаша и ноћу између 17 а 18 јуна у областима Шавлв и Рацвнио одбил ; ! смо ло* калне немачке наааде. На левзј обали Висле непр;<јатељ је 18 јуна предузимао узалудве нападе на фронту Сјено Ју уфов. У правцу Лублина непријатељ је у до« диру са иама дуж река Вижница и Пора. У пр-;зцу За мостика вођене су 18. јуна упорне оорбг взмеђу за штитница в непријатеља. Један пук пруске гарде к. р је био заузео село Муков потаснут је из тог.г села је дним аашим против нападом. На фронту Сокал Халп.непријатељ је 17 јуна и целога јутра 18 јуна предузи* мао многобројне наааде од којих смо већину одбилч наносећи непријатељу тешке губитке. У току наших против-напада задобнли смо преко 2000 "заробљевика и ззпленили смо више митраљеза. На Дњестру нема никаквих промена. — На Кавказу ПЕТРОГРАД, 19 јуна. — Комкнике кавкаске в<.ј ске од 17 јуна: У правцу Олти долази.о Је дј ређег пушкарања. У области Нодермента наше труае су за* узеле после борбе села Ајдарус у Азпу, у правцуМе лазгерта наше трупе су потукле Турке код Омлата, који су заузеле. Турци су се повукли у нереду ка Битнису. $У области јужне обале Језера Ваха један нгш одред одбио је један турски напад и прешао у офанзиву. И лоред огорченог опора заузео је турске положаје. — У Црноме Мору ПЕТРОГеАД, 20 јуна. — У Црноме Мору један наш подморски брод тсрпедовао |еи потолио једач пароброд од 2000 тона в запзлио једну лађу од 1500 тона и један мали пароброд од 400 тона Сва три брода су била натоварена >гљем и храном. Други јеаан пароброд који је вукао шлеппве натоварене угљембачен је на обзлу. Код Босфора се тај брод упустио у борбу са једнвм шонером нзоруж;нвм топовима. Шо« нер се насукао на обалу као а друга два шонера који су ишли за њиме.
Са Запада
— Француски успеси. ПАРИЗ, 19 јуна. — На север■' и у областа Ариса све до Шампање н ћ је прошла на миру. Немачки на пад у Љутони о коме ]е »уче јављено бао је необично јак. Снаге, којима је изаеден могле су имати две ди визије Тај напад смо сузбили. Одбвли смо два нова напада на наше ровове источао од пута за Биварвил. Такође смо потпуно сузбвли и други, тако исто јак, непријатељев напад јг области Мизерала. Немци су ималв знатне губитке.
Ловбог фракцуског офцццра РИМ, 19 јуна. — Званичан коминике маринског генералштаба: Јуче је у )Орњем делу Јадранског Мора један француски марвнски официр бацио из својег аероалана са висине од 15 метара две бЈмбе наједан аустраски подморски брод У П. Обе бомбе експлодирале су са добрим успехом у близини куле подморског брода.