Straža

Стан Рехакцвје и Администр. Космчјска ул. бр. 22. Огласи се да|у у Адмипистр. Цена утврђена. Пеолаћеиа се писма не прнмау, _ рукописи се не враћају. Писма, рукоппсе, новац и све осгало што се односи на лнст, слатв власннштву ста.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

Последње вести које нам стижу иа Атине, јављају, да је грчки крзљ после конференције са владом одлучио да се састанак парламента одложи за кзвесно ареме. то пуштамо чланак који доносч солунска п »Лаћедонија“. Чланак гласи: »0:ет ндм изпр стовичкнг, вл' Д0ких владиних извора стижу глаС' ви о одлагању парламезта Девето рн \а, т. ј. Гунар'С са дру говама, ипглашујући најпре! да гни одби|ају свако од лагање, јављају презо сво јих органа да је докторска чонсулта, ксја се је пр кјуче састај.ала, нгшла краљево здгавље у таквом ста њу, да је зр 1 о могуће дз ћ« они морати остати још је:ан месец дана на упра вч земље. Нечувена логика, кад се озЗиљчо гоиори да ће се цолитвчка криза земљ ч ре шати докторгкии рецептима, а не на основу устача и манрфест; ције народне вољН Ако је баш нужи > да Се доктори увлаче у политич ку крвзу, то је окда потре бно, то пре свега, ла ониј испигзју патолс шки фен > | иен који чстирг ме»еца престгнлл живог и рад дача-ј шње всзде' Врло лако да је стање! краљевсг здр вљ 1 такво, да му оно не дсзвољавз да лн чно п;исус1Еује отварању Парлемента, да лмчно нз гов'-ри или нрочита престону беседу, нити да се заиара решавпњем политичке кри 1 е. Алв, ми држвм ', да се Плртгменат може са тати, одаочеги св л ј рад п, исуств м крјљ°вог замен ка, а да не би б јо исевелик капор зз "Бегово Велич; к ствл да прими оставку Де 1 е орипе, Втзде коју |е ;р 1 ки народ својтм гзборним пр вом осудите да п.з • ве народног кзабраника, г. Венизелоса, да он састазк нову владу. Ако зп то нису Гунарис и к» 2 гови друговн. кђјпма је

го/итикзослањгњек. влзст. свгкзко Не за то бити Његово Величанство Краљ, јер смо ми уверени дз без Ње говог знања. кза Његових ; леђз циркулграју доктг рски I би 1 етена. Но и V С' у *а»у да би Когљ, иарзвно искреном ! жељ м, да лкчно присуствује отварању Пар амснта, оожелио ла се за неколико аака саставас одложи, а то ослагање било Уставом мо гуће, то би требало у тозо јрити г. Гунариса да је време да сдступи, како би на управу земље дошао народни изабраник, г. Вен-зглсс Ово је једини услсв, пгд којим би се могао на иеко лико дана, или и за читав мессц дана од г ожити састанак Парламенгз И уверени смо ла би то учинило Његово Величен лво, акг! би се случајно хтело користити, ради нзв деног разл га, рра вом ко;е му лружа 34 члан Устава. А учкн^ло би то, о~обит ), да делсм демантује В та^у која је преко својгх гргаеа растр^била да оалагењ П рламента заачи да Кр?на кзбе'гавг, одбија сирадњу г. Венизел( са. См шни су, врпо смешни Девиорвца, ка. а кзјављују да ће у случају сдлагања ПфЛ;:^1Нта они п^Л; жити оставку, ади под услпвом да се сбразује једна привремеаа гунернем нт. лнз Вла Д 1 . Од када владе, којен мзју погерење наро г а в ћ^ну у Пгрламенту, гдсту пају под условима? Тога није било у исгорији игр ламентарн т живота чак ни саме Т ? рс«е.

Рабош Један капетдн, који је често до сада чинио бравурс у — позадини, учинцо је и јуче једну импозантну оравуру На име успео је да један реквирираин фцјакср, који је терао у галопу, а у коме су биле две госпође, натера натротоар пред Пинкасовом радњом, н да опет, обишавшп око дрвета. опет спусти на калдрму. Занста, тако што не би могао 'да изведе ни најбољи мајстор Бекетовог цвркуса?! Аргус - 4 —

ФЕјГБТОН

-*• Мемоари Хајнриха фон Роса

Већ одавно умсран рат нвм штрапацима, никако му нвје могло ’да пође 38 ру* ком да се курталише свих чињенвца које немвновао пргте рат. О ећао се у укагр ђ њу у својој струци гсстнс запостјвљен. а у

брачнц! жиаоту бво је не- лесне нерве ср ћш. в морао је, нгвн кнут на све могуће потре бе једног кулгурног чоаеха, у о:кудици сног што је и најнекултурниЈе бвло неопхолно да подноси арво неиов-љае ударе, који су, наравно, рђ во уткцали на ње-

ти да су му у Љосни б* псаерени врло многи бс лесннца од опасног пролв ва, алв како није имао дс вољно лекврија то су му тово сви помрлв, нар:вн( то је нецовољно дејствов; ло на његове и иначе б :

гсво адрквље. ћио је стра сан љуовт.љ вина, алн како њега не беше то је сад и ракгју назввао всликвм г.р. јатељем с&ога здравља, иа да је сва [а<о рђаво утицала *а његово здрављ' нааовену

Њггсву околину сачињ в?лиЗсу прездравели који ( тамо амо лутали као как! аветн.. Њ хов изглед б« је страшан и пре су изгл дали на авете но на жиј бића, а то све због тог што није бвло средстав тто сг није имало могуј носта да се набаве нами нвце тако потребае за ш брже њихово опорављењ Од оно мало ошени! што је бвло за њвх се г тови :а нека врста иео! таике и нсукусне.чорбе

БЕОГРАД НЕДЕЉА 5 ЈУЛА51915:ГОД.

У/чч <о

Година V

Адрвса ва твлвгр аме: .СТРАЖА* - БЕОГРАД Претплата аа СрбиЈу ва поштн: а годвну . . . Дш. №„ шест месецв . , &•, трв месеца ... 3н. једаа месец . . 1*Претплата ва аностраиство на оошти: на годнну . . . Днн. 30 , шест месеци . „ 15, трн месеца . , 7-50

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНВ

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092.

/-

Зауетављена офанзива — Спец. извештај ,Стражи“ БУКУРЕШТ 4 јула. Борбе око Коасника се нлстављају. До сад су Руса заробили на 10 000 непрвјатељжих војнака. Берлински извешгај потврђује, да су Русн у пели да задрже нем&чку (фшзнву, али само додаје, ка< ради оправдања, да Руси „лудо гину“.

10Н.

БУКУРЕШТ, 4. јула. У дипломатским се круговима држи као сигурно да ће кроз 3—4 дана у Паризу бити потпвсзн уговор између Румуније и Чатворног Споразума. По једној верзији уговор између Румуни|е и Четворног С .оразума одаоси се нз учешће Румуније у акцију. Према другој једној верзији акција би имгла дт почне првих дана по општој акцији у Дзрданелима, ЈСН.

2ол«зв шшв ће доћа Сад изгледа: дан са сунцем Од ратне се ноћи дели Мрак Германства, сјај Словенства, То донеће — Дарданели, Кац Цариград с њима падне, Дп се свету сунца дадне, Сунце мира, сунце права Стиже јава... После и Беч пашће лако Није л’ тако? Остало ће р дом доћ:: И обману стару њину, И све друго (надамо се 1 Ј Решићемо у — Берлину! Није л' тако? нов план ку.те ј И по жељи — коригујте! М. Расински

На послу Поткупљивање бугарске штамае — Спец. взвештај „Стражи' Софија. 4 јула Од једве доброинформз сане лачности из мчнистар' стза иностраних дела до знао сам, да је откривена једнз скандалоз и а афера, чији су тв >рци аустроуггр ски и неиачки посланвцв: са великии сумамз гослав* ства су покушала д? пот купе ке.чолико бугарсквх листова к-.о и неколикоугледнвх политичара исгакнутх Русофнла. У бугарским полигичким кругов: ма ова је афер ј взазваЈа сензацнју.

1Ш1Ј11 |М — Зашто Немачка не обЈављуЈе Италнјн рат Букургшг, 4. јула Једач берлгн>и »оресплндент жененског листа „Журпал де Ж нев‘ цмао је разг вор са Једнгм ауСтрисквм дизломагом, за што Нем.ч се се објчзљује р т И:алиЈа. Д-’ПЛ''М1та му |е гружио слецеће разлоге; , Ксд бн Немачка објавала рат Итзлвји, он: би могла д: шпље саоје трупе у Тригнг, али тако би со исго пружц :о с^ободе Ита лијв да она поткретп француске т \упо. Нз на копперааи а у Француској б ?ла би од в-гћег значаја не^о Немачаа у Тријснгу. ,Из кстог тог р нлога нз Турска н гје радз да :тупи у отворено непоајатељ ство са Ита ијом. Тиме би Италија могла д? шиље сво*

ју флоту у Дарданеле в труае на Галиасљч.«

- Внљем уверава да Је крај рата у октобру Букурешт, 4 јула Знат.н број немачких и вустрвсквх листова доносе аублакгцију Једне у мене наредбе цара Ваљема, у којој је већзни св /јих пуко ва, који су се кретали са зап дн -г фронтз нт нсточни разлагао како ће се рат ззвршити у месецу октсбру ове године. , Слори дани донеће на шим хр^брим трупама уз вншене траухфе. Русија ће пропасти. М 1 ћемо кроз кратк - ) вргме заузгти Пе гроград и Москву. Француска је такођ: у пола сломијена. Са Енглеском ће нам ићи мало теже, алв како ће се наше глгвне снз ге упутвти ва К :ле, то ће оно м рати гасти, а тиме ће откуцати и једанаести ча: британском цврству. Кад б\ду нзше трупе зау зеле Ло»д н, а то ће бити у мссецу окгобру, рат ће се завршати. , Ја вас поз ,вам моји врлп војн^ци да гсфајете дотога ча са, а тада ћ мо заједно тријукф:вата.‘ Опрости ни Боже, ако грешим, алиозај ниЈе ча^ав. М) 1ЈЈШ® Издавање талијана-ааробљеника — Специјалан иавештај Рим, 4. јула Руско нослансгво у Риму извествло је талијанску владу, да је на последњој министарској седници реш« но,! да се сви Италијани зароб љени у дос&днањим б( р бама ‘лошљу у Италију. Њи хов број износи преко 10о0 душа. Овај корек руске владе учинио је необично добар утисак на римске владајуће кругове. Између руске и талијанске врховне команде као и влада взмењане су срдачне депеше поводом овога. Др-

- Прпиц Ннкола и Веиивелос — Спец. иввештај СОЛУН, 4 јула. Из Атвне јавл,ају, да је вривц Никола оосетио Ве лизелоса у његовом к»бн вету ,н са њиме је ковферисао пуна 4 с-хата у по лигичким круговгмз се по лаже велика важиост на ову конференцвју нгрочиго са да, к:да се увешк ? говсри о одлагању са г танка пар ламента. Сантјаго.

Нш® 1 № - Ватегнутост у међусобним од* носима Солун, 4 ула Из Атзне јављају, да Су односи измеђ/ ИтзлиЈе к Грчке у последње врем • по Стали врло затегнути. Ит лгја је ј-то незадовгљ ;а сг политиком Грчкг. У више при^ика утврдила се (рчка несолндна неутра ност, зб ) тога су енглески ратни брс-

дова били примпрани да блокирају обзлу Грчке ради извгђзја шпиј/наже и по вреде неутралности. Сад ће енглескв бродови бвт л уаућени уДзрдзнеле, а њих ће заменита игалијанжа флота. То ^зазив« к д Грт ке незадов љ .тво, које И талиј) сматр/ за поглуно неосновано.

Женски свет Како је постала жена (Једна легенда) У митологији Хинда (једно црн .чко племе) посгоји следеће предање, како је постааа жена: Теачри — вулкан Хинду мит010гије — створио је свет. Али кад је хтео да сгвори жену, увиде, да је целокупну материју, која му бе ие на расположењу, употребго већ на стварањг човекз. Није му остао ни један чврсг и трајан елеменат. То га је довело у врло н-пријатач положај, пошто је жена морала да пост ји, и он от г.оче дубоко и дуго да пречишља Најззд се одлучи како д 1 ств р: жену: узео је округлину месеца и таласасго кре тзње змије, моћ пузања биљака пузавица и дрхтај тразе, облину цеви и сомогну материју

коју су добијгла и незнатну количину веома неукусног хлеба. О мгсу није мо гло битв ни реч'». Њмхсво стање би/ 1 о је с шчно они ма у опсађен м граду, где су се оброцв из дана у дан смањквали. Идућс)’ јутра напустчмо логор в ја оставих мојег оболелог друга у Љо сни. Доцни е сам сазнао да је од ове команде добио нарецбу, да Са сео.'им пре здравелим болеснпцгма пође за п<’ком, а да божсае упути за Смоленс. Са великим тешкоћама и борба ма на путу имао је да се бори. Али као и увек дотле, он је в овога пута заповест извршзо тачно и свОј огорчена в ојађени живот, праћ с н на сваком кораку недаћама и несрећом завр шио је једним ударом нож ј, која му је прошао кроз срце. Пошго смоЈ прицили ове прездравеле кревусмр се цо наЈвећој врућини, правепи једаа огроман лук, тако да леко од Смоленска, да с«о

сасвам губили из ввда в| ову варош као и Дчепар На овом другом путу, који нас је ужаспо умар о абог ужасне припреке бали смо свега једном узнемир&вани од козчка. Ноћа смо већа ном пргводили одмарајући се. Увех смо блрали какву доливу, у блвзини кгкве ва роши, кроз коју би прзти цала која од тако многобр ј них река. Јеане ноћа, тек што б смо полегали да се одморимо и поврати о од несносне врућине која је тога дана владала, кад трубе запишташе. На гве стра не срило се: Руси иду, Ру си иду. Како насмо скоро имали никакв г сукоба са непријатељем то сасвим спо којно и безбрижнвје но и када бгсмо полсгали ве остављзјућа ни вајпотребни ји број стражара. .Па ипак, на првн пнсак трубе ско чисмо и аа мало сваки је био на свохе ме ту. Један део дивизије у правилном реду ишао је у сусрег не арајатељу.

Сваког смо *часа очекивали борбу, ал.а до ње није дошло. Нв један пуцањ, ни једач ври:ак ни јаук ни,е лоаирао на нас. Држећи ла је узбуна лажна, ма опет легосмо, али овога пу а посгависмо јаке страже. Али сутра дан смо видели дг узбуна није Сила лажна. Једна козачка пгтрола бешг дошла непо редно под наш логор и без ио муке беше нам заробила једног офи ц?ра и 40 пољских коња ника са ксњима и потпуном спремом. Тек сутра дан кад је свзнуло, и иад смо хтели да се кренемо увн дели смо шта се је н ћ с дОгодило. Огвсци коњских кооита у трачл к’ земљи аоказивЈЛи су н«м прав; ц од куда је непријатељ до шао као и куда се је <а пленом гратио. Концем августа иаш поход на Дњепар као и нј окогна места био је орвве ден кгају. Ми бесмо дошли у Дорогобуш ту се улогорасмо, а сутра дан пређсмо

реку и бесмс гослогзри ве ликих и широких лрумов 1 , који ол Смоленсе в ђтхука Москви. Сем нек >лико мсоа и областв и области це 1 а те риторвја кроз к:ју бгсмо прошли дивна је и веома плодн\ Сем поља б^готих пшен.цом и другпм усеви ма наилазилз смо и на плод не в ћњтче, још пуних воћа. А наје била ретк ст, нарочвто у околини Смоленса и Мохилоза, да наиђемо и на стоку, која беше остала иза \ становнвштзз, које беше на пусгиго своја имЈња и по бегло дубље у земљу. Али убрзо свега ов>га нестаде. И у ме.то плодних њнва са пшенлцом, ливада ма богатом стоком као и родним воћњацима н вђосмо аа пусгош. И у колико Смо дубље улазили у толико је пуст./Ш била све већа. По сждице рата некада се нису могле боље и јасн једавкде. Куће с грађенс од дрв. са ч њачале су згрЈде оредграђа вгроши Дорогобуша,

са каранфиловзг цвета и не ж ност лишћа и поглед сог,е к разуздану веселосг суичевмх зракова и плашљивост зеца ж мекоћу пене и чвостину лиЈамзнта и сласт меда и злоћу у тифа и топлину ватре и хладноћу снега и дреку ћурана. Сае |е то измешао и створно акену. Тада ју је поклонио човеку. Али после осам дана доЏе човек богу Твачри и рече му: „Господе, творче, оно што СИ ми поклонио трује мој живот. Досађује ми непрекндно, одуз»ма ми свеколико време, жалн се ради ничега, сааки час је болесно. Ја сам доипо к теб«, да то створење увмеш натраг, пошто ја не могу да жнвнм са њиме\ И Таачри узе жену иатраг. Осам дана после тогл дође човек богу Твачри и рече му: „Господе, мој је живог иуст, од кад сам ти оно ствсрење вгатио. Ја не:рекидко замишљам како оно преда мнои игра и пева Ја се још увек сећам како се оно припи;ало уа мене: то мн беше приЈатно.* И Твачри даде човеку жену коју му беше одузео. После три дзна ево га човек опет код бога Твзчри: ,Господе, рече он, ја не акам од куда то долази, али мени ово стаорење ствара више бо.и него задовољства. Господе, знаш шта, узми ти то створење оп*т к себи'*. Али Твачри се ра»в .ка: „Бестрага, човече, па се. васпитај како сам знаш * А човек рече: „Али ја не могу ош, женои да живим*. А Твачрн одговори: „Али ти нећеш моћш ни без жене да живиш“. И човек се удаљи и уЈдахву; О, какав сам ја бедник, ја не могу да живим ни са женом ни боз ње! Тешко мени!” Оригинал ове легенде налааи се у енглеском језику. ске колонијалне трупе су на њу у^ззоставш- (ног Брамана у Индије

Ото Вајс: Такве сте (АФОРИЗМИ) Међу женама има врло много тиранина — кеји траже слободу и ослобођење. Познајем једну гослођу, која прима на зло, ако човек говори уопште кад је у питању рђава страиа код жена, тжко исто, као кад говори посебице о ономе што је добро код жема.

Шала — О леп сте ми иавештај*. као проводаџија лали. Рекдж сге ми да огац дсвојчин иијс жив, а он на робији. — Па зар је то жквот?

којз је лежала на левој страни реке Дњестра. Предграђе је личилспре на иајобичније бедио и црљзво се~0 но нч предграђе Једне велаке и у околкни од неколико хиљада миља чувено место. Ето у тако прљавом, у т:ко ми)ераом и бедиом се/.у смо се улогсрнли. У ргну з«.ру једног од првих цана месеца септембра по чсли смо да идемо даље.

Прелазвли смо преко р««е, али овога пута преко дрвених в од времена расточених мостова. Претила је Сваког тренутка опгСнјст, да мсст цопуств и дасе хла!ни таласи склопе наЈадшш и Од умора и глади иш* моглим војиаиима. Страшна је Сдака бвла. Куће сагорене до т< мела личиле су иа сааљени лев и својим сстатцима апа који су били приа ■ чађ»ви од д. ма в в*тре јежмлв су кожу сваком оиош ко би $