Straža

Вр о) 1 *

БЕОГРАД ПОНЕДеЉАК !2 ЈУНА 1915 ГОД.

Година V

■I Адмвнвстр. ул. бр. 22. 1 • Оглаеа се дају у Адмвнистр. Цена утврђеиа. Неадакеаа се аасма не лрммау. — Рукоааса се ие враћају. Пасма, рукоаасе, новац и сае остало што се одвосм ва ласт, слатж власивштву лнста.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адреса за телеграме: „СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата за СрбаГу ва пошти: ва годвиу . . . Д*в 12„ шест месеци . , 6 , трв месеца ... 3‘. један месец , VПретплата аа внострааств« на пошт.г: ва годвву . . . Див. 30 , шест месеци . „ 15‘„ три месеца . „ 7 Д0

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

"Љ Овлашћује мннистар фикаасија ла изврша цзе еиисије. свику од 500 милиона ру баља облигација државне благајне од 5% с кратким ро>ом и без П(?аћања по резе па приход, )(€М 1 |Ц о фражјузима У 10 д ва саоаштења о иоалачешу аемачком „Новом Времену * јављају из Копенхагена: Немачко јавно мњење силно је узрујадо због е нергично! наступања Франпуза у области Араса. Немачка Врховла Ко'*анда допустила је берлинским ли„товима да пишу 0 нео бачној снази и изтрајности францусчих напада и изне су да је положзј немачких труаа на фр нгу Ар сј вр ло тежак. У , Килским Н гвинтма 1 ', органу принца Хајврнха Пруског, не усуђују се још да пишу о ГЛ88Н0И нападу францус^вх тпупд!, цли у ч шнцкма својим оринремају већ чнта!. це за нов уд&р. Ове новине јављају да је бооба севгдно од Араса и у обласги Лзрега добила нео5ичнЈ упорна и крвави карактер, који предсказује дуг рат не сгмо преко пе ! лог л п и јесени него и у ј заму. Храброст Француза | ароио је за дивљење. Не : може дз их задржи у наI лету ни олу|Ин огањ арти1љер је, ни е^сп. озије подземнах гачериа На у бор' бама окј Ипра^ ни раннје у зимском рагу у Шзмпањи, по речима ових ноаа на, Немци- још никад нису видели такво гртиљеријско припремање кјд Француза. Ватра коју развијз француска артиљерија тако је сил-

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092.

— На адресу Врховне Команде Мв смо пре три недеље на овом истом месту писа лн о животу железничара, спецчјално о бедном животу и мвзерној плати неу казнсг т. зв, керегулвсаног особља, кој; у опште над човечавским напорика и највећом пажњом за све вре ме рата, отправља Савесно своју дужност. Сви ми доб ро звамо како ови бегунци живе, управо рећи како се муче а ‘-ако их поједини функпионера, војне влњти, сецају. За депет месеца ратовања ови људи не спавају, већ проводе ноћи по иагонима куњајући на каквој извешта лој клупи пред вагонским клозетом. Од железничзра се гражи апсолутно све; ла ука же публици место у вагону, да затвори или отвори прозор, да пази да се пењу не позвани у вагоа, да пазе на полазак и долаззк воза, да чувзју скретиице, једном речи да буду увек буднг, чувари нашкх железница. Па и машнне су од силне упо требе, постале неупотребљиве и већ ка њиховз ме ста уводе у саобраћајнн живот нове локомогиве. А наши железничари? Они мо* рају да служе још и ако изауреним организмом пуним једа и горчине од силног терета, и сувише мале награде они мора]у да буду у сваком погледу исправнч. Исправност, савесност н : • нергија гражи се непреста ио од њих, а нико их не ПИТа, МОГу ЛИ да раде, МО- Тромссечни трошћови ратни же ли њихово нзнурено тело да издржи те силне фн

шефа у инспекцаји! Днвља ци, и идчоти, тако ам тепа једчн господин нз инсаекције.... Господин оће ваљда да покаже публаци „при мером 1 како се третицају гви јацници. Ономад је у Народној Скупштини г. Ри барац, протествовао прота ву незакоаитог давања дијурина чиновницима чија су надлештвз премештена у Наш, па чак поједини ми« нистри примају нек^кве ди јурине у 4 динара дневно, поред њихових високих плата. Дакле, један народни посланик тарди у Народној Скупштани да се расипају новци на незаконато дава ње дијурина, док нашим же лезничарима следује по закону и новчана храна и додаша, јер су ам војне власти одузеле станове, и за њвх не може да се нађе буџетске могућности, јер су железничари у време рата на кредчту Врховне Ко' манде. Сасвим Је свеједно где се ови људа воде на буџету, али једно је право, — а то је и Богу драго, да ови љу« ди заслужују и новчану храну и повишицу и додагак, јер се њихЈва служба ни у колико не разликује од служ« бе 0'.их хеооја у рововима. У ингересу правд ’ и закола ми молимо надлежне да се животни интереси наши 1 железнгчара обезбеде.

зичке а умне напоре. Нико их не пита да ли су јуче нахрањени и одморени да би добила нову снагу и полега за рад. Све одликоваше и они чак којн су крцкала двог> бу дејурину негде у топлом будоару нису прошли без одликовања и новчане хране. А железничари? У место награде, добијају врло галантне епвтете и комплнменте од стрвне њихова

ПАРИЗ, 14. јуна (Задоцнио) Сенат је у уторак отпочео да дискутује о креди тима које |е тражила влапа за треће тромесечје 1915. годвне, што износи укупн з 5605 милаона динара.

Петроград, 20. јуиа Службене новине сбјав љују царски указ, којим се

ћ? изићи живи гз ровова. Ое т га н вине призна ју, да су Фр.нцуш усиели да се дочеаају путева који воде у позсдиау немачку, те су им до неверовзтносга отежзли д >воз прозијанта и мунипија. Немци чећ више не м гу да нађу дрва за грађење нзстрешницз за но вг р >вове, и трупе су мо рале по два три дзна да про впде без зачлон) у отворе* ном пјљу, под убиственом ватром фршцуском. Војница за то време нису мог»и добити нишга за јело, те из гледа«у измождеаи као сенке Орган принца Хајнрихз Пруског завршује своја саопштењт изјавои да ће, при тг<в*м уСлоз: м 1 , ф шичка и морадна снага немачквх трупа на том фронт/ при мегно ослабита. Праве, вада се, п ?лако увод зе доцни,а сзопштења о повлач.њу немачком са зааадног фронта

- Турски неусоеси МУДРОС, 20. јуна Француски Службенп ком.шнке гласи; После енглеског успеха од 15 јуна, Турци су више пута ио .ушавали јаким про тив нзп>дим( да ппврате заузете им позицаје, али су били одбијеои са знашим губатцима

3 8811

СОФИЈА, 21 јуна. Јзвљају из Цар зграда, да се султанова болест, ксја ј? после иадржане операције пошла пов 'љ зим током, иа једном нагло погоршала. . , Темпе^атура 41°, пулс120, на да, не прекидаЈући се ни даСање 28. дању ии ноћу, обраћа у развалзне не само ровове и опкопе немачне него и полземне пећине, у коЈ'е се скрнвају кеиачки војници, Губитци Немачкитакосу огромни, аа нема могућно сти да се покупе „ви изји вули, те се од ужасног смра да који се шири над разбојиштем, немачка вјјници гушг и при свој СВОЈОЈ* ИЈлржљивости губг наду да

пусти варош, вбог шпијунаже која је утврђена. Тз одлука је имала си <ан одјек у дилломатским кру говима Очекује се протест немачке владе. Др. Руско-румуиски прегобор« — Сп«ц. изваштај Рим, 21. јуна. Листов л доносе, да су се продужили пр.говори између Русије и Румуније, и да азгледа да су свг несугласице г.зравнане. Др« ђугарска и Рбојки Сабез - Мнханлос у Берлину - Спец. нзвештај СОФИЈА, 21 јуна Г. Михаилес, немачки посланак ка софијском двору изненаднЈ је напустио Софају а преко Румуније от* пуговао у Бер/ив. Његов нагли одлазак у Берлин тумачи се у дипломатским круговима као не« усаех да придобије Бугар Ску владу да приђе Савгзу Ш 8 КПТТ 61 Ш (Спец. еевешгај) РИМ, 11 јуаа. Папска канцеларија званичао је демантовала наводе неких германскнх ли» стсва, да су односи између Сатикана и Француске пре кинути. „На против, каже се у тсм денантију, нагаи су од тса са Фрзнцуском пот ауно срдачни и ничим не помућенз.Др. Наше крстарице отпОчеле су борбу У 9 сати пре псднг једна иемачка крстара ца, јако ошгећсна, саустила је зас гаву и насукала се на обалу, а друга неприја тељска крпарица удаљила се заједно са торпиљерима. Око 10 сати пре подне на- ј ша ескадра срела је немач<у оклопну крстарвцу „Рооп ч 1 и та је ратна лађа отпо чгла борбу. У 10 и 30 чг сова непријатсљска оклопна крстзрица почела је да

се удаљује ка јггу. За вре ме повлачења непријатељ ске рзтне л ђ 3 : . којгј се придружалз и друга н* мачка рагнз лађт, нзпалч их је руска костарица „ Ру рак“. У 11 и 30 ч&С. -вз ,Ру рик‘ је поесгао дз гонанспри!лтеља. Мзјо дошаје наша ескгдра била је *ез успешн на .адиута од немачких подводких мђч. Шгета нашзх крстариш са-' сзим је нггн тна

Бугарска влада — Кризд кабинета г. Радославова — Специјалан извештај СОФИЈА, 21. јуна Услед заигева СтамбулЈвиста да се . и:а е пуњзвању оразнах места у кабчне г у рвш« гато у влади је дошто до неспоразума, полто ;е др. славов ово најкатегоричаије одбит. У владчним крјгјвима се гов;ри, да су Стамбу г овн''е, ч.л новк-.банета поднели оставке др. Радославову и дг зб01 тога предстој < криза цслог кабинета.

Букуреш, 21 јуна Пргдседник минисшрсгва г. Братијано, примио је немачког посланика и дуго је разговарао са њим Алил бгј, пред едн-?к 0 томтаске Скупштиче, про лвзећи кроз Букурешт по аосетио је т^кође г. Братијача. Јон.

љуби класје више него себе; у н.еговим златним недрима рађа се живот његовог жизота. И како би он радо притрчао да сузом захзалности овлаж:* налукло тле. — Јз гледам у савршенству и моћи тога жигног класја слику истинскс жене, будуће мајке. Деаембарска ноћ. Помаман вдхор јури преко голих равни и хладном оштрицЈМ својом коси послгдњз лнст. Ледена кап овлјжи избраздано, мрко јграње; на њему сествори крдстална трун. У крчми крај дру-

(Спец. вввештај) Рим, 21. јуна. Римска агенција има извештзј из Амстердама, да су лоландске власти наредчле поручнику Остертан* гу, немачком војном аташеу у Амстердаиу, да одмзх на

(1К

— Успех руске флоте Петроград, 20. јуна Јутрос у близани куле светиље Естегарна на исгочној обали острвЈ Гот ланда, наше крстарчце су среле у магли две непри јатељске крстарице и два неарзјатељска торпаљерз.

ма, у ваздуху врелом и густом . . и светлости кужној и жутој са ■ш*јг . храњују своју злоупотребллну женски свег свест путници из раззих крзјјева. Наједном се отвзрају лагано и тајанствено као у пргкрчмина врата

Жена у три равна доба

Осећате ли да се сунце кристалне зоре не би онако љупко купало у роси полегле траве, и дуге алеје развијеног крина не би мирисале мирнсом снова и жеља, када жена у сзоме буђењу ие би била оно што је? Девојка спава у млаким ноћима, бајке небесних принчева увлаче се потајно кроз отворена прозорска крила, њенз топла прса голнцају власи расплетене витице, она припија 3 1 грејане о бразе о хладан кончан јастук, и страхује од своје рођене мнсли. Колико дражи у брујању пролетњих вода, колико свет лости и божанства у девојачком осећању* Јулско сунце пече преморен зрак, зрак се угиба и њиха у валима дозрело житно класје. Рагар седи у хладу н чека. да вбере плод мишице своје. Он

чама, теп:ка вихор улеће кроз њих ,и дој влачи са собом промрзлу и |башчупану старицу. Путници устају и вриште: „Ве птица. . вешгица!* Крчмар немарно прилази псу, скида му ланац са врата и упућује га на старицу. Пас је сустиже и испрача у ноћ. — Ја се сећам жене у њеним позним данима. Звр. Шада Дама (својој пријатељици): Мој муж има да ми исплат: при разводу двадесет хиљада динара. Но, то ће му би;и врло лако, пошто је ту скоро нјследио сто хиљада динара. Пријатељица: Врло добрз, кад сам то чула Сад бар не:е јсвтино пролазиги код мене

ФЕЈБТОН

- црмповетка •РфћАНА ШОЛА — Немате ни рођака. — Имам далеких рођзка, који ме не познају, и на које не могу да рачунам. — Куда биж требао да пишем за потребна документа, грађаасквм властима? — У Вирлад, Жиронд. — >Нотар? — Г. Кижано. Г. де Бонекут прибележи оно што је бвло потребно, па подигавши наочаре, који су му остале висећи над обрвама: девојка, која је у питању, рече он тихем гласом као да је изаевада стао испред ксаоведника, из по штене је куће. Она је прекрасад... има јој двадесет и две годвве .л одлвчно васаитана.. Саио.... Родан напрегву слух. — Само, понављао је Г. ае Бјнвкут, вна једиу гре-

шку... часак заноса.... али нема махна. — Шта је с дететом? — 0! о њему неће никад бити питања... Дато је до« јиљи на дојење у једном селу, Јтац и мати непознати. Пристајете ли? Роланда пређе лак& језа, волео је да не'црвени, али «рв му је ударила у лице. — Да ли бих је могао видетр пре но што бих ари Стао? — Наравно... једне вече рв у позорвшту. — Леао. — Врло добро| госаодине, ако се будете хтела кров недељу дана да потрудите да опет амо на* вратвте, ја ћу вас иавестити 0 одлуци родитеља, која ће бити заснована на из вештајима, који ће у том међувремену стићи из Вирлада. —

гМесец дана допнвје у пркви Св. Пегра у П1ајо«у вен чао се Ролан де Ламир са госасђицом Лујзом д’ Ес

нанд. Обична једна молитва у малој капели, у седам ча еова изјутр:, благословила је везу, ноја је с вечери у очи тога дана била закључе* на пред грађ^нском влашћу. Вгнчали су се по систему дотичног режима*. Г. де Еснанд дао је кћери шесдесет хиљада ренте; муж је при мао четрдесет хиљада фра нака годишње за своје личне трошкове. По свршеној церемонији Ролан иоздрави свога таста, који се хладно аокло ни; госпођзца д’ Ес&анд 0кренула је главу у страну. Један ландо одвезао је младе супружнике на лионску станицу. Ролан је био сам у купео воза сасвојомженом, који је ашао из Па риза у Жен. — Имате дввно путничко одело. — Међутим, ја сам иза брала с тога, што је затворене боје, ла бих на себе

*) Систем, по коме м*ри остаје жем*м« саојн**.

што је могуће мању пажњу привлачила. Ролан хтеде узети руку викон1ес>.ну; она се живј пову че. — А! опростите, госаодине, речг оча. Ми смо закључилв само пазар, а ни шта више. ]а носим ваше име, ви ћеге имати право да надзиравате Да га ја достојно носим, а уверавам вас, да ће вам надзор бити врло лак. Ви Сге ииали да платвте д гове, мој се је отац за њих побринуо, и то је свршено. Што се ме не тиче, требало је прикрити оно, што свет назива грошком. Није ми намера да вам доказујем своју невиност, нити да вам кажем како сам у шеснаестој години срела човека, чију сам поауду да му будем жена одбила баш зато, мио је он спекулисао са мојом наивношћу, да би се богато оженио. Можда бих му доцнаје опростилз из рачуна, ако не из љубави; ала љут због

мог одбијањз, тај се је човек оженио другом, сгво ривши такво стањг наше неаоправчвши. Ва знате мој положај, меаи нису прећу тали ваш, а ми смо закључили само пазар. Тај пазар м-. ра бити лојалан. Ми смо се венчали, ала ја вам не могу бити жена; јер имају ћи у виду ОКОЛНО"ТИ, под којама је наш брак склопљен, ја бих се сматрала покварен јм деввјком, кад бих могла бити тако ниска да вам се подам. Будимо дакле један другоме другови а ваше светско васпитање за лога је да ми ваше друштво може бита пријатно. Ја ћу се са своје стране трудити, да вам ропски живот коли* ко је год могуће олакшам. Гледајте у мени рођаку, другарицу, али што вам је год воља. Ја вам нећу вашу слободу кратити, Тражате ван мгне уживања сва могућв; једино што од вас тражим, то је да не чвните скандал, да се клоните тога, да вашу љубазнацу, на првмер, до-

ведете... — Али госпођо... ...У ложу сдмах до моје или да јо| узмете стан у истом крају, у којем ћемо ми становати... Једном реча, ја би вас молилч да ргдите онаио, као кад бисмо били прави супружнипи. — Ех! ка;ну ми љубаз ницу ви ту спомињете, код младе и лепе жене са то лико лепим особинама, ко је човех сваким даном от крива увек нове? Да ве мислите ви, да вас човек не може волети.... и да због једног тренутка заблуде.. ? — Али тренутак заблуде нвје био, господине свака ко час, кад смо се вевчали, за вас зато, што вас је чекало самоубиство, а за мене стога, што се насам могла решити, да се сахраним у манастиру. Ја хоћу ваздуха, кретања. Ја волим прирЈду, путовањз, вештину. Ви ст< интелигеигни, и ништа од свега тога што мене инге ресује вама наје сграно. Од наша два сломијена живота

М Јжемо сгворита егзктев цију, која се даје ламЈ г однети. Ми ћемо. посетгги Неапољ, Рим, Вемецгју. Ма ћгмо, ако хоћете, с/ића >зк на исток, да бисво у пут ним тешкоћама V у рззно* ликости природнчк слИ(.а заборавили проилост, чкја нам успомена притаску!е душ/. Сматрајс себе лекаром, ксме је ловер но ла изввда једну сироту болесн&цу. П ,д тид условом све ће бити леп*. Ролаа узлуд покуиава шг да протгст ује. Оаа је била извзд(за из своје ноћ« не торбг Ј.дау књигу и удуби се чпањем у њу... У свак(М хотелу, у који су они сшазвли, Лујза је узимала тве собе и увекје хитала ,а забрави врата, која су собе везива/. м. Тако они обзђоше Ит*лкју, пссећујући споменике. музеје.. — Каставиће се. —