Straža

Сидоа ?

С 1 Г А /л А

& г ' г ‘| 262

НА ФРЈНЦУСШ ФРОНТТ

Година 11 рап у Фјјишј - Стање на дан. објаи раШа —_ Прм дани оашоаања — Победа на Марни — На сталим фронишима — Иза фрон оча — У Дарданелима *• џ Србија Јв дала примгр —

и нзиосилк им огромне губитке.: Немце једном општом офанзивом Так> је битка код Ипра стала и тако олакшају руски фронт?“ Немце 250 ОСХ) љули. Међутим, са- рећи ће ми неко. На то ћу одговезници су били, као и на Марни, \ ворити да незнвм тајне великнх у мањини: 500.000 савезника, нма-! комвнданата, али да јеЖофр поли су да се боое против милион казао и генијалиоети и оирезно

Минсч !05.!)00 Сомора 102.0»» Нижн»и Новгород . 1920«» Николајев 10100») Наманган 10»)/.0»)

Има година дана како траје зелики рат и танно година дана чако је Немачка огласила рат 1равцуској. Ова псследња била ј» тада далеко, од тога да буде спремна. Она је истина била изглгсала закон о трогодишњој служби у всјсци. али је тај закон бко тако скорашнег порекла да ннје могао имати никаквог дејства. Француска војска је могла да нзведе на бојиште у првкм недел»зма рата једва 1,250.000 до 1,400.000 бораца. Шта више, наоружање је било ншотпуно, јгр, треба признати да су унутрашње политичке бриге биле спречиле Републ ику да озбиљно води рачуна о спољној спасности. Док је се Немачка 40 година грозничаао и стално спремала за велики рат који је био постао неизбежан због њене мегаломаније, Француска се занос^ла хуманитарним сањиријама. Њена неспрема је баш сачињавала доказ њеног поштењз. Тој непотпуној војсци Немди су против-ставили 25 корпу са бораца, од којих је 21 послато против Француске; 32 резервна кор пуса од којих је 22 отишло на исти фронти 15 корпуса ландвера од којих је 8 отишло на западну границу На тај начин било је укупно 51 корпус, што чини са комором и коњицом два и по милиона људи прве формације. Један део доцниЈих формација гакође је употребљен на запа ду Та је војска била одлично снабдевена и извежбана а усавршеном шпијунвжом припрсмљена је битка од најмањих ситница. Мајзад, Немачка је имала деа пута више а;>тиљераца него савезници; и многобројну тешку артиљерају, каЈа је Французима готс8о потпуио недостајзла. Свакоме је познат план цара Влљем*: уништити за најкраће време француску војску која је ушла у рат нспуњавајући верна саоје обавезе, па се после окренути против Руса. Да би постигла циљ, Нсмзчка се није устручавала да хладно погози белгиску неутралност и прегазм ту јуначку " земљу пре него што је француска војска са оно мало енглеских војника што се тада налазило на континенту могла да јој притекне у помоћ. Задатак генералисима Жофра бко је врло тежак. Он није знао где ће Немци извршити главни напад на фронту од 800 км. Он

је тада употребио славно Напо леоново правило: борити се свуда 1 и чекати. Али је то оп сно и зато је он држао нза свог фронта велику стратегијску резерву. Ако би трупе могле да се повуку лагано и у реду, резерве би кмале времена да се концентрчшу против освајача Тако је у трећој недељи рата Жофр држао своје граничне вој ске дуж Санбра и Мезе, чувао је Верден и препречио пут ка Нансиу Најзад, једзн део његове војске био је ушао у Елзаг. Али неуспех долази. Немачка најезда го| нила је пред собом француску војску у правцу Париза. Сев рни пут ка Паризу био је проломљен, источни је био у опасности. Бојазан је била дз Париз буд& изгубљен и да се савезниш} морају борити на нсвом фронту Торес Верпаса на обали Бискаје. Тада је Жофр извршио своје чувено одбранбено повлачење које ће остати славно у ратној исто рији. На тај начин он је имао смелостн да призна да су учвњене многе грешке и трудио се да их ислрави Најзад, 5. септембра, он је иа редио офанзиву. Француске трупе биле су тада појачане неким јединицама, али ипак и Сз Енглезима и Белгијанцима нису биле брвјно једнаке са немачком всјском. 12. септембра све је било измењено. Клук, тучен и заобвђен, повлачио се кроз Компијенску шуму; Билов, са у пола унвштеном гардом повлачио се на Ену. Војвода од Виртенберга повлачио се сев»рно од Шампање. Верден и Нанси били су спашени. Битка код Мар» е била је добијена а немачки план дефинитивно осујећен. Сада су Немци били приморани да воде рововску борбу противну њиховим намерама. Ова битка нма и данас велику важност за савезнике јер да су је Немци добили, Француска сад не би могла да задржава њихове трупе које би све биле бачене на Русв. Друга немачк« офанзива била је управљена само на један део савезничко! фронта. Виљемова војска хоће пошто по то да избиЈе ј на море и да заузме Кале и Бу]лоњу. Алн је и тај покушај потпуно препао. Сваки се сећа крва вих бојева на Изеру, код Ипра, Диксмидена, ско Араса и т. д. Свуда су Французн, потпомогнути Енглезима и Белгијанцима постављали освајачима непроходиу брзну

Немаца измеђ^ Албера и обале После овога, Немци нису више бмли у стању да врше велике офанзиве и стајали су заклоњеии иза јако организованих фортификација. Тада је Жофр применио снстем изнуривања непрнјатеља који се састоји у томе да се непријатељ веже за један дугачки фронт и да му се појединачним нзпадима наносе велики губитци. Дужина фронта је 800 км. од којих 25 км. држе Белгијанцу, 50 км. Енглези а 725 км. Французи. Тај, је цео фронт одржач а вр-

ети и да му се може веровати « ако су извесна уздржавања необјашњива. Можда хоће да сачека: да стигне милион Енглеза које јеј обећао лорд Киченер? Ја такође ј верујем и француском војнику и > трупном официру од којих сам 1 чуо прошлог ;пролећа, ове речи: ј „оног дана кад чича Жофр будеј хтео, отераћемо Швабе и из Фран-1 ској Седнииа која је Одржана

Ммнмстар к^ седницз На јучерашњој минастар-

цуске и из Белгије.* Србија је дала пример како се тера неПри/атељ из земље, Франиуска ће се угледати на њу и постићи крај-

(Специјалан телеграм) Солун. 25 јула. У кругЈВ^ма Венизеласта реовладало је уверење,

шили су нападе који су |зко ослабили немачку снагу. Тако су . н>и успех савезника. наступања код Вермена, генералз | р. Д. Рајс. Лангла де Кзрса у Шампажи (кра-! јем фебруара) који је довео Фран I цуске топове нред саму жељез-ј ничку пругу иза немачког фро -> та, код Карансиа и т. д. врло скупв стала непријатеља Чак и код Соасона (јануар) Нем-, ци су изгубили два пута више I људи него Французи: 100.000 мрт-! вих, 2000 заробљенис, два пука} гарде готово уништена. Осимтихј с . скупшт, на нгће ни СаСтауспеха Французи су постигли још ј јати Бећ да ће Днти распу и друге без да је непријатељ мо- 1 и VI гао да се осветк: Епарж, у Воевру, шума Ле Претр, наступање у Вогезима које их је довело до на 15 км. од Милуза, и т.д. То је дело Француза у колико се тиче директно војне акције. Али је њихов рад био исто тако интензнван и иза фронта. Они су уепели да одрже бројно стањи трупа и да попуне губитке. Оне су устостручили нзраду муниције. Израда је била попета у марту

штене и расписани нови избсри. У том смислу дао је изјаву и сам шеф данашње в»аде г. Гунарис у листу »Ефчлернс*. ,Право сазивања и распуштања скупштине — рекао је Гунарис — налази се у краљевој руци. Круна има устзвом то право, да пошго на 600*/» према изради у почетку Ј Р®3*0три качо унутрашњу тарата а сада је достигла 900%. [ ко и СПОљну политику, дз Они су готово сасвим из почетка! Одседи правзц политике коју створилн једну јаку тешку арти- зе цл,а треба да води. Влада лериЈу. Услед тога француска вој -1 ^ | ска је могла бити јако увећана у > Ј"% да с “ Уч - Ј;а ј г ј , пролећеа велике резервесу спрем- " ;Љене за лето и јесен. Од почетка ! рата железнице су пренеле више од 100 дивизија и више од 10.000 I возова који су извршили путојвања од 100 до 600 км. 12 000 ј аутомобила су употребљени за пренос 250.000 људи месечно. Не треКа зДборавити операције Iекспедиционог корпуса и флоте у | Дарданелима. Не треба такође зај боравити нн финансијску помоћ коју је Францускд указивала савезницима а којом се у многоме | користила и Србија. Француска је имала да издржч I први напад заједннчког неприја] теља који је био најстрашнији. ! 11осле првих неуспеха она га је

питзње, јер би њено меша ње зчачило негирзње права крунс!" —

под председништвом г. Пашића, присуствовао |е и генералшттбни пуксвзит г. Жив ко Павловић као изасланик Врховне Команде. Кне-а Трубецкој кад Првстзланашднш Кнез Трубецкој посетао јг јуче Престолонаследника Алексзндра пре његова одласка за Крагујевац Д>пломатш указ Последњим указом Њ. В. Престолонаследнича А Јексан • дра за писара треће класе прн српСком посланству у Риму постављен је Лујо оатежћ. Из Нзродне Скупштш Како нам јааљају из Ниша Народна Скупштина састаће се 3. августа. Председник Народне Счупшгине у договору С владом већ је спремио из весне законске предлоге, који ће се изнети на дневни ред Јрнки лоспш код Пзш^з Јуче пре подче грчки посланик на српском двору посетио је г. Пашића и задржао се у аосета пола ч »сј.

. — Из Миштзрства Просвата /УСИЈЈ у 1|ПфрШб На место начелниха * ини

Статистички податци огроиног русквг царства —

старства просвеге г. Мнл По повића, који је отпутовао ) бању посгављен је као заме Г1о најновијој државној стати- њеник г. Јован Драгнћ про стлци огромно руско царство брв-! фесоо из Београдз. ји сада 146,000.000 становник*. од овога броја припада на европску Ич УпшаА [&ЛМПЛКЈ Русију 121,800.000 ж 25,200.000 ка „ 1,3 "'Ф*®« Ажју. Од ових је православних За члтна Управе Фондова Руса 92 200.000; Пољака 9,10С».000: ПОСтављен је г. Лууба КоваТурака и Татвра 15,000.000; Фн- чевић члан Држ Савета. наца 6,600.000; Жидова 5 700,000; 1

ј “ — — - * — * * V Ј V 1 IV 4« 11 1 и Ј V ГЈ ј задржала, затим је осујетила ње-! ,500.000; Немаца 2 мил.; гов план и од тада та стално сла-! и Монгола 600.000; Кааби. Трупе су показале да су боље ! ка зиЈана и других 2,900.000. од немачких. Г-тановништво је подељено по „Онда зашто они не отерају! ??Р ама овако: • Празославних има

ФЕ/БТОН

Мемоари Хајнриха фок Роса —

Пвћа н јела која су справт>ана уз тих жев^тнах потреба а уз то још а луласдуваном, првчењавала су нам велико задовољство тако да се нисмо мсгли потужити ва нешта. Једне од првих четири ноћи дснесе један хусар са предстргже пасмо од једног официра од онах пет офвцира који су 4. октобра ззробљеаи. Писмо је здресовано на пуковску команду, писмо је било створено и њихова садржвна г^асила је од пррли ке овакс: .Драги пријатељи! Ми смо Сва пет остали живи Нер, Финк, Минцвнген а Б само

(33) сам осећам врло добро. Сви мн потребујемо новзца а молвмо вас да нам гошљете што пре. Генерал Милоргдоввћ обећао нам је да ће руске предстраже пропустити писмо и нсв:ц само бкотона нас гласи. О.тало људство које је заробљено одвојено је од нас. Поздрављамо Вас све. 6. Октобра 1812. Греаа од ФројденштаЈна Сутрз дзн скупили СМ0 ИЗ* међу себе приличну суму дуката и талвра, спаковали смо у једно писмо и са дозволем највише војне власти предали смо руској предстражи да се сна дгље њима преда. Годкне 1818 нашао сам се

јштгјна и тада сазнам од њега да сни нису бчли те среће јкго и кнез Хохенлое, скуп л*енн и послати им новац да ! дсбају. Одмах друге н>. ћи т, ј, 8 августа поведоше нам два војника који су заробљени на Инкову. Њ ,хов изглед, про будио је у нама неко н:«рочи

Староверски дисиденти Баптнсти 38.139 Мононнти 66.564 Англикани 4.483 Католици Јевреји Карајмсри 12.894 ] Лутерани Јермени-Ђурђијаици Мухамеданци Будисте *

69 0 % 1-8' . 00 . 01 , 0.0 „ 94 . 4-2 , 00 . 2 8 . 09 , 114 . 03

11о последњем попису поједини

то чцћење јеп ™ г,6у«рни и недики РУ СКИ градови, већи од уђс Ј р су .оучени И Београда, нмају становништва

Стоветно као руски сељ ци. Она пак, кО|И су нас снаб* девалн говсђим и овчвјим месом, оричалису нзм веомату гаљиве и жалосне ствари што су ввђали у путу. Ала, од свега онога што су н*м при чали азгледа да је најстраш није било оно што су видели у битци код Бородина. На бојном пољу ту, где ге пре неколико сати био огорчени бој, лежали су мртва и ргњени војницн. — Наставаће сг. —

см .1 лако рањеви; а и ја се са овим Гремпом сд Фројден

Петроград Москва Варшава Одвса Кијезо Лођ Риле Харкоа Саратоз Т ифлис Вилна Тошкенд Казак Јекатеринослаа Баку Астрахан Ростов на Дону Хелзингсфор Кишењев Туга

Г-ђа Пашић у Пагрограду Сазаајемо да је г-ђа ГЈашић отпутовала из Лондона у Петроград, да тамо у друштву гђг Хартвиг ради на образовањ' г једне нове мисије за Србију. Д«ЧНв 8ШК Г. Јов. Пвијић професор Уриверзнтета, који се бачио у нарочитој мисији по налогу нашег министарства саољних пссшва у Лондону, допутовао је јуче у Ниш.

, 550000 Пмн птм 1,310000 У министарству просвете »48 000 ради се на регулисању плата 4Г4ПОП У читељских аз новоослобођезгзооо них к Р а Ј ева 208 . 000 ; Испцаван Ишјнин 197 000 Пре кратког времена, а по 'к7 - пт’ некаквим доставама, запеча165^000 Ј. ио је Р ач У ноис п питач ^ лавие Контроле, г. Драг. Милић, касе благајне општине крагујев^чке. кејима рукује г, Милован Јовановић начелник ср(ски у пензији, радн ванредног 120.000 прегледа. 109.000Ј После прегледа однеколико

160.000 156.000 150 000 147.000 •135.000 125.000