Straža
БЕОГРАД, СРЕ Љ 29 ЈУЛА 1915 ГОД.
ГОДИНА V БРОЈ 204
БРОЈ5 ПАРА
Стан Редакције и Адмннистрације Космајска ул. Ср. 22. Огласи се дају у Адммнистрацвју. Цена утврђена. Неплаћена се писма не прнмају. — Рукописи се не праћају. Писма, рукописе, новац и све остало што се односи на лист, слатн власнику листа
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
БРОЈ 5 ПАРА
Адреса за телеграме „СТРАЖА*-Београд Претплата за СрбиЈу на пошти' на годину Дин. 12'. 6 месеци „ 6 - „ 3 месеца . 3’„ 1 месец „ 1 За иностранство на пошти : на годнну Дин 30' „ 6 месеци „ 15 „ 3 месеца „ 7 50
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОД НЕ | УРВЂУЈЕ ОДБОР | ТЕЛЕ ФОН УРЕДНИ ШТВА 1092.
Четворни Споразум и Г рчка СОЛУН, 28 ЈУЛА. Према једној веродостојној верзији силе Четворног Споразума су предложиле Грчкој да ступи у акцију, у противном Солун са околином биће окупиран, како би се заштитили интереси Споразума и Србије.
Прекид односа — Специјалан извештај БУКУРЕШТ, 28 јула. После конферисгња са аустрвјсквм и немачким посланицима секретар вечиког везвра Ђалим ефендија је посетио талвјанског амбасадора и изјавио му да Порта жали, г што не може у тако кратком року да одговорн на ноту талијанске владе. У подитачким се кругозима држи, да су односи између Италвје и Турске пречинути, и сваког се чзса очекује указ о објави рата. Порта је забранила талијанском пссланику да телеграфише у Рим. ЈОН
Швемка и шт — Уводни чланак „Ле Тана“
Под горњим насловом ,Ле Тан“ доноси овај чланак: И С непопустљчвом издрж љивошћу се води у Шведској немачка пропа гнда против Русеје. У Шшчхолм су послати најодличннји маневрасти пангерманске јавности. Па и професор Оствалд, тобожњи пацифиста, који је 1910 год. саспштио у једној париској р- вији чланак, којим позива Француску да даде знак з=> опште обезоружавање, —сада у Штокхолму проповеда нову формулу о Сједињеним Дожавама европским под у □равом Виљема Г1. Јавља се да ће ускоро бнти у Штокхолму и г. Дернбург, који је узалуд разввро свој пропага* торскв таленз у Америци. Ова пропагавда није остала без утицаја ва јавно мњење светско, коме германофили одавно већ уливају страх од Русије лажним вестима. Нај више налази она одзива у војничкој партији крајње деснице. Да би се Шведска сачувала од московскога медведа, хоће да је баце у чељусти немачкога вука. А г исе Шведска не наговара само тим, што би њезина самостал-
нсст била ујемчена једино тако, кад би Балтичко море било под владавивом немач ком, него јој уарављају очи на Фанску, — ова би земља била награда Шведској после победе. Немачкој су потребни Савезници нарочкто сзда, када јз Италија ступила у акцију, дч би показала свету, како она ама уза се још некога и — осим Турака. Алв ови подземни маневри не успевају ипак. Неутралност се одржава у Штокхолму као и у Христијанвји и у Кшен хагену. Резултати конференцвје у М *лму, где је манифестована солидарност скандинавских држава, да остану у неугралности, нису још ничим поремећени. Ако је Нечачка прот^изник „скандинавизму,“ Русија м/ је исто толико наклоњена као и Франиутка в Енглеска. Немачка види у њему опасност за своје планове охегемонајт и владавини. Али упркос свим напорима германофила, највећи део јевчога мњења Светског остаје веран тој идеји. Сазонов је рекао шведском прсфесору Хзртевелду, да Руси мисле напасти ШЕедску
исто тако као и на Месец. Он је нарочато наглгсно потребу економскога зближавања. Независност скандинав ска је нзјбоље јемство за сло боду Балтика. А отварање Дарданела који ће бити главни пут Русији треба да отвори Очи свима у Шведсгој, којв не могу да се ослсбоде традиционалнога подозрења. Оскм неколико духова, под утицгјем немачким, шведско је Јавно мишљење једнодушно у својој нољи да остане сло • бодно од сваке туђинске хегемоније. Најбољи је доказ, што Немачкој није пошло за руком да експлоатише страх од Русије. Мг се надамо, да ће Шведска показатн доста моралне сваге. да очува своју потпуну слободу суђењаида ће умети бирати између она ко категс рччних тврдња Ру* Сије и завнтересованих под бадања Немачке!*
рМт Ире неколико дана ]'едан чиновник једног надлештва у Бе^граду био је оптужен своме министру као по све неисправан и несавестан. Међутим, после неколико дана он је отпутовао у Ниш и помоћу веза разних тетси и ујни верио се са неком даљом рођаксм свога надлежног министра и ствар је легла. Чујем да ће сада да добије и класу. Аргус
Са Мора - Вокбардовање Риге Петроград, 27. јула. Немачка флота састгвљ с на из 9 оклопњача и 2 крстари це и велвког броја торпиљера бомбардовала је обале пристаништа Риге. Нзша је артиљерија успе шно одговарала. Један од наших хидроаероплана бацио је неколико бомби на непријатељске ратне лађе. Једна непријатељска крстарица в 2 торпиљера наилли су на мине и ошеећене су.
Петроград — Париз — Две значајне депеше (Снецајалан Телеграм) ПАРИЗ, 28, јула. Руски је цар на дан годвшњаце рата послао ђенералисиму Жофру ову кратку али језгровиту и пуну вере у крајњи успех, депешу. Депеша гласи: Имам непоколебљиву веру, да ће се ове велихе борбе завршити коначном победом Савезника! Никола. Сазовноз је честитао БиваЈ‘ану јаш краћзм депешом: ,Огде је све спремнз за победоносан завршетак. Сазонов*. БОКЕЉСКИ.
У Буковини — Артиљеријски двобоји Букурешт, 28 јула. Из Маморнице јављај;: На фронту у Буковини воде се врло енергичне зртиљервске борбе. Руске трупе успешно одбијају врло енергичде нападе Аустријгнаца. Сваког се дана воде артиљеријски двобоји, но без особитог знзчаја по обе стране. _________ Јон. Нов председник Португалске републике Париз, 28 јула. „Хавасова Агенција“ вма вест из Листбоиа, да је г. Бе нардико Макаоо, из^браг з; председника републике.
јтрабанди преко Румуније из I Немачке осујећена је енергичним кораком Сила из Споразума. А оно мало што се прошверцује тако је безначаЈно да се не може озбиљчо ни узимата. Турске фабрике које нч пре рата нису подмиривале потребу, саца су са 50 од Сто умгњиле своју прсдуктивност услед оскудаие у угљу ; Јон.
1 №
- Оскудица у муницији уноси иеспокојство (Спец. телеграм) Букурешт, 28 јула. Из Цшиградч јављзју да је оскудици у куницији унела неспокојство чак и у оне ду хове који су до јуче версвалв у крајњи успех Немачке'в Аустрије. Набарка помоћу кс н
— Спец. телеграм Софија. 28 јула. 0 предстојећнм бугзрским овојесењим ианеврима сазнао сам ово: Маневре ће вршити три дивизнје 1, VI и VII. Прва дивизија ћ? маневрисати на просгору: Ђустендил —Радомкр—Сгмоков - Џумаја;1^дивизија на простору Цариброд —Брезник—Софија—Архани|ја; VII дивизија на простору: Впд*н — Бепсгргцик — Врача.
Шала
Ах шта сам сањала г. Перице. Као ви ме завели, а мој муждознао, па као бесан звер... — Ах, заиме Бсга гссаођо, не пралите вицеве — може неко да чује па тешко нама.