Straža

Страаа ?

С Т Р А Ж А

Боој 203

војна витуација

— Груписање нових армија. —

.. Да ли се Макензенов по | крст ама сматрата као одлучна операција у целој ^кампа-ј н>м? Покрет је тај без сумње важан, и ако Мзкензен успе зауаети линију Ковел—Холм —Лубљин. дотле Аустријанци држе Иванов на исгоку, не пссредна веза изиеђу руских армија биће пресечена, и то ће Русе, ако се буду мсрзли' повлачити с& Висле, довести у веома опасан положај Али ако Макензен в надвојвода немају ви у ком случају више од 14 армијских корпуса, и ако у нападу на руске центрзлне в северне војске уче ствују укупно 36 армијских корпуса, онда Макензеву опе-1 рацају, ма колико била вели-1 чанствена, треба иосматратиј само као део једне целине. Слична се кампања водила и раннје, и то под околности* ма које нису биле толако раз личне, да се не бисмо могли користити искуством те ранаје кампање У мају и јуну 1812. руске армије биле су подељене на две групе. од којих се једна под Барклајем простирала од Шавли на Вилни до Пружанија. Друга под Баграгионом била је у области Лузк, одвојена од прве групе, подводним пределом Горњег Пипета. Тада, као и сада, овај*распеп руских ар* мија изазвао је у неколико са.у непрвјатељ својим диспозицијама, претећи једновремено в јужвом и северном делу руског војишта. Наполеонов је план био да упути Швар цеаберга на Лубљин, и да у исто време удеси тако да изгледа као да ће се и Жером ту састати с њиме, како би одвукао руску пажњу од северног дела бсјишта, где је Наполеон био решен да деј- { сгвује главном силом. ^Напо леон се надао да ће се Суси ! упустита на југу у операцијеј које нису могле ничем одве- ј сти, и за то време .нашеле-ј во крило", говорио је он, 1

„прешло би Њгмен, и напа* ло Русе с бока. С погледоч на тај ранији случај, не требз због зкције двеју војски на југу потцењивата Хнденбур гов удар у центру и на сев?ру. Остзвљајући настрану пољ ско војишзе у правом смислу речи, очевидно је дз Руси врше једно опште повлачење иза Висле и Нарева. Од из весног времена било је јасно да се то повлачење морало извршати Да ли Не се Руси моћч одржати на там речним линијама где су се повукли, зависи сд јачине немачкогнапада северно од Њемсна, и од руске мс1ш да му се с успехом одупру. Треба обра тити пажњу, да се сада Биловљево име довздило у везу с овои офанзивом. Равије се узимало да Фалкенхаузен дејСтвује на тој странн, а да је БилоЕљева армија на Нарез ском фронту, Ако се осма ар мија приаружила Фалкенхаузену, немачка снага северно 0д Њемена мора биги врло знатна. Извесно је да врло велнке резервне и ландверске трупе нападају на Наревском и Вислнном фронту. Општа ситуапија Немачке, и са диаломатског и са војног гледишта, тражи нешто драстично, а војна је ситуа ција у Пољској таква да се Немци смеју надати даћетакав резултат поствћи офанзивом која је сада у току. Не треба веровати у приче које се сада разносе о огромној немачкој надмоћиости. Осгав љчјући нд страну аустријске армије према Иванову, аустро немачке трупе не могу износати много више од милион и по војника. Руске трупе не износе ни толико. Ако се узму у рачун само потпуно наору жани војници, ми не бисмо имали разлога за стрепњу, да са руском муницијом не стоји тако сумњиво, али, како су Руси несумњчво њоме о:ку-

дни, снтуација је у највећем степену неазвесна, и идућв догађаји биће пуни драматичног интерес« за све нзс. (од пуков. Репиигтока војаог стручи»»ка лондонског „Та}мса*

— Италијанско-турски конфднкт и Румунвја Букурешт, 26 јула Конфликт између Игалије и Турске све се више заоштра ва, и по машљењу једног ру-, мунског дипломате изгубљена; је свака нада, ла ће се ва' миру свршити. Сазнаје се, дз је турска влада преко свог посланика у Букурешту умолила Брати|ана, да се рунунска влада примг □осредства. У истом смислу !учиввли су кораке код ру! мунске владе и посланици Не јмачке в Аустроугарске. Г Сазонов — Значајна нзјаса у Думп Пегроград, 26. јула. Г. Сазонов је рекао у Думв, да руска влааа и цео народ неће престати са ратом 1 пре но што псбеди коначно непрајатеља. | У овоме се слажу и све. Савезне држазе.

€нглеска бојска ; — Општа војна обавеза Лондон, 24. јула. Енглеска влада расматра, предлоге како да се број енглеских војника подигне на 2 ј милијона. Очекује се закон о Општој ј нојној обазези.

Хакп пгшг Конференцнја са др. Радославосом ’ Софија. 26. јула. Полазећи на своју нову дужност, — посааника у Берлину — Хаки паша се заар жао краће впеме у Софији. Том приоиком је посетио др. Ралославова и са њиме веома дуго конфгрисао. Увече је Хаки паша продужио пут за Берлин.

Питање Солуна — Пред окупацијом Солуна СОЛУН, 26 јула Из Атине телеграфишу: У згради енглеског послзнства озржана је конференција сила Сп »разума. Овој је кснферевцчји првсусгвовао и српски по:ланик г. Живојан Бзлугџић. Конференција је била веома дуга, трајзла јеЈ чише од дза сахата, а затнм је енглескн посланик у прагњи команданта савезничке флоте пос:тили су г. Гунариса и код њега <;е задржши подуже. Кружи вест, да се на конфе ренцији говорило о окупацчји Солуна, и да је решено, да се у интересу Савезаичке сгвари изврше припреме за окупацију Солуна. Енглески посланик и ксмандант флоте, по тој вести, имали су о овоме решењу ла обавесте грчког премијера. Оза је вест примљена са узбуђењем и разно се коме«тарише, мећутим, влада још није ништа по овоме изјавила. САНТЈАГО

Нмиш 1 М — Немачка утиче. Сиец. телегрл« Букурешт, 26 јула Немачки и аустријски посланица опет су посетили Братијана и са њиме дуго кон ферисали. У доброинформи-! саеим кругсвима се тврди да Немачка и Аустрија преко својих посланика утичу на Румунију да пропусти муни цвју за Турску. Братијано је најенергачније оцбио захтеве Немачке и А-| устраје. јон. !

— Изјава једне енглеске полггичке личности —

Лондон, 26 јула. Једна угледна политичка личност, вероватно какав виши чиновник минисгарства мари-; не објавио је у „Дељи Телеграфу* члчнак под насловом Генералан напад на Дардане ле. У чланку, који је начинио најбољи утисак на све духове у Енглеској каже се између осталога и ово: Ми се данаСј налазимо пред једним реше-1 њем: и са сува и са мора учинићемо напад једковремено, и моје је дубоко уверење, да ћемо бити крунисани успехом: Ми са нашим савезници.ма бићемо господари мореуза, а са њиме и господаои Цар^града.

Треба признати, до сада смо грешили, али данас после два* наест меСецз ратовгња не сме се више да греши, јер свака грешка коју би и дгље чи ивила продужавала би рат за месец и два дуже.

— Још један противник. —

Париз, 26 јула У Лисгбон се налази већ од неколико дана једна угледна политичка личност блиска енглеској влади. У политичким круговима се посети ове личноста придаје важност в држи се, дасекзмеђу Пор* тугала и Енглеске воде преговори о учешћу републвке у акиију.

— О положају Турске —

— Спец. извештај Ссфија. 26. јула Турски престолонаследник Јусуф Изедин, који се пре чеколико дзна вратио са Гали* пољског полуострвз, где је извршио генералну смотру над тамошњим трупама, изјавио је велвком везиру, да је положај Турске на конпу крајњег отпора. Ако Немачка не успе да приволе Румунију, да преко своје територије пропуста целокупну муницију за Турску, Порта мсра тражити

ФЕ/БТОН Иши у Рускји — Мемоари Хајнриха фон Роса —

Норед њих и око њих тако ђе лежали су убијени коњи. Рањенн војници која нису мог ли да иду, копали су ноктима, ексервма и зубима месо са у тробе ових убвјених коња. Тијадници, изнурени глађу и боловима од рани као и од других недаћа, поцрнели су као гавранови и само се по облику, т. ј. по димензији мог ло познати да су то људи и наче ничега људскога нису на себи ималв. Ко зна колико су дана лежали ту без хране и воде без завоја на голој ледина у оном смраду од лешева. Најжалосније је било то шго су се ту внђали војнаци који су по наредба скупљали

( 3 *) олово и топовска зрнз а на ове грешнаке нико се није ни освртас'. При крају нашег одмора |чули смо неповољне вести. јНаиме: да Витгештајн бије Одлично битку код Дине и да с великим успехом напредује због тога се цела армија повлачи а Баварци су поту чени до ноге. Сваки дан је бивало све теже и горе по нас. Изјутра су нам издавана наређења да се набавља храна како за сто* ку тако за људствв. Изјутра су одлазали а у вече су већ: морали да се враћају снабдевени с храном. У почегку су је набавилн у већим количи* нама ади дсцзије једча се на-

{;азило само мало сламе и! ј зоби. Па и то мало сточне хра; не што су дсносили набавља ли су под најтежвм услсввма Насружанв сељаци и Козаци нападали су ове и увек су се, враћали у логор са губитком у љуаству и у кОњама тако, да су команданти били принуђени, да са свама пошаљу читаве пукове пешака са ар тиљеријом, И тако борећи се са Козацчма и сељанима набављзли Су и оно мало хране што је се могло набавити али су је увек скупо плаћали у жрт вама. Ово фурзжирање слабило је нзше, иначе десетковане пукове тако, да је коњацај збзг тог фуражирања изгу-; била пола у људству а пола у стоци. Наш пук, коме сам прападао, брзјао је на два дана □ред овим најљућим окршајем;

само у командантима: један комзндант, два штабовска офвпира, један штабовски рит мајсиор, пет потпоручника, че тири наредникз, пет под-сфицира, шеснаесг ловапа. Ссим оввх који рукују бор* бама имали смо: једног вишег лекара једног нвжег, једног разводника болесника и једног ордтнанса, Тако смо ми стајали бројно на дан 18. октобра, пре него што је дан освануо про будише нас два тоиовска пуц* ња. Једна граната сем ове две пала је у непосредној мојој близвни ударивши у земљу ексалодовала је непрвчинивши никакву штету. Око пола ноћи узјажали смо на коње и тек што смо се могли окренути, већ је непријатељски фронт наступао за нама у масама. Још нисмо добро стигли да се прикупимо јер нам је половина коња по липсала а Руси отворише ва-

тру из топова. Стање вјјничких духова у опште код нас било је тако бедно, да смо ми мислили Руси ће нас тако лако прегазити али какввм чудом је то спречено сазнао сам гек дсцније. Умешношћу краљевом и брзом одлуком саречено је то на тај начин, што је он знао мудро даупотреба кирасврце и мање групе коњаника. При аочетку борбе изгледало ми је да се налазимо у великом метежу и да се сваки од нас изгубио, па тражи и гледа како ће да избегне од Козака. Откуда је и дошло да сам ја са моја два помоћника журио ка врху шуме где је пре тога стајала пољска пешадија, јер ту сам се ја извесно време осећао сигурннм. — Наставиће се —