Straža

,А Г>гој!Ј184 БЕСГРАД. ЧЕТРРТАК 9 ЈУНА 1915.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092 Излази Сваки лаН у 6 Ч. ирс ПОд .

Годчна V.

Стан Редакцвје и Адмив^ Нвсмајска ул. Ср. 22.

бгласи се дају у Адмви. Цена утврђена.

Неплаћена се писма не првмају. — Рукопвсн се не враћају.

вПзма, рукопвсе, новац и све остало ште се јдноси на лист, слати власништву лигта.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

У Бсчу познајем породицу једвог малог трговца који кад има вајвише поспа Једва може да се исхрани Снромашни ду ћан гледа на једну дугачну улицу која води из вароши у предграђа. Али је сада услед рата. због кога нропадају све трговине сем оних које се тичу намирница, олевања и сахран>иван>а наших ближњих, за творен те сам породицу на шао у дву јелне мрачне ули> чице, пуне Јада. Муж је негде на фронту, у Гзлицији или у ПсљскОј; већ одавно немају новости од њега. Остала је мзјка и неколвко деце, сви више мање болесни због цр ног хлеба. Овде станују беда, оскудииа и страх тако да ја доносим зрак суниа у облпчу великог хлеба од две кнле што с»м купио за сваки слу чај у Цириху. У Бечу су гако давно заборавкли на лепи бе ли хлебац да су моји пријатељв назвали одмах ово дело циришког пекара, деликатеСом; ма да је та| хлеб бно малко устајао тврди и сув, из зссно је бго бесврајно укуснији од оног прног, масног ђона бечких пекара, који не успевају да га претворе у ко« лач са маслом које му дода ју. Аустрв^ки ратни лебац је баш рђав, гори од К К (леба) немачког. Брашно од којег се он справља је једна чудна смеша од кукуруза, кромоира, прринџа, сламе и дрвета. Ве шти пекари, које би требало казнити, додају тој смеси су више чесго школљиве састојке; ја сам јсш бесан на њих због срдобоље (еШегце) које су му нанели. Обично се стоварншга хле ба Снабдевају из великих пекарница од којвх свака има свОју мапку: Вотћеп-Вго!, Наттег Вго1 итд.; до скора је марка Апкег Вго1 уживала арло добарЈглас и тај се хлеб сматрао за вајбољи; али чим се нојавите кучони за хлеб, Апкег-Вго1 поче д* показ^је тако јгко дејство на чишћење да се пео Беч, коме се ! стомак изобилно прочистио наљути; приликом недавног полициског претреса пронађена су на стоваргшту брашта Апкег-а. дввдесет иет џакова малтера! Зашто онда Д8 се чудимо кад такзв хлеб проузрокује јаку срдобољу, опасну, од које болује добар део Беччија и од које у велвком броју умиру деца и слабе жене! Тек што сам сео а г ђа X... •

Беч, јуна 1915. ми понуди шољу чајз; напнтак је био лече боје, мири сан јер Веч јога обилује у чзју; рлл кад је било за шећер извинише Се што не могу да ме' њиме понуде; тај неопходни зачинак се данас не можнаћи од како му је законом одређена максииална цена од 1 круне (1 05 ао нормалном к>рсу а по Садашњем 0 80) Изак, апотекари продају неке таблетне саставак од једне мехе и зашећерсне смесе зашећерене сахарином — која, с много добре воље може да замеги пргви шећер; само се тај пагпатав продаје скупо, три до шест круна према расположењу апотекара и пре[ мј кр*ју где се ородаје. Жавот је скуп, врло скуп у Бечу тчо и у свима варотима м!?нархије, То миједоказала кукњава г-ђе X... Она ми је описала тужнии бојама беду у којој жави сиромашно становништво немајући могућносги да купи меса, јаја па чак ни зеља, недовољно стграње власти које неће да издају иакнаде ни помоћи тр говцвма — Већ три месец*, рекао ми је, како ми живамо, ]а и дсца, скоро једино од хлеба а кромпира. К)д је девојчице болео стомак купила сам им мало млекз; али је сад тако рђзво млеко да га ввше не узимам; још више су биле болесие о г њега. С времена на време сам куповала мало зе леног псврћз; али, каква им је данас цена, то је за богаташе јело Сада, — А месо, з:р га никад не једете? — Месс? Јздна ли сак! Та где да нзђем вовгца да га ку пим кад једна шницла ко»а се плаћала 20 крајцара пре рата сад стаје 75 крајцара (1.50 дин) Како томе нисзм могао да верујем г-ђа X... се огсрчи:| — Не верујете? Мислите да преувеличавам? Е па добро, хајдате са мном; баш сад треба да купнм кромпира 0 ! бићи ћемо иијзцу, видећете цене па ћете ма рећа да лиј преувелич»рам.“ Пијаца, банална зграда од цвгаља, заузима велики простор и продавци држе своје намирнице на пространим да скама. Још већа данас изгледа та зграда, још празнпја како је врло мало намирница и како се више не тискају ту | ломаћице уплашене високим ценама које су изложене по

продавницама. Д ђосмо до једног касааиаз; газда, дебељко, се насмеши и дохвати велкки нож, готов да одсече на једном говеђем череку онгј део који будемо изабрзли. Г ђа X.. поче да се смеши и да се удвара. — Колико, онај комзд фи ле а, драги господнае У? — О, за вас, дсбра госпо X... ученићу вам наравво мању цгну; биће само два гулдена и седамдесет пет крајцара по киле (5 50 д.) и то само да вам по вољи учивим. Одавно вас нисам видео, добра госца X . — Јесте чули? цлчи сна, кроз зубе. — Волите ли више један комад са плећке, дча гулдена го кчле (4 ден) са груди.. ? Имам и један комад фале а у леденици... Оставвћу вам га ;за четири круне по киле... — Али то вам месо смрди! — Е, госпеђо, у сво време ие треба да много бнрате... Од?мо до месара да купујемо слаиине (заЈпВоих). I — 5 круна кило. Колкко хоћете? Знате да ће сутра бити скупља за 10 крајцара. — Хоћете ли да ми учијнкте велико зздовољсгво? пи> јта ме г ђа X. Добро, купите 1 ми килу прног лука, то )е тако ретка деликатеса код нас! (јдемо до одељка за по врће и принетимо неколико струк г ва лука поред неке салате. — Колико, кила црног лука? — 3 круне, господине; малко је мзли, мршав али то је све гато можемо да добијемо. Више не долази из Итали]е. — Па зар га не садите кол вас по Алаимз? — Шта ви мислите! То не вреди јер нас Италија снаб* деоа са свим поврћима скоро на згштз; не би нам се ви трошкови исплатили. Само зато немамо лука од како та ј грозна Игзлија — Сои зо11 ез зћаГеп (Нека је Бог казни)! — неће да ратује против нас.! Госпсђз X. ме гледатриумфално. — Сад сте пренеражени; мислнли сте да преувеличавам и ја се жалвм без разлога; сед сте видели, Ах! како би се тамо радовали, у Француској — и Француску нека Бог казни — кад би знали како се овде мучимо! А»Г ви то нећеге казатв, надам се. Ето, звате ли где купујемо бело брашно, добро пшенвч но брашно? У апотеци, го сподрне, морамо да поднесемо од лекара рецепт, а дају само но киле у једанпут, а плаћамо га две круне по киле. Семл презле и иема. Какао је скупљи са 100 од сто а и што га

продају то је нека црна пј ашвна у којој има више песка и встуцане цагле но какаг*. Ципеле које смо плаћалн 6 гулдена (12 д) сзд се продају по 25—28 круна Шгоф, памук, одело је поскупкло са 50 од сто. Кад ба сзмо могли јести хлебац и кад би га Сило доста. Али видели сте у кафааи колико вам даду кад им пружите купон. За нбс пак ми морамо да чекамо по три Сћта на ред код продазнице хлеба илв код бакали«а, а често опи у реду и не до(ију ништа јер хлеба нема. Зар је то жизот? Ииа човек зашта да скочи кроз грозор. Кажу нам да ћ<: го јошлуго да трзје... Д?, знзм ја дз наши војницл одбијају Русе, да Немци туку Фрзн цузе, Енглезе, и да ћемо по бед&тн. Ала кгда, Гостоде? Ах! нек’ Руси узму Пешту и Беч, нека Францтзи узму Берлин, нека нас бију и побеае.... Само да се сврши! Жорж Верден.

Рабош Пише ми један пријатељ из Крагујевца: „Код нгс, овде у 'Крагујевцу живи с мислима и персоном,нека г-ђа Ружа, као — болничарка Добра нека жена; она даје и угехе, и боловгжа, многим ојађеницима. Лепа је и добросрдачна; хоће да учини све, — српским ратницима. Али пожалила се свеме лекару X. В., да јој од неког времена опада коса, свуда; нарочито она, на лепој њеној глави. Посавеговано јој је, да набави еап де ко1опје — »Одеколоњ* (Коло;кску воду). Одмах је отишла лепа Ружа у варош, да купи исту; алк да неби погрешила поведе собом и Владу М. Сграгарца „студента". ,,правника“ ит.д. који више замуцкује у говору. Он зна све језике. Дошав до једне бербернице. затражи да купи предњу воду; бгр берин рече да је иема, али је има у апотеци. Тамо је, рекао јој је, Колоњска вода најбоља. Нашто и г-ђа Ружа, и њен Влада једиогласно олсекоше: „Нећемо ми Квлоњску воду, ми тражимо „0 де Колоњ“. И одоше. Берберин прсну у смех; а Влада грди: Н-н н-н-е е-зна, ш-та је то К-о-о-о-њ-ска вода, т.ј. Оде коњ!“

— Спец. извештај —

Солун, 8. јуна Сч острва Митилене јављзју: Три енглеска убзјна брода отпловвла су у Смирн <и загшв П сле *.е оли ' часова силн' г бомбзрдовања војничк^х Точака узднгла с* седва хидропл чна и к нстатовала, да су енглези ванредно пгецизно г^ђали, псшто су утврђења око Смкрие била потп>нО;по* руш на, а велики број војних магзцина гсрео у плакену. Сантјаго

Жснски свет Интернаиноналне лепоте Познаваоцу жена унакрснв пуговање пружа необично много материјала на пољу женских лепота. Овом приликом доносимо дотична опажања једног вечнтог зутника Бруна Бехајма чувеног познаваоца женског света. „У глазном постојс дге ? г које располажу знатнвм броЈе.« лепих жена, а у исто време нека буде опроштено — и најлепшим свињама, то су: Мађарска и Ирландска. У Мађарској су жене креолне боје лица, црних очију, које опомињу на сомот и сањивост, и рујаних усана, које нзазивају на пољубац. У Ирланској су лепотице смеђе (необично чврстог темперамента), затворено плзвих очију н нежних црта лица. Одликују се духовитошћу, врло с:у шаљиве, „Типична Францускиња је више грзциозна него лепа. Њена главна драж састоји се често искључиво у шику њене одеће и фризуре. Усне су »ој савршено правилне форме, мале, V боји затвореног кармина. Зуби белп и правилно поређани. „Шпањолке се одликују својим црним, ватреним очима, које још на сто метара освајају људско срце, и звучношћу свога гласа, који се никад више не заборавл>а, ако се само једном чује; о њему се доцније сниаају ргјски снови. „Италијанка у многоме опомиње на Шпгњолку. Само Италијанка мсже бити и отворена плавуша, док су Шпањолке искључиво црномањвсте.“ Зор

Ото Вајс: Ованви смо (АФОРИЗМИ)

— Турски престолонаследник на Галипољу. —

Софнја, 8 јула Из Цариграда Јављзју, да је турски престолонаследник по савету из Берлвна отишзо на Талвпољско Полуострво, да одржи пред труиама не* колико охрабрујућих говора, пошто се опазило да турскн војници због моралне слабости свакодневно у масгма пребегавају у Бугарску.

Гостионичар: „Кад би људн анали, како се много што-шта справља — мање бн им пријало.“ ПуШовођа: „Зашто је човек „код куће“ мање комотнији и задовољнији, него у иностранству"?

Шала — Ксн, да ми купиш фиранге. Преко пута станује један ђак. па се бојим да не гледа кад се умивам. — О, Сара, не брини, чим те буде Еидео, кад се умиваш, купи ће он сам фиранге!