Straža

Стоака 2

С Т Р А Ж А

[(№1 тр т ш — Евакуација пет дивизија са нашег фронта СОФИЈА, 15 јула. Према аутентЈ.чним взвештајима из главног стана ауСтриских трупа на јужноч фронту, упућ» но је пет немачких дивнзијв, које су биле послате на нашу границу, због ве л иках губ итаха у Галицији, ппнпва на истпчно рзтиште

1 ш ишмо

№ о №ш — Грчка протестује Солун, 15, јуна Грчка влада ће обновити своје иротесте код Енглеске против оретреса који се сва кодневно врше на грчким лађама. ЈиаНШН 1111 Како јављају аз Букурешта: Бугасска је продала Турској Око 80.0С0 маузерки које је задОбила у балкзнсксм рату.

ЕШ Н Ш 11 ! — Неуморан рад једмог француског .'•екара Од франиуских лекара у Бе ^граду, својим радом највише се истзкзо г. Д р Басиер. ј Ои је дск&зао да је дошао са истинском жељом да помогне. Саоје бављење овде аспунио је неуморним радом После првог курса за хихијену, г. Бисиер је приредио е други. Овај је завршен пре неколвко дана, а јуче су, у присуству неколико францу ских лекара и шефа мнсије г. Д-р Бертрана, раздате дипломе испитаним учевицама. Први курс свршилоЗЈе 30, а други 135 болкичарки. Ових 215 болничарки сва кога тренутка чекају наредбу г. Министра Унутрашњих Дела дн пођу у одређена места београдског, смедерс-вског и позкаревачког округа Сматрамо за дужност да се захвалимо г. Бисиеру на уложеној доброј вољн и труду који, надамо се, неНе остати бесилодни.

— Канада за Русију Петроград. 15 ју/а. Између петроградске и канадске влаае закључен је у говор о лиферовању нунииије за руску взјску. Готовч му ■ ниција која се налззи по фабрикама већ је на путу за Ру сију. Сем тога канадске фабрике ће недељно избацивата до 200 вагона муницнје, која ће одмак најбржим оутем бити отправљана за нусију.

гарскои споразуиу -

Букурешт, 15јула. ,Адеверул“ демантује изја ву госаодина Радева пуномоћ ног министра бугарске владе Пј. и румунском двору, у којој се тврди да је председнак ми нистзрства Брзтијану учинио њему предлог за . закључење споразума између Румуније и Бугарске.

ЈеЗко ппшме (Спец. нзаештар Солун, 15 јула Лекарскн савет одржаће седннцу у двору и сдчучЈће да ли треба краљу допустити да се бави политиком.

— Начелник бугарског главног рачуноводства на путу за Берлнн. —

Софија, 15. јуна. Из Беча • е-еграфгшу, да је начелник бугарског главног ; рачуноводства г. Стојанов, на своме путу у Берлнн, био

примљен у дужу аудијенцију! стзарз пустошн у редовима код министра спољн х посло- турске војске. ва Буријара. Стојанов путује у Бсрлин, да гздејствује последњу р?.ту бугарског зајма, коју је Немачка одбила да исплати. — Једна неначка фабрика аа про- иаводи.у муннције нзгорела —

Из Шурске Та*|о у Цараграл;. -

Берн, 14 јула. Једна велика фабрика близу Дрезде, која је радила муницију за немачку војску, потБукурешт, 15 јула пуно је изгорела Приликом Султанов зет, Исмаил Ха-|пожзра погинуло јеос?млица лил беј подлегао је тифусу.; жена и деце. Страшна зараза почела је да I

Како је у Босни ј — Проган»ам»е Срба и конфисковање њихових и.мања —

Један студент праза у Загребу успео је да пребегне у Црну Гору, н са Цетиња нам је послао ову слику живота у Босни:

После крзЈзе мајске трзгедије Аустро угарска монархи ја се одлучила, да т сваку цену пстпуно уклони аз Бос- не и Хернегсвине сав нгш живаљ. На го ју је нзгонила нова политика српскога двора, која није хармонирала са ње нам асаирацнјама. И за анекси у Босне и Херцеговинс решила је се много раније но !шго се то могло слутити. Онз ; је отпочела да расељавв Србе јоо разним крајевима своје мо- [ ;нархаје, у тежњи да нам не да могућности ни за какгв !заједнички рад. На томе по-, слу су је помагала нарочити шпајови, који су амали само да нагласе како се извеснај личност не понаша баш најпомарљивије, па да дотични буде заједно са сзојом поро* дкцом исељен у какав други храј монархије К?да је букн\о рат азмеђу нас и Аусфо-Угарске ове године издата је наредба 0 исе љавању Срба и конфискова -1 њу њиховах имања. Да се та наредба изврши у ; појединим случајевима, били! су довољна н најнезнатнији! докази и оптужбе. Према једном извештају из Сарајева тамо нема више ни једве ^рпске породице.

Следећа листа покззује број прогнатнх породаца;

— Прогоњене породице —

Из Сарајева

420 породица

„ Мостара

. Требиња

„ Бања Луке

14о

. Коњицз

65 .,

„ Фоче

По срезовнча: у сарајевски 135 порозица „ бања-лучки 269 „ рогатички 332 ,

— Конфискоаана имања —

У Сарајеву ,, Мостару „ Т ребиљу „ Бања-Луци ,. Коњицу „ Фочи

310 Ј-*ања

139 50 120

По срезо*и«а: у сарајевском 520 имања „ бања лучком 380 ., ,, рогатичком 422 ,,

Мшстара геднхца Јуче је одрж^на манистарска седница под председциштвом г. Ник. П. Пашдћа. Диллонатеке вести Г. Бјп, француски посланик на нашем двору, посетио

Боој 192 '

! је јуче г. Пашићз, нашег апе| млјера а затим в г. Воју Маринковвћа министра народае привреде. Г. Крри у Нишу ПређаиЈњи францускн мннистар г. Крупн доаутозао је јуче у Ниш, где ће се базн> ти неколико дзна. Укапрађта вкших фт I Мннистар ВОЈНК, И38€СП*0 1 је, парламентарни одбор да ће учин.»ти измене у указу о унапређењу виших официра, и то да ће смзњити: 20 капетана, 20 мајора и 20 п.пуксаника. ! Р«д Парше1гар№>г ОдИдЈи Парламентарни Одбор, кзјн је извиђао рад војне комисн'је у Солуну поднео је јуче извештај министру војном. У | Рзвештају тражи се да се организује што бољи рад јер оваква рргансзација рада, ка* ква је била до сгд ннје била ! задовољавајућа.

Ное Мвеми Одбзр У Гњчлану оснозан је Месни Одбор и већ је приступио изрзди цен'ваика за жч* зотне намирнице. 31 р.-.да рЈТНлјј Скупштински одбор за ОДОбравање угрошка из рзтаог /кредитз, одобрао је 50 за>љада динзра за рањене а обо • , леле војнике и официре. I За<5р8«а „Радишх Нзша 1 ' Краљ. Српска Влада забранила је нродају .Р. Новина* у местима која се налазе нз војишној теритсрији. Скандал над скзндалом, забранити продају лисгу који мислн и осећа српскн и патраотски, а о« добрава се улазак бугарскнх и другиж странах листова која су плаћени агенти аустронемаца! Бележимо колико да ; се зна, а у своје време пречистићемо рачуне који се односе на угушивању сраске | слободне штамае. СнвД^рЗВЗ Ш 5381 Месни Одбор из Смедерева ! азвесгио је Средишнв Одбор

ФЕЛзТОН УШМОИ1 Ррјн — Мемоари Хајнриха фон Роса — (24)

Наје никакво чудо што смо сви с нестрпљењем очекивали да уђемс у богату Москву, где ће се сваки пре све г а добро нахранити а нотом и највећа нада за миром би била на дневном реду Најтежи и најмучнији дан, од почетка ратовања, био је продпоследњи дан, пред наш улазак у стару царску варош. Целог дана мачујући на коњу, целог дана слушајући силну рику и грмл»авину топова, ко* ■ ( е смо ми, већ одавно били сита. па затвм противник стално у борбеном дејству, веровали смо да ће данас или сутра опет доћи до вглвке бит ке или у крајње^ случају да ће се Москва бранити вајод-

лучније. Мрак се спустио а ми још не нађосмо преноћишта, морали смо заобилазити кроз шуму иза жбунова, да нас непријатељ не опази. Једва јсдном чу се команда стој! 0стаје се ту у шуму. Било је врло тешко ватру направити јер су дрва у шуми овлажена кишом која је падала прошле ноћи али, благодарећи умешношћу наших војника, ватра је била нало-ј жена. Лишће и сламу дадосмо коњима да једу а ми, до су-| тра да се прртрпимо! 14. септембра у рану зору већ смо били на борбеном друму, кјји нас је водио ци љу преко брда и планина.

Брзина којом је доаедена вој ска и оно брзо постављање артиљерије значвло је да се спремају велике борбе. А на ше очекивање било је по све радозиало: мнслили смо да ће сад наступити наЈљући окр • шаји. Али на једзнпут, муњевитом брзином пронесе се глас, о примирју. Горели смо однестрпљења јер смо сад очекивали да видимо велику Мсскву у једном тако великом оквиру, велико варошког живота, какво; ја нисам никада видео. Десно на пољани у близини поред друма јахао је Наполеон у сивом огртачу. Овог пута, био је на врху авангарде у друштву своје свите а с леве стране поред Наполеона ишао је један пољски јеврејин обучен у народној ношњи. Наполеон је уперио саоје погледе на престоннцу која

нам се свг више приближа вала. Ми, пак гледали смо на утврђења, која су РуСи према нама правили. Кад смо се већ приближили првим кућама у зароши Мират се постави на чело дивизаје а Наполеон јзхао је десно од трупа. Први је умарширао у варош десеги пољски хусарски пук, на челу са пуковнаком Уминским. Загим су ушли пруски уланери ксје је опет предводио некакав мајор од Вертера, па онда виртекбершки јегери где сам припадао и ја. Позади нас ишли су четири француска хусарска и јегерска пука наше дивизије а С нема опет коњичка артилерија друге дивизије. Сваки војник био је занешен победничким поносом. У иашој дивизији издата је нај< строжија заповест на име да иико несме сјашити с коња, а смртном казном казниће се сваки онај који би се усудао

да изађе ван строја. Нама лекарима исто такО као и обичним војницима издата је наредба да се ни пошто не удаљавамо из строја, и ми смо нашли за сходно да ову заповест поштуЈемо. Јашући улицама све до реке Москве нигде нисмо могли спазити живе душе. Мост је био разрушен те смо стога бнли принуђени да јашимо преко воде. Топови су се заглавили до осоввна а коњи до колена. С оне стране реке, спазисмо неколико људи, који су стаја^и крај прозора или на вратима али, изгледа да се слабо внтересују за наш долазак. Мало подаље наишли смо на лепе куће саграћене од камева или дрвета а доцније боме наиђосмо на господу и даме који нас посма* траху са балкона. — Настаакће се. —