Straža
Страна 2
I
— Спец. извештзј , СОЛУН, 21 јуна Овде влада чврсто уверење, да ће у врло скоро) бу^ућно ти Венизелос са тлвити н >в кабинет. П зодом тога чланови владе оокушавају на сваки намV*#, ла ствг ре раздор међу пријатељима и једномишљепицима В< ниселосовим. Сантјаго.
Данашње Српске Новине публикују овај указ: У главној царинарници првога реда ђевђелијској: за ревизор: треће класе Коста Н. Констштиновић, ревизор исте класе саринарнице скопљанске; за рев13ора четврте класе Иван Милић‘вић, ревизор исте класе битољ(ке царинарнице, за цариника друге класе Војислав Петроаћ, цариник исте класе царинашице криво-паланачке, за цар:ника друге класе Војин Ђурич)ћ, цариник исте класе царгна)чице београдске на Сави, за Тариника четврте класе Драголзр Цврковић, цариник исте кгасе пиротске царинарнице, з цариника четврте кл. Брани&ава Пуљевића, цариник исте КЈасе царинвркице неготинске, све по службеној потреби. У глшној царинарници првога рсда скопЈнанској: за ревизора друге класе Миљко Алексијешћ. ревизор исте класе ђевђелгјск? царинарнице, за царичика прзе класе Милош Зи-ић, цгриник исте. класе ђевђелијске царинарнице, за цариника треће класе Раднвој Ћнрлић, цариник исте класе криво-палзначке царинарнице, — све по службеној погреби. У главној царинарници првога реда битољској: за цариника треће класе Милан Петковић, цариник исте класе царинарнмце ђевђелијске, — по службеној потреби. У главној царинарници првога реда нишкој: захемичара чегврте класе Петар Борисављевић, хемичар исте класе битољске царипарнице, за ревизора грећс класе Илија Нестоовић. ревизор испе класе битољске царинарнице, за цариника друге класе Ђорђе Попо вић, цар! ник исте класе цари нарнице београдске иа железничкој станици, за цариника четврте класе Владислав Стојановић, цариник исте класе битољске царинарнице, за цариника четврте класе Јован Јовановић, парнник исте класс битољске царннарнице, за цариника четврте класе Драгутин Поповић, цариник исте класе битољске царинарнице, по службеној потреби. У главној царинарници првога реда неготинској: за ревизора друге класе Ђорђе Фотић, управник исте класе текнјске царинарнице, за ревизора чвтврте класе Бошко Илић, ревизор исте класе текијске царинарнице, обојицу по служ^еној потреби. У -лавној царинарници првога оедз пријепољској: за управнчка друге класе Милан Радоровић.управннк исте класе \ шабачге царинарнице, за ревизорг прве класе Стеван Витас и Јладимир Ђ. Стојановић ревнзсри исте класе шабачке царинарнице, за цариника прве класе М»хаило Неготинац и Владимир М. Стојановић, цариници шхе класе шабачке царикарниш, за царинике тре ће класе Ђцђе Јевђеиијевић и Милутин Рнс-ић, цариницн исте класе шабачк«. царинарнице, за цариника четвдте класе Панта Миладиновић, цариник исге класе шабачке царинарк. е све по службен*ј потребн. У главној цар 1 нарници другога реда пиропкоЈ: за ревазора треће класе Вељко Прокић, ревизор исгекласе ђевђелијске царинарнипч по службеној потреби. У главној царина]ници другога реда дојранскЈј: за ревизора четврте класе Драгутин Д. Поповић, ревизор «сте класе ђевђелајске царинаршце, по службеној потреби. У главној цзринарн.ци лругога реда призренској: за цараниха пете класе Ми.ан Првудовић, цариник исте класе дојранске царинарнице, 10 службеиој потреби.
Ј8Ш грчнога ша СОЛУН 21. јуна Лекари који лече краља говоре да се код краља оримећује свакога дана о сетна променв. Још ове не* деље краља ће пренети у замак код Декалије. Јуче је краљ позвао к се би пресголонаследника и дуго је с њим разговарао. Одмах после тога, краљ је аозвао и Гунариса и сњкме је конферисзо. Сазнаје се да је краљ конферпсао са Гунарисом о политичкој ситуација у којој се Грчка налази као и о отварању скупштике. Сантјаго
Војнаци накупују по пуне торбе и онда, нзргвно по сле 24 гата нема нигде ду вана у паклицама, већ их ови војнипи прода)у по 40 п. д. пакло. Види ли Упра* ва монопола како сепљачка свет? Зато у Београду вема дувана. Једно заслужно унапрвђвња Управнвк Војво Тех. За* вода. преуложио је контро-
С ГР / Ж А лора Љубомира А. Мичадиновића за месечну плату од 200 динара у ранг над зорника месечара. ко)и се астакао ввдно у брзој и солидној оправци митраљеза, како наших тако и за п ењених, што Је омогућило брзо комплетирање нових мнграљеза. Министар војни одобрго је овај предлог.
Шта хоћемо
8
|ТАМПАРИЈИ ,СГРАЖИ* потребна су два Окргтача
Зпчг г р»гоп«Ц
Болест г. Пачуа Мииистао финансија г. до. Лаза Пачу, који се по нова био прчдигао и намеравао да иде у свој каби. нет јуче је олет пао у кревет. Председнвк вчаде господин Ннкола Пашић, јуче је посетио свог оболелог колегу. Лачнв вести Наш пријатељ г. Мои р Николнћ члан Скопљзнског Народног Позоришта допу товао је у Бгоград на краће осуство. )т 38 в*ше фџџ Указ којим ће бити ук пређенн виши официри, спрема с још у Врховнсј Комани - и на Петров-дан бићг пуб икован. Нов кштан Г. Мвх. Бајлона, резервни коњич. поручник, и командант станвце у Топчидеру унапређен је у чин капетша II класе. Честитамо, Војно Ззшш« Шша Сазнвјемо да )е начелник арт. тех. Оделсња Мвнвсгзрства Војног спремао нов пројекзако а Војн > Занат. Школе. У томе пројекту, предвиђа се да се ова шко ла облигатно има сматрати к^о и јјвне школе. Матарушка Бања Посетиоци Матарушке Бање, жале се да је дру штв > подигло цене стано вима од 3 на 6 динара. Да се друштво не стзра о уређењу а угсшћаеању пу блике ни мало. Ако се друшГво, не тргне изовогцар ства аљкавости, ми ћемо почети друкчије да пишсмо. Ш нкпр 5 вда Водница официри II коњччзог пука одликовани су Кзрађорђевом Ззездом с мачевима. Док, водницн IV коњичког пука који су се исто тако показали храбро у о вом рату, одликовани су појединим златним медаљама. Очигледао се видада јеовде учињена грешка на ште ту водника II гог коњичког □ука. а то би требао да попрша надлежаи командант. ЗвШТО N11 иим? У Нишу у великопродЈДница дувзна. ородају о >ј нишма с положаја једну наклицу д\гпана оо 0 25 диа.
Омладински покрет. — Кнев Михаидо. — Застој — Нова Србија. Доласком на аресто кра-! српском народу, особито у ља Петра I решенп су једним махом сва питања, која су до тада спутавала цео живот н развитак, и државна и народни, у Србији: и династ чко, и уставно, и финансиско, Одаах се осе тио иов живот и друкчи рад на све стране и у г.вима правцгма. Пошто су сва ии тања, која су до тада била заузелз главну пажњу јавнога мњења и у Србији и ван Србије, била повољно решенз, по : :ело седруштво занвмати дру; чм пчтањима, важним за државнк и народни живот. У том -зогле ду прво су долазила у об зир зелика национзлна питања. Онда је почес нео бично жив рзд на националном ирепорођају, а Ср бија се за неколико гсданг ааиста препородсла. Силан и ингензиван рад првих го* д на XX века стоорао је Нову Србију. Ослобођена унутрсшњих брига, Нова Србија Је сву пажњу и сву брагу могла обратнги на аругу сграну. Она је сада радила с једне с гране на томе, да се уну тра консоладише и оснажс, да се економно дигне, да сасвим соеди своје финан сиЈе и да добро спрема сво ју војску. а с друге стране обратила је в?ћу п жњу на своје санародкике, пре свега у Турској, где су они била у врло рђавом положају, а тако исто и на своје сакароднике у окупкраним зе* мљама и у Аустро Угарској, где је живот и положај срп ског народа бивао свжога дана све тежи и свг гори. У Аустро-Угарској се нгпредак Србије и велики нт ционллни еланврло пажл>и во пратио. Тамо се увели^-о почело осећати, да велики националнн покрст, који је захватио .рбију и цео срп ски и хрватски народ. може посгатн опасан по монзрхи ју, јер јој јачање взцаоналне свести код Срба и Хрвата и њихова слога и уза* јамно поверењ?, избија гз руке најважннје оружје којим се она до тада са успехом служила. Још се онда помишљало да се предузме нешто против тога покрета. да се крене нека акција против Србије и против Савх онвх, који су радили на нацвоналним стварима и који су имали ма каквих од носа и веза са Србијом Оада су кренуте поз«:ате монструозне велеиздајначке парзице против Срба умонархнји. Оле истина нису доказале кривицу оних, којв су оптужквани, али су јасно показале целом свету сву мизервју аустриског управног система и аустЈ»иске иолиције. У спед овога ра>»а, а с једне и с друге с.ране, Ау стрг, Угарска је, под изго вор^ м да Ј'е то превентивна мера против српске нацао налне идеје, прогласила анексију Босне н Херговдне (у септембру 1908 год.). Проглас анекснје Босне и Херцеговане изазвао је силно узбуђење у пелом
Србији. Врење је билоузе ло врло озбиљне размере; Србија и Црла Гора поче, ле су се журно спремати за рат. Али време је за акпију било незгодно а Србија несаремна. С тога се анексиона криза завршила неуспехом. Србија је морала попустити и била је понижена. Али је у душн цело га народа остао због тога неуспеха и понижења дубок бол, који је народ у Србија сада још више подстицао на интензиван рад. Јер сад Је тек српска народ у пуној грозоти бруталне реалности осетио сву тежину положаја, у коме се Србија налазила. Онда је у Србвји настављев још жгвље и интеи зивније рад у свима прав цима. Сви су. сала са јаким бол( м осетзли и кансгатовали, да Србија не може остати у полсжају, у коме се до тада налазала, укље штена међу јакзм народима и државама, без снаге и угледа и без из леда на живот и на будућност. Стога су сви, цело друштво и цео народ, прионулн на рад, да се Србија што боље спреми за велике догађлје, којису се очекивали, и који су имали да реше судбину српскога народа. Већ р. г са Турском, па онда још више рат са Бу гарима, а највише рат са Аустро-Угарс.чом, показао је, колико је у Србијиура* ђено на моралн г ј и магеријалној спреми за неколик* година озбчљн>г, пре* дзног и интензавног рада. Ратна торбица Прилкком рбЈрутациј* прве партије ђгка — регрута^ садањих наредника) десио се овај монструозан пример заборавности: Н. Н. студент треће године овдашњег т јхнилког факултета, математичар и физичар по ро ђењу, одличан познавалац астрономије, једно чудо од памћења историских догађаја није заао које се године родио. Па како случајно није био у списку првих регрута, његових колега, то гијебиоугету војску. 0 о је његове другове толико изненадило, да су они најзад морали, хтелк не хтели, да изведу закључак: да се Н. Н. уолште није никад родио. Н. Н. ће признати да је истинит случај.
љагз, који нзм је служао као ухода, дознао даммого Аустријанаца нде на нас Пред сам мрзк б?о сам на Градини. Мајор је баш тада добио ЈОШ једну дежшу. био је љут и нерасподожев. Нешто је озбиљно оавго* варзо са командантом > батаљои*, иа се онда уоутиу Скелу. Ја пођем за њим. Ишли смо ћутке он напред, ја позада. трудећи се да га стигнем. Мрак се већ био спустио. ПЈта ли ће ноћас бити? Нешто рђзво и неповољно за нас. Прзшли смо поред касарне, и пошаи дру- ј мом поред Дрине ка ире-ј
Јд -
Мемоаои Хајириха фан Роса —
лазу. Са нама цођаше и оно било вр?дно вддети, и снаб
Одагле сма продужили за ЛаЈпцвг. где је већ ве ћим делом логоровзлч наша пешадија. Кантон-фали смо н дељу дана по селима ове р?вне окплине, која нам бе ше ингере-антна збо( ра нијих ратова, а постала још интересантнија после две го • диае, када се г дигралз на њој чувеаа бнтк. к д Лвјп• цнга. Тражши сц.) по Лзјп пигу да видим > све штО)Је
ШШ ЈЕ1Н0Г ШПЕ - ншв Д. С. П. Осећало се нешто загуш љиво и опасно. Неколико четника, који су остзли у касарни, били су суморни. Слутио сам нешто рђаво. Рекоше ми да је мајор добио неку депешу, која га је сневеселила, и да је сатуација по нас неповољза. Заробљени Турци, све старе срлске крвопаје, седели, и лежали су у шум. Њлма Бр.»дадосмо и о»ог што га ја доведох. Полако, све ув брдр, уцу. твх се на Грахвну. Био Сам нерасп°лож;а и уморав. Још више сам се сневеселио кат сам од једног се-
неколико четника, што су били у касг.рни. Код прела за је све баж> спремно, сплавови као и чамци. Ту стадосмо и мајор нареди једном четнику, да се врати натраг у касарну, да обије собу у којој је ручна апотека и да је довесе. Тада се обрати мена и нешто уз буђеним в промуклим гла сом рече ми: — Драги знаш ли где је финансиска касарна?" — Не знам.* — О.ча је норед саме жандарске касарне, Она велика кућа.“ — Аха, знам.* — А знаш ли где је »вах мајстеров* стан?“ — Не знам. — То је прекопута од жандарске касарне. Пођа од оне чесме из касарнске авпије, па ћеш наићи на огрзду од филарета. Пређи ту ограду, па ћеш се наћи у »вахмајстеровој“ башти, а ту је одмзх и његов стан. — Ра&умем/ — Добро. Сзд ћеш се ти вратити нлтраг, па ћеш у обе касарве и »вахмајсгеровом* сталу саремити све што треба за палење. Тамо ћеш и остати, да сачекаш нашу чету. Кад се она буде вр тила, ти 1\еш онди запалити све тра згр>де. та легла тираније, па ћеш се за тим са четом вратита натраг у Србију.“ — А Турци?" (они шго су затворени у шуп«', једно петнајест). — Баци бомбу међу њих! Имаш ли бомбу?" — Имам једну, ала бих Вас молио за још једну.“ Он ми даде своју. Псшао сам полако ка кзсарни Дакле, повпачимо се. Нисам вишеосећао наумор, ни глад, ни жеђ. Мојзадг так је бао несамо врло те жак, него и врло опасан. Како све то да извршим ? — питао сам се.
дели смо се са свшковрсннм аотребама. Између осталога купио "ам и ј«дан џеани часовник, који ме је доцније на В?ресинд ловео у тзкву неприлику, дг ме је једина речии> »пардоа* могла да соасе. Од Лајчцига, који смо напустали 6 а.шила, гласнла је нзшз маршрутл у правцу Франкфургл на 0дер-у Све дотле беху офлцири и в јници због бастрог пролетњег зрака, са нешто мапо кише и мразз, тако злрави, да ја нисам имао никаква посла за време це лог пута. На даљем пу^у кроз Саксонску није се ништа значајно догодито. После не количо Маршева иза Лајпцига д знали смо, колико ће егрсина бити војска на руској гран> ци, и из колико ћ: се много народн >стн састојати. Становницима Саксонске дугујем још и сааа најтоа лиЈу благодарност за њи хово прнјатељско, усрдно в човгчанско поиашање. Јз еа ,1 кроз озу земљу пропуговао три пута и то у три равлачша правиа. Као љубитељ и тиве морзм па
пр?знам да сам а на свом трећем ауту д^живео ону исту пријатност, кац и првом. Сагсовци су остелч у својој добродушвости и гостопримству н поредсве кпликог логоровања.трува, које су ам чести ратова доносила, они исти, који су били пое шест годинв Кака су ч^стО:« љт.ди адгреиали наша прОМЈ ЗЛа и м кра твла, писл« дугидмаршева по нечов^љном временуу* кад бв аас пргдусрела на улазу у њихоае станове са топлом кафом, лулама и дуваном, вгвињава>ући се што ћемо се мо,рзта са тиме задовољити, док не бузу ручак или вечера зготовљеви И кад бисмо пошли с ни би нас обасиаали евим могућам жељамз, старајући се да наше боце од раквје буду пуи<\ а да у торбама има печи* ња, бутера, хлеба в том.е слачнога, што би аам у* * У стребало на пугу. Ако сте се дубљесаријате.вили, он&а су следовзли после суаа и по^-убаца при растанку и испраћају до идуће вароши. Још једном вам авала, љубазни Саксонци, на саима вашим врлингма, У Фраикфурту, где смо стигли 12 аирила, срео сам неке своје пркјатеље с којима сам се био у шзнао још 1807 године. ('ви су од њих провели тај дугн период растаика вр.ш повољно. У вароиш сао нмали одмор, за ксје ом време, осим приватних посеп, обишоо н спименик Евалда од Кчајете. — Наставаће се —
Ото Вајс Такве сте (АФИРИЗМИ) Ако се обратите удатој жени са молбом, она ће вас одбити са речима: „Ако мој супруг хоће, ја немам ништа против1“ По нека деаојка толико дуго бира, да се најаад уда без избора. мисли — Највећи капитал је: срце. Само срце уадиж* човека.
— У пркос свега, ма штада говбри људи од дужности ■а свету немамо ништа важније да радимо него да волимо! Оскар Блументал. Ј — Где иема срца која и*с вол 1 , иема ии крова. Лорд Бајрои — Тврднц а ј е песник у души . Лорд Бајрои. ОпН Иђ II №1!|1 два кревета, два нахткасиа, два шифоњера н један вашк*сн;све ј* нзрађено од ораовине. Стварн су оотлуно нове За цену јшатати у Задарску ул. бр. 2
Доедбдње веети Кнез Трубецкој БУКУРЕШТ. 21. јуна Порограасни догнсиик ,Визгорул.|“ телсгрицжш« своме лжггу, да је кнез Трубецкој, пссланик на ср тском двору прел јелвгм рускнм журналистом д«>о ону нзјаву о сраско бугарским односима: .Гов'рити 0 арошлссти, значило би саио позле ђчаати сгаре ране још незарасле. Боље је ззборавити п^ошлост и н»дати се светлој будућиости, Ја негубЈм I адуг.ни у пит&њу о српско буг> рским одностпма. ЈОН‘ Бугарска и Споразум СП0Ц. ИЗВЕШТАј „СТРАЖИ* СОФИЈА 21. јунн. Послачица Сила аз Споразума посетиле су др. Н»дОСлавова и оредали му одговор својих влгда. У доброоб^вештеним кругозима се говфч Д" др Р дославов није задовољан сдговором. Сазван је за четвртак (рунски с?вет. БОРКО. ЗСаба корлца зз сепциилг мц> БУКУРЕШТ, 21. Јуни. Телегрг.фишу иј Пешге: Граф Тиса јсш ннје изгубво наду, да ће успети да придобвје цаоа за закључење сеператног мвра са Споравумом б?з Немачве. У разговору са једн- м од вођа незавишњака (Ју стом) Таса је изјавио, да би сепеоатаи мир спасао‘У гарску Од ко’ ачве пропаств. На. прво место он би у неколико спречво нретеране захтеве-Румунвје у Ердељу. Мађарска и Шпанија БУКУРЕШТ, 21. јуна. У Бечу је изаавао чуђење иаиенадаа долазак угар ссог преммјера графа Твсе. Одмах по своме доласку Тиса је посетио шпан с«ог посланака и са њ»ме>*је дуго коифервсао. Сазвлје . с<\ да се разговор мзмеђу Гисе и посланика водио око (осредомња ШаавиЈе за ммо, пошто је. шпансчи дв р у сродству са енглескам адором. л
0 Стража" прима огдасе по умереној ценм
>1|т«мп«гвм1 ЈДоаг. Гпбгопвш - Коокадка 2 %
т
Овгошвгшм : гоадмЦ'Побом»о1ес^'*л*л|1ноа11ђ Махсадћјеаа ДГ