Straža

ком који је чувен са своје изр*де сира. Саљаци тога срезв осећају врао велику шгету *бог недостатка соли, јер глав нв придод била је првход од сирева, Сад им је немогуће да га пр^дужују. Лвгншшјб за наннрннц) Умољеви смо од Суда опшчвне града Београда да саопштимо грађзнстЈу дз се кеће давати д»плин:гти легитикаци јт за набрвку животнах на мионица. Ко из : уби/егитгмацију сам скоси госдедице. Лннне вветн Свн ћ је допутовао у Ниш скоиљансаим возом Розен Конбео лекар из Амернке. Г. Конбер, како нас извешгавају ДСШеО је у нгрочитој мисији ксд министра гргђевина. Р0(ЈИ]'ЈШМ ЛЗПОвН Нишка аолиција ПЈХватала је оних четворицу робијаша који су ка) слободњаци оправљалидрумове у једном сету н у тој околини обијали куће и из њих крали ств-ри и всвзц Нз Л. Т. Оделша Управа магацина П. Т. Оделења поручила |е у Францу ској 70 взгона материјала 31 П. Т. Одепење. Г. Доеитеј н кнез Трубецодј Јуче сре подве, отпутовали су ззсебнам возом 31 мана стир Сз. Г.етку г. Доситеј епаскои нвшки. ккез Труб?ц квј, руски пуковник Новков и секретар руског посланства г. Зерин да обиђу руску болницу која је тано инсталиранз. Г. Дииитријевић нод Двбровићз Секретар српског посланава у Софнји г. Димитраје* вић посетио је јуче г. Доброввћа сеаретара бугар. краља. Трубециој кед П/шића Јуче је кнез Трубецкој посетио г. Пашића у његовој кућа. • Меш одОор у Брусу Месни Одбор у Брусу под нео је Средишном Одбору акт у коме тражи од истог преооруку помоћу које би могао купити, ако не у управи мо

- РОМАН вв београдског жнвота -

Настао је тајап, који је р-'метило одмерено нуцање сахата, чија се сказаљка лено шетала час лево час десно. По кад кад цвркутнуо би по који врабац и доЛетео би на прозор. А загим би одмах уплашено прнуо и даље одлетео, јер су женске сузе и њега дирале! — Би плачеге?! — упита је благо Лела и својом оелом и меком ручицом стаде је миловати по коси. "7 Да, судбина једне девој« ке јако ме је дирнула! Свет, свет је тако низак, тако поквврен. Да, тешко је мучити се у овош свету, јер он ником ништа не верује! — И лепа жена стаде опет да плаче. Својом танком џеаном ма

нопола шећер, а оно да отпу« тује у Солуа и да тамо к^па 5 —6 хв *ада кгр шећера јер је оскудица тако велика да нема;у га ии за болеснике. Из садотимш рвоиа Све породице које су примале помоћ у Месном Одбору а нем»ју ратннкз, и упућене општини за пом. ћ, могу од данас исту примити из општи не и то свака у свом реону, и зато нека се одмах тамо и сбрате за исту. Г. Пеџ9Т у Нишу Г. П џ»т пређашњи енглески пославик на српском двору вратио се јуче у Ниш. Врвтмо св кз мншнцвје Јуче се вратио из враљског округа г. Св^тс зтр Ђорђ ваћ народни посланик и секретар Средишног Одбора који је о бишао мссне одборе у томе округу. 0 чему ће поднети извештај Средишнсм Одб ору.

Из Крагујевца Танго сгкретар Крагујевац, 22 јула Не чудите се. Има и тога. Нама овамо у Шумадаји, као да је суђено, да се од н кога мора да пати или коме да се смејемо. Код нас ј-е овај други случај; да не речемо баш хвала Богу! — Ни то није добро. Будите уверени. Посувраћени појмови нашега секретзрз, да се све наопако рзди; да се на све догађаје разроко гледа; да се штите даме ИА.полусвета, к: квнх је сад пуно овде; да се уче ж;не како ће напушгати своје су -.руге, и т. д. и т. д нагонп нас, да одса >а поведемо ра чуна о томе представнику власги. Додајте свему предњем, да је господин о коме је реч, рашчистио са свима појмовима части; рашчвсгио са положајем свога достојанства чинивничког; да сзојееретање иа улици, маиифестује сгалним утрапљивање« каквој непо знатсј дами; дз је њему све једно, да ли ће шетати улицом или курисати, са каквом јавном женском, или дамом из озбиљног света, па ћете добити спику (уз стално комичне гестикулације и рукама и ногама и главом), — јецноглахрдијаша, или још боље: Танго-Се кретара. Зар не? Питајте кога хоћете од ј Крагујевчана за његз, па ћете до ћи до уверења, да тај човек, ви ше не репрезентује ни једног о бично васпитаног чиновника; и да он служи за — спрдњу овле!

Још нештд. Тај је господин постао читава напзсг за ваш женски свет. Једна честитг, и слободнијег кретања дама, несмзни на улицу од његв. Док то ради са дечимонткињама, којих има доста овде, ни по јада. Али он наилази, и на честигији свет. Положај му је одбранбсна сила, изз ксга као бусије, врши стално — офанзкву и прелаае И врши ће то све дотле, док једнога дана не погуби ребра. Апел на надлежног министра излишан је; с тога, ми само овим чинимо свсју дужносг, када путем јавности нзкосимо неваљалства чоЕека, који скандализира своју стру ку, у месту, где је данас и Врховна Команда, к двор престолонаследников. А господину министру, ако су овакви чинлвници потребии за декорацију какву, —до воље је, да ли ће сад! господину о коме је реч, датн н — класу. — С. —

II |Ш! Ш - 1912, 1913, 1914 и 1913 Између свих народа у Европи ми смо — с правом можемо да рекнемо — једини нарол који је кроз горе исписане године одлучно полазио из рата у рат, што ће бити овековечено једном готово рећи легендарном слихом под горњцм називом за коју се слику већ прибира материјал, којим ће бити сачувани херојски подвизи нгше војске. Ми смо народ који се борио 1912—13 г С! Турцима и Арнаутима од којих смо днвљака отргли и спзсли петовековно робље, наш нзрод у Старој Србкји, збогчега нас је из злобе и пакости а на туцкана од Аустпо Угарске, Бугарска 16. јула 1913. год. мучки напзла и упропастила Балкански Савез, када су нас такође и арнаутске банде плдстрекнуте и напујдане од Аустро-Угарске напале те смо се у реченој години борили на два фронга, победивши Бугаре и смлативши арнаутске хорде. Године 1814 Аустро - Угарска нас је напала по давнашњем своме пакленом плану у намери да нас смрви и опљачка из чега се изроди већ давно од суманутог Внљема II припремани Европски рат који евЈ пуну годину дана траје, а коме се крај не може да предвиди. А-угарска војска тучена на Јадру, нреполовљена на Церу и сатрвена: на Руднику, Космају и Београду 1914. и 1915. год., када су нас нападале оргапизоване банде комитске из Бугарске, које су у масама под вођстаом бугарских и аустро-угарскпх официра, кдо и добро опремљених арнаугских

разбојника такође под вођствомјј аустро-угзрских и турских офи ! цира нападали те смл се у овом времену стварно борЛли на три фронта, тукући аустро угарску војску, бугарске и арнаутске рззбојаике орган зоване и државним бугарским и аустриским пушкама, топовима и митрЈљезимз наоружане које ско све укупно ч свакад тукли и дотукли. Наша је војска у овом времену спречила и спг.ечава, ла се аустрсгермани;а веже са Турском и Бу гарском, где би у случз : у иашега пораза још пре 8-9 мгсеци сва Европа бчла пригиснута германском силом, која сгд ево због нашег силног удариа ксј« дадосмо Аустоо-угаоској, — јоч: се збуњена и избезумљена лочи о си г ну Руску војску. Сличии пример у овом рремгну није показао ни |едан наоод. т? ће слика под именом : Из Рата у Рат 1912, 1913. 1914 и 1915. гоа. бити драгоцен и јединствен споменик, који ћемо ос^авити потомству з > успомену на ОЕе епо халие догађаје Надамс се, да ће се сви гаткици зчинтересоватн и овом уред ништву послати фотографије оних који здслужују да у овај споменик буду увршћени, јер ће им ова слика бити можда највећ? задовољство и награда за њихово огром но пожртвовање око стварања Велике Србије и спаеавања човечзнских права. која суТевтонскоТурско - Чивутско - Аустро - угарским насиљем била силно угрожена Ј П.

мисли — Скупља Вер Сећање је рај одакле нћс *икз не може исгерати. Да стекнеш жену, треба да имаш срца, да је задржиш треба да имаш разуча. ЛОШШа Чујем ла је мој син Сретен Павла С^гнимировић војник VII пука 1 позивз допун. батаљона погинуо је на Церу па како незнам поуздано да ли је истина то овим мо^им све војнике и друг< в ■ мога сина ако који зна шта је са мојам Сретомдаме извести поред награде бићу му аечито благОдирнз. Мараја СташмауовиК удова Космајска ул. 29, Београд

Књкткевност Модерни писци У врло укусном нздању Савића и К >мп., вза^пла је књига „Модерни писпи' (песме, приповетке, есеји), пгеаоди Гргура Берића. У овој књизи заступљене су ствари фраицуских писаца; сем тога нзлази се и једна веома лепа припозетка г. Достојевског: „Јела и свадба“. Књига има 213 страна, а цена јој је 2.50 дин. С.

Доеледње веети Крунски Савет у Грчкој Краљ Константин о Дарданелима и паду Варшаве — Специјалан извештај АТИНА, 27 јула. Чим је краљ сазнао за пад Варшаве сазвао је КруВска Савет. на седн: ци краљ је рекао: „Пац Заршаве знатно мења позатачку ситуацчју на Балкану. Вероватно је да ће се Аустрија и Немачка постарати да себи прекрче пут за Турску а да ба се то постигло или ће се ирегазити Србија или ће Се утипата на Румунију да ова измени своју данашњу политику!* Зз оввм је краљ додао: „ Ако падну Дар« данели немачки успеси изгубиће сваки свој значај!* Краљевз изјава учинила је веома тежак утисак на све политичке кругове Вредно је забележати да ва овој сед* ница није присуствовао Вгнизелос САНТЈАГО. Међу собом — Аустријпнци и Немци на само —

рамом брисала је своје упла кане очи. — Ах. да сам заала да ђе вас причз толико еирвити ја вам не бих ни причала И Лела је стаде да мазн. После клаће паузе она опет наста« вн. — Ух, ето већ почињем да се љутим на вас. Зашто плачете сада. Ето то бвх во* лела да знам? — Зато што сам несрећна. Зар ви несрећни. А не. ви се варате! Ви нисте несрећиа. Вас воли и обожава цео свет. Вама се цео свет диви, о вами цео свет говори! — Да, али пошто ме је тај свет упропастио, — прекиде |е Јованка! — Вас, ја не разумем! — Не разумете. 0, Боже, да боме да не разумем. Та ја ником нисам до сада своју тајну открио. Али вама, вана морам. Осећам да ме бол слама и гуши и умрећу ако вам се не испвведим. Зато чујте!

Примакнуте једна другој првближене нечим заједнич, ким, Лела је ћутала и паж љиво слушзла историју Јо ванчину, коју јој је ова причгпа, иа јој је била позната јер јој је испрвчао г. Јовановвћ који је то прокљувао! Загрљене и мокре од суза обе су плакале. Јованка за азгубљеном срећом а Лела је опет, жалила ово створење одгурнуто сд света и презрено баш од њега иако је он — свеж— виновник целе њене несреће и трагедије. Сунце је већ дазно било зашло за беж&најску гору, када је први сумрачак падао и својом тамном и густом копреном застирао Београд и његову романтачну околаду. — Наставнће се. —

БУКУРЕШТ, 27 јула. Односи изиеђу Немачке и А. Угарсае не нзгледају да су најбољи. 3ар0бљ°ница у Русији, већином Баварци Виртенбержани, који су били у саставу са аустроугарским пуксвима прачају о трвгњу једних и других официра. Немач« ки офчцири јавно одричу аустријским способност и охоло додају, да би Беч и Пешга већ увечико били у рукама Руса да није било Немаца. 500.000 — Јапанска армија за Русију ЖЕНЕВа, 27 јула. Листови доносе, да је јапанска влада, да би се што □ре привеле крају операције и сломао немачки империјалисам, решила да на руски фронт пошаље армију оц 500.000 воЈника.