Straža

БЕОГРАД УТОРКА 30 ЈУЛА 1915 ГОД

? Вро| 175

Стан Редакц«)е и Адмивистр. Космчјсва ул. бр. 22. Огласл се даЈу у Адмииистр. Цена утврђена. Неплакена се писма не примау. — Рукопиен се не враКају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи иа лист, слати власништву листа.

ТЕЛЕФОН УгЕДНИШТВА 1092.

ИЗЛА&И СВАКИ ДАН У 6 Ч. 11Рј± НОДНЕ

Адреса за телеграме: „СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплета ав СрбмЈу на пошти; на годиму . . . Дик. 12 1 „ шест месецм . „ &„ трп месеца . . „ 3. 1едан месец . . ГПрегплата га ииострашство ва пошти: на годину . . . Дии. Зв - „ гаеет месецв . „ 16*„ три меееца . „ 7 *0

ТЕЛЕФОН Ш1АМ -аРИЈЕ 1092.

Ситуација

И ако су Немци, благодарећи својој стра егијској надмоћности и јсш вншс Свијој савршеноЈ в јној организапијн, постигли на најглавнијем фронту европског ратиш.а — према Ру^ сима — завидне резултате, ипак^ааго на положзј Рус?, а још мање општа положај армија Четворног Споразума насу ни најмзње уз дрмани. Руси I е повлаче да би омогућили саучешће своЈих огромних рс-зерва у главној. решавзјућој б&тци, која тек има да нгстуив. Руска Врфвна Комгнда по казује невероватну пргсеб ност у овако важнсм догађаЈИма; њену изврсвост признају а сами Немци уступајући јој у много ири* лика првенство. Она је потпуно схватила још у самом почетку немачког надирања целокупан његов значај, и нехотећи се излагати лакомисденим авантурама, она је оретпоставила одржање целости и склада својих армија уступању непријатељу непријатељског земљишта. Руси су евакуисала Галицију са сразмерно мало борбе; и ако је било каквих жешћих окршаја (испред Пшемисла, на Дњестру) Ру си су се извлачили из борбе са анатно мањнм губитцима. Цил> кемачког плана био је постигнут, али жр тве ко]е је он допринео нису ии из далека биле претпо стављане. Овај немачки успех опомиње нас на човекз који главом покушава да разбије зид. И шга је билозид Је окрвављеи и мести мице оронуо, али глава је разлуоааа. И да ли би сад та глава била у могућности да изврши ма и најнезнат нији ефекат? То ће нам показати продужетак немач ког плана — њихова акција према Англо - Французима. А држимо да се нећемо ни најмање преварити, ако немачки успех на томе сек тору примвмо са крајњим јнеповерењем. Положај англо францу ских армија после дугог

перлода сразмерног затишја прегрпео је изврсно преустројство. Армије су пуно бројне а техничка странз је првокласна. Французи н. арестзвљзју зз Немце оно, што су били после победс на Марни. Пз кад Немци ускоро после тог свог пораза нису били у могућно сти да га ако не директно према њима оно бар на ис точнјм фрокту паралишу, то ће данас бити несрав њено теже. Исгина је да су Немци нскористгла св је крајње резерве, али је тако «сто кстчна да су те ре зерве вгше него десетко ване. Међутим, Франц/зи су добили осетну помоћ Енглеза, а свОЈе су резерве на исти начин организо вали као и Немц«, с разлвком, што су оне још увек у бројнсј, техничкој и мо ралној целости. Немачки листови врло мало говоре о значчју нта лијанске акције, а то баш показује, да они страхују од ње. За седам недел>а ратовања Игалијани су успели да уведу у борбу знатне трупе и да заузму на гра ннца према Аустрији. у крајевима ј^ко плг-нкнским в по неаријугеља вавредно повољним, све важни е по зиције, као основу за р=з вој престој' ће ннпулсне о фанзиве Ми мграмо бити необачно всрзирани о те ренским приликама у обла сти где Итагијгни имају да воде борбу, па да бссмо могли верао да ПЈ.есуђ> јемо зндчај њихоке извршене а< ци;е. Наш је народ васпи тан на гигантске успехе, он хоће да сви ратују вао шго он ратује, али Т 1 > је неосно ван захтев, св,.*. народа иису истог темпсрамента, истгх способности и под истнм приликама Жашка нацаоналног уједињења која рас пирује и иначе ратс.боран дух наших седова, ми из дачека не можемо да се сргвнимо са жсљом Игалк« јана за њихсвим наци налвим јединством. А зар не налгзнте узви

шене иставе у ономе, шго је рекао Чеда Мијатовнћ после наше последње победе: да су ту победу извојевали скривепи идеали у душама наожх ратн :ка. И талијани престављају народ )едне Велике Силе, а Велика Сала је у м .ћи да створи велика дела, иначе је не бисмо тим имгнсм назива ли. Скори дани ће нам по казати прави значај ступа ње Ита шје у европскират. Све ово до сада биле су само припреме. У Дарданелимз и на Га ЛИПОЉСКЈМ ПЈЛуОСТрву 0 перап је телу по сааезаиге д.сга иозољно и ако су, због геренских причика, у зелекарак!ер р^вовског ратов^ња. Турци матаксавају и поред тога што су повукли са Кавказа знатие сн /е, да кооперишу на Гали пољу. Мизеран морат код њихоеих трупа и недовољ на материјална спрема при мораће их да траже сепарзгаи мир, мождз пре но што будг Ц ри г рзд пао. Вгсти дотичне садржиае у порно се протурају од дужег врсмена кроз меродавну ев ропску штзмпу Наш, пак, фронт задржао је још увгк свој првоб-.тни значјј. Немце нелагодно голица стварност на њему и не јмогу да нанесу никаквог јквара, и снда уздвжу храброст и СП 1 с Јбност наших војсковођа Немачки успеси, пзнав љзмо опет, нису ни најмање уздрмзли ратни поло жај Четворног Спорззума За дангшње оперзције треба !имаги ст/ љењ јј в широкогруд. ст-*, г а за чЈвек оста не на потребној вксини, да расуђује р-зумнЈ и да не клоне духом

рабош Сретох јуче једног мог познаника, ч општинског чиновника кога одавна нисам видео. — Како си, шта радиш? упитах га ја. — Па како да ти кажем, не радим нигде. Из општине су ме отпустили, да би могао да направим места некој шнајдер чици, симпатији једног оиштинског кмета! — Јадни човече!, и нехотице ми се оте из груди, стегох му руку и растадосмо се. Аргус

1Ш1Ј (01® — Спец. иавештај „Стрвжи* Ссфија, 29 јуна У спштинској болн«»ци констатована су пет случа ја пегавог тифуса, Учиње не су све нухгне мере, да се зараза че раширв и заразу су сулбили Немци, но ји су пре неко/ико да«а напустдли Царигред в пре ко Бугарске пошла за Немачку. $тоФгн — Својеручио писно вустриског цара бугарском краљу Букурешт, 29. јуиа. У Бечу је оцржана веома важнз седница под царгвим председништвом. Од једне добро информвсане лвчностј сдзнаје се да је на седнацл решавано о др жзњу балканских држава, које се те налазе у рату. По сазнању р.сте личности, један члан царске куће о бићд ће дв. рове ба/и-.анских пржава у нгр <читој мисији, прва посета биће учињена бугарском двору, где ће предати бугаргком крзљу својеручао писмо аустриј ског цара. ђомбар 9 б 8 з»г Жрсша — Сцец. аавештај „Стражи“ РИМ, 29 јуна. Штаб маринске к.; мчнде јавља, да је један герсплан вршећи извиђ^ња у сколини Трст.ј, бацио на взрош ве .олико бомби, које нису сстале без д«: јствз.

№ (дмш - Црногорцима се предао нај*ећи арнаутски зулумћар Цетнње, 28 јуна. Арбанс .и првак И а Бо љетинац, положио је оруж* је приликом уласка црногорске војске у Скздзр. Са својвм друговима Исаједопутовао на Цетиње предавши се Ц^ној Гори. (Црпогорскн Пресбиро)

У СКАДРУ — Одушевљен дочек. — Пренк Биб Дода. — Арбанашки прваци. —Љубав псема Црногорцима. Крвопије. — Успомене међуиародне владавине. СКАДаР, 23 јуна.

Скздром и околином вла дају потпуни мир и ред. А нархији је учињен крај без потресв, без пролгвања кр ва. Безв*ашће је бил > дојадило бољем делу стааов нишдва, поседнацлма и тр говцимо. И сам првак католичких М«ридита, Пренк Баб Дода, нзшао се б о побуђен, да у очи улзска цр ногорске вг,ј ке у Скадзр поцље Крељу Никсли на Цетиње телегрзм, којим гз је у име своје и Арбанаса замолио, да нареди својнм хрзбрим трупама да уђу у варош и ОкОлину и ЗапО* ставе ред. Ц ногорска је војска позвата у Скадар, и она се одззвала познву и дошла је у име једне узвишена мнсије. Као таква она је и поздрављена од ста* новнишгва свах в ра. На сграни Ђаковнце ииала је борбу са остаЈЦИма туђтнских пристатица, које је растерала и разор жала. али у скадарској Мзлесија она је свудз дочекан радосно и гостољубизо. Прзаци нар »днв сами су проказиваги места где се налази густри ко оружје, које су црао горске трупе оокупите. Највађенији скадзрски пгваци дошли су на поклоњење ко мандгнту црногорС:<их тру□а и јавно, прес хиљадама гледалацз, скидали су са себе оружје и голагати га пред сфицкре и војску Кра ља Црне Горе. И ако то од њих нвј; захтевано, она су свој по Ступак правдали реч>ма: ми првзци народни хоћемп да дамо прамер свкма без рззлике љубгви према Цр ној Гсри и њенсме Краљу н вашЈ привржености з> ионииа прчогорским, који штите живот свих исправ них поданика, који чувају свачију веру и бране свачију част. У Скадру је цриогорска војска нашла читав збег мњ,гобро,них злица и крвопија, који су многа з а починили бема срткгм нра |

љеввнама и били туђчнско оружје противу њвхов.т мира е њиховиг цивилиза торског оада. Он ,ј су до потоњег тренутка од стране туђанских с«утљив>ца овде подржавани у увЈре њу: да ће Скадар за сва времева остати легло па кости и рада против жирот них ингсргса Ц не Горе Угзак црноггр ке в ј -е нриредио је њима, још в.чше њиховим гро, ехторима разочарење Приклонвли су лпаве, предали су се на мв лост и положили су оружје сви до јехнога, оружје; добЕвено «д Аустриј’. Ска дарски арбанашк« ли т „Бе 'а Ш«иоггр»“ (Арбанашка РЦеч) одушевљено псззра вљаулаз»к црногорских трупа у Скадар и МалесвМу » вели да с/ Скадар и Црна Гора нераздвојно везвни. Виђенији и свеснвји Ар бана и к Мусл Јмапи и Ка голици јавво дају изразискреном жаљењу ради увреда, које су у потсње врзме у Црној 1'ора нане севе из Скадра. 0*и са гну шпњем есуђују сткдчо о счрвњввање гробова ипно горских јунлка на Бзрда њолту и Тарабошу, што су, веле, учинвлн чуђански а гента и плаћенвцз, а ни како прпва Арбањси, То нису учвннли при^атељи Ар бгније, већ љгпи душмани, он:?, којима је негависиост Арбаније била само маска, к ј м су покривали прав; намере. Иста рус<а према њиховом пр^загњу управ љзла је и пљзчксм црно горских трансрорзта у Бо ; јани М(.ђ.'нар дн 1 владани ; на у Скадру сставила је в! неке занвмљсве усп мен-.| Мсђу потпуно ^тран-м на зрвимз улица који немају апсолутно ништа зрјјдгичко са Арбгнифм, налазе се и улипе са именЕма: Ф^авца цч Фердинандч, Гсбеи. Сај нер Мајестег Кр^гсшиф. М?ђунзродне. офиаирска, аутриск г дегашмача 'ВуроввК

Женски свет Исторвја „вивиткв 11 Т»“ Посетннца (визвткартх) вод* свој- порекло из ИгалиЈ*. Овв јв постала, »ао и миого /ру!*® помоћно срсдстао з* олакшиду друттвеаог с«обраћ»Ј«, у префињеном гр*/у средмга века, у Веиецијв, у жремепу к«Д« су и вовине првв пут угледдее света. Мизео С1у1со у Венецвји р*сполаже богатом »бирквм «та рвх веиецвјавсквх посетиввш од којих су иек* Јов* н« XV| сголећа. У тој се вбмрци вшдв уједно и како ј* лосегмицл посгала. Посетимц« су пра^бмтив биле малена пмсма, код коЈих се на једвој истој сграна н»лазило нвписано ки* омпга ко га Је слао, име с нога коме се слало, и поздра* Доцнвј*, кад се отпочело да с* восвтнмце ооцкају, остајало јо само имо пошиљаоца, а осталм прааап вроетор био ]• попуњен каквмм уметпвчким цртежом, тако да д нас посетниц« *а ХУ1Л столећа престављају уј*дмо и веиецијанске ум*тнмчке твооеввве. Тек у почетку XIX сголећв иачез*о ј« цртеж м остало с*мо име, вад којвм би бно утмсвут племићски грб, у случају д* )в пошмљалац *з аристокровмЈе. И* абнрке кеиоцнјвнскжх посетница вреди ввмепутм поеетнкцв државажа О1аг$1о Р1*аш, Оие су вз 1770 год*и* * на њима се налаз* осмм шегсвог вмеиа н ј«дан симболм цртаж, који представља сажог С1 огј1о Р јзат, к*ко предсмзуј* својим сиковвма нредстојећу провавг заједпи-же држав*. Тада ј* било у мвди и квд бечке вристокрациЈ«, д* в*ручују посетвиде за с*о]е чла*>Ј*е у Цексц«ји. Та.-.о је барон Мсрглнх, директор бечке дворске комедије, наручво за с*бе посетнице, па хоЈмма беш* н*цртана рлсксчг.на по*< рашва *авеса и иа њој навдсаво њогов* име. Ловцд су слмхалв и« својим посетницама, -ушке в псе, поштански ч^иовнацн старвнска поштбнска кола вт.д. Карте су биле обично в*рађене од перчамеита влв хартвје Чссто су се употреб.’*«вале као посетннц« и в-раће карте, код којих Је на частој полеђннм било име дотиниог сопственика, такв« играће карте су биле при томе и врло луксузно израђене. Еогатм В«мецијанци употребљамли су *а своје посетнице танке сребрне плочи ,е. Посетннце в/ се из Венвцвје прво одомаћи е к д Француаа. Олде су с« усгвршмле у ивр<дд и форми И онда су с* нагле распросгирале код свију иа^сда.

Претплата т „Стражу ‘ 1 а> н р м с*чно

ФЕЈБТОН > [9 ВИОН Ј ШШ — Мемоари Хајнриха фон Роса — о>)

Идући дан до вечсри про шао је сразмерко у миру. Ми смо се били улогори т иаа једне шу ме на про аланку засвђеном трњином, и тек што је ноћ пала кад одједном пројурише поред нас у пуном касу четир». баварска коњичка пука и взчезоше кроз шуму. Зау дарали су на влагу, пошто беху мало час, као ма раиије, прешли Дину. Послед њи се Још нису ни изгубили V шуми, а први су већ бнли у коштацу са Русима, и чим смо чули да душке пуцају били смо начисто да је са нашим ноћ«вм одмориштем уја, а та ко Је и бкло. Један фран цускв ађутант дојури као без душе. То беше један малв човек на врло велихом коњу чаји му круши

скокови једва дозвољаваху да се одржава на њему. Да се није кајишем учврстао на седлу одлетео би са коња као вишта и зарио би се у песковито земљвште. Коса му је била у највећем нереду, пошто је капу већ давно изгубио. Толико је Сио задихан да је Једва у соеа да заустави коња и да каже: А сћеуаП а есћуа1! Ба сауаЦепб гиззе еп §гапс! пошћге, еп шаззез епоппез! (Јаша! јашв! Руска коњвца у великом броју, огромна множина!) Ско чисмо на к ње, појахасмо, загим у касу, па у галопу и ивгубисмо се у шуми. Дошли смо и нашли Баварце саме, пошто су се Руси настављпјућн пут за Внтебск већ бвли удаљили. Ма се вратисмо понова у

наш првашњи логор, нема1 ући чиме да утолимо ни своју глад ни ону у коња. У зору 27-ог кренули смо даље настгвљајући пут који смо јуче предузели, успут смо {наилазили на лешеве Бавараиз н Р/Сс, где леже иокрој пута у јаруг' ма. Још од јуче смо чучи ка нонаду на левој обали Да на, а данас је била већ ја снија и јача, у колако смо јој се више приближавали. А кад см ј взашла из шуме на голу раван »зненадио нас је величанствен првзор, из облгка од де;ма извири вала су кубета на домови ми, торњеви са црк ва и манзстира, ма смо били пред Вотебском, о коме се већ дуго говорило. Марно см > се приближавали вароши, а топовска пуцњава је бивала све силнија. И онда с*о могли јасно да разликујемо који је пламен, који дам и који пуцањ био са руске стране, а којв са францу ске. У победу нашег ору жја били смо сигурни, по-

што нам се чинило да ви дрмо, како се сблгци дима све више ближе вароши. А зашто и ми ннсмо узели у дела у свој борби, кзд нас је било преко 4000 коњаника, објаснило нам се иду ћег ј>тра. Док смо се примицали ва роши час лево, час десно И аок смо се рззвијали на поједивим местима, рало је вече; за то време је и кр вав презор пред н.<мз био на завршетку. Мн се улогорисмо на пола часа северно од вароши, раздвојена од Руса једном узвиша цом И реком, тако да нас више нису м гли узнеми равати. Освануло је лепо јутро 28 ог јула, и поред св-.ко лике ратничке време код нас, на другој стрзви је ввадао потпун мир. Облаци ирног дима су се дизали из крајева ско вароши, пружа јући према руменнм зраци ма јутарњег суаца вмпозантач призор. Сад Смо тек дознали зашто јуче нисмо

узели удела у крвавој батци. Руси, које смо гонали из Полоцка, запалиг.и Су за собом, пред самии Внтебском, велики дрвгн мост и тиме учвнилк наше даље гоњење семогућаим Гово рило се, да је Наполеон јуче слао три ађутанта Са заловешћу да препливамо реку а наставвмо обухват но гоњење Руса; али сви троје су се удавнли док су препливавали реку. Потом смо чули, да је Наполеон победио в да се налази у вароши. Због нашег преласка преко реке држан је у Витсбеку с«вет, пошто смо одмах после тих гласова добила наредбу за покрет Марши рзли смо десно рун један час у највећој журби, преко поља и шум-рбка, наишлв затим ва једно пољско добро, чија је м.егарннца била за трен с ка опљгчка на, и онда се зздржали пред реком Дином Онде је требало ућа у воду н прећи вреко! — Ми

смо бвли н овога пута први; половина пука је већ бига више седзла у води. Ја пос;уаих као и прошл; пут; само свде смо имали аесковито дно 1 . није бпло потребно да пли-амо. У реци су стајглв сељ<ш са во дом до усзка, само руке, брксви и граораста коса извиривалл су. Мимкком в покретима руку показивали су нам правзц коЈим се тр: бз да крећемо; да говоре нису сме <и ако сухтелида се ве угаве. Тако смо се без велвке несрсће дочепали друге обале. Пошто смо прејаха-и ј дну пољ;ну сбраслу трњ ксм, стигли см ј на бојкштс од два прошла дсна и на главви друм. Витебск је пружао леп изгАед, изглед који Је уди вао необичну г.рвјатвост у наше мрачве душе; а из глед иа >бојиште, на коме су још лсжгли сиде.оиле рањеници који сутражн/и помоћ, полумртви к< њи н безброј лешева наших в

русних в јник , буди .1 ЈС у намз осећај гроаотс и сажалења. Брз: марш вас је одвео усксро са тог страшногпр з,)ра. Неколи«о рз њених Руса сгдсло је На иввцл друма, ј I спазих да су били неирсбикии и да их је ранп Јако болел*,аошто им се лице гј.чило у страшаим гримасама. То ме је натерало да св сгђ:м са коња а да им ук*жем прву помоћ. У непосредној блнзини вароши “зауставксмо се иа једном равном простору где |е био руски лоп р н пост рагмо се, >срмсТ'ћи се лепу<м вр м>ном, да суп>имо своје већ давно влажно од. ло. Потом с т сД)*хио у варош, опет по лек*ри је, Нажал ст, ишта с»м нашао њах, нитп себи што за 1ело. -в- Нас 7 *м 1 е к — 2