Straža

Стрива 7

С Т Р А Ж А

Воој 204

кпа Иотш - Плви Спораву.«« Солун, 28. јула Ради лакшег оперисања у Дирдапелимаадуиралгггет Спо разума је р?шио да сзвезнаци почну искрцавање в друго класне опграције на мало-азијску оба*у Оввм адмирзлатет хоће да привуче пажњу тур Ског генералпггаба 0'на другу Страну, кз«о бв се главне оле рације пр тив Дарданела што лакше и успешнаје привеле крају.

(ПЛ(ј11 1 пш — Италијански посланик код 8. Вевира Букурешт, 28 јула. Из Цгриграда јављају да је посланик Италије посетио Великог Везира и предао му ноту своје влаае у коју се тражи да Турска у роху од 24 часа одгсворн на последњу талијанску ноту. Посланик се дуго задржзо код Везира у разг вору. У царвградскнм политачким се круговима др ж-з, да ће Турска изаћи на сусрет захтеву Италије, како би тиме омела план Спора зума да и Италају уведе у дарданелске воде. После посете талијанског посланака, Великог је везира посетио аустри'ски амбасадор марказ Шлзвзчшш!

Угледни букурешки лист .Ла Румана“ доноси овај уводни члс.нак, који због њ?гове важности доносимт у преводу. Ч !анак гласи: ,У страхоти овога ратајавља се један потпуно леп призор један од највеличанств^ нијих, што су се до сада указзли уистораји човечанства. То је општа хармонија против немачког разбојнаштаа. Сн Свзх кштинената, са Свах крајева згмаљске кугле, од слих раса подиже се 0 ста мр*ња, једна света мржња

против Немачке и њезинах чудовишнах планова. Сасвим праведно Ова мрж ња прелази преко два измећара Немачкг: преко онога обезумљенога старца у Шенбруну и преко оне мешине у Цариграду и прелази прзво онамо, где треба да иде, на Немачку. Столећама су се Французи и Еаглези борили о првен ство у белој раси. И Енгле ска је, пре сто година, ста вила тачку француском сну о олштој експанзи|и. А данас се Фрзнцузи и Енглези осе ћају као да су од искони бра ћа, — тако је света мржња исцелила њихове ране и избрисала прошлост. КрОз два су столећа Руси и Енглези озбиљчо мислили, да је мисија свакога од њчх, да омета развој другога. Они су се узајамно клеветали, а данас, Руси и Енглези, раздељени расом, црквом, цивилизацијом, осећају се потпуно уједањени, — тако их је све та мржњз везала једне за друге у праведном делу. За више од тридесет година Французи и Италијанци заборавилн су заједницу њиховз порекла, њихове историје ! и њихове цивилизације, и ми|слилв су, да је стално н * пријзтељство нормално стање међу њима Данас Су Французи и Кгалијани више ује дињени но што су икада били у прошлост", — тако им је света мржња отвтрила очи, да виде вечиту истину. У земљама, још неутралним, да би се нашзо по који бедник, која би, шапућући, рекао коју добру о Немачкој мо рала је корупција просути млазове новаца, требало је с ђаволском мајсторијом одржавати застрашавање. С оне стране мора, у великим демократијама, које презвру рат и не разумеју га чак, које су од свих европских на* рода позајмиле душе, и од њих своју начиниле, у твм демократијама мржња против Немачке расте сваким тренутком. Овт можња узима размере, које нико није ишчеки вао. Она се уздиже до вредности једне врлине: она је благословенз.

Код остзлих раса исто чуство, иста масао. Поиосни и племеиити Јапан раци за по беду савезничху. Његове фабраке, тако младе још, израђују исто тако као и простране фабрике Америке смртоносне машине, да казае Не мачку због њезина атентата на човечанство. НаЈвиша казна, — народ за који је кајзер послао фамозан тепеграм Крнгеру, одлучује да пошаље један контингенат, ко ји ће имати част да служи цивилиззцији и човечанству пуцзјући не само на Немце у Африци, него и на Ненце у Немачкој, у ЕврЈпи. Никада, у свој историји, није се видео призор тако леп, тако великв. Бзло је крсташких ратова, која су, као данашњи рат, Стоцили народе и расе, али ипак су т/ биле само расе запада и средишне Европе а не расе читаве земље. У крсташким се ратовииа ишло у смрт да се ослободи гроб Бога који је постао човек.еДанас се идз у смрт, да се спасу права човекова Ништа не доказује боље неизлечиво морално пропада н>е, у које је упала данашња империјалистичка Немачка, него њезина неспособност да Свали ову јединствеву грандиозност, што је показује устанак читаве земље против непријатеља људскога рода. Истина, још има неколико народа, који нису нзвукли мач из корица, из бојазна која се ке може правдати, или из неморалности која је очити знак блисе декаденције. Ачи и ту, сва су срца против Немачке. Ништа не може одмаздити патње, које чавечанггво претрпљује због овога рата Али ако нас ишта може утешити, то је ова величанствена, оза узвишена општа хармонија у мржњи протав Немачке!"

7екерал §оша Немачнп пораа у јужној Афрнцн Јављају из Преторије, да је ђ^нерал Рота сасвим победио Немце у јужној Африпи. Ге нера’лу се потчиииО својевољ-

но немачки гувернер Сајц и предао *»у најјачу јужно-заоадну вемачку тврђаву у Африаи Предаја је апсолутно Сезусловна, која је наступила услед ултиматума генерала Боте. Укупан број трупа немач ких, које су се предале Боти, износв: 3166 војниса, 204 официра, са 37 топова и 2 митраљеза.

7 — Уаоз беиамиа. У последње доба је увезено у Бугарску бензина за отпри лвке сто хиљада франака за потребе ичдустријсквх поеду зећт (?) у земљи

€бгкуацпја Жрсшз — Аустријанци су евакумсали Трст, као и фабрике ва луницију (Спец. телеграм) Рим, 28 јула. Листови пишу, да емвгранти који су добегли из Монфалконе причају, да су Ау стријанци испразнили Трсг, као и фабрике муниције и отровних гасова у Сан Крзћијо и Сан Таокано. Гувернер Трста био је пре напуштања вароши у штабу глав. команданта ерцхерцога Евгезвја ради ннструкцаје. ' ’ ДрШШ 1 Ш (Од нашег специјалног допнсника) Солун, 24. јула. У Солуну, скоро од почетка рата, налази се велики број београђана. Сад их нема толико много, јер се скоро велики део разишао својим кућама, али, ипак има их у толикој мери, колико да се може о њима по кад што јављати. У француском лицеју М1ззјоп Сај^ие има преко педесет ђака у шестомесечном курсу, коме истиче рок у септембру, Настава је врло добра, и ве ба згорег било, кад би а оста ли родитељи послали овде своје синове. Данас нам г. Николић спре

ФЕЈБТОН

— Мемоари Хајнриха фон Роса

наш пук био потауно штен.

( 35 ) уни-

На пољани су се виђали остаии липсаних коња и стоке, подеротине од шињеча а од одела, коњске запреге, о- ГЛАВА девета стаии од кола, чак је било; г Пв .7/- ачвн * в " а м » сив " - г р*Ф 1 фом Шолер - Ново ааипеаањв Ту Л6ШСВЗ НбЗЗКОПЗНИХ КОЈИ Богаготво трула мојо су доласе већ 14 дана распадају на!*"«* ■* мооив« - ма Р ш наБоп г , * „ . I ровсм — Ноћме оцемо бода — На> ТОј ПОЉанИ. ВЗЗДуХ јс О80 у полоон со Врађа иа Мвпојароопааеца оа араа|ов — Општапо-

жасао загушљив. Наше биваковање овде, у вези са оним снабдевањем хранг, где су наши морали да се крве да би храну набавили, а зртим борба коју су наши водили, па кад се томе дода још и тродневно повлачење, док смо се састали са оним труаама, што су долазиле из Москве, — имали смо огромних губитака како у људству такс и у стоци, тако да је

■лачење — Пропаз трупа мроа упацс Сееопенона — Бацам»е оружја — Жалосма оудбама ра-

Дошли смо 19. октобра у село Воронова, где су нам по.азали из згаришта куће гувернера од Москве, који је сам наредио да запале његову сопствечу кућу. Ту су нам испричача како је текао цео догађај. 20 октобра наставили Смо

маршевање ка Москва. Увече смо већ срели трупе армиских корпуса маршала Наја. Ноћу сам нашао у башти куће, у којој је маршал Нај становао са својим особљем, и мога пријатеља, геаералног хирурга, Келројтера. Затекао сам га баш при јелу. Имао је пред собом врло добро јело, какво ја нисам јимзо још у овоме рату. Келројтер је час седећи, час лежећи, час клечећи јео оно дивно справљено јело саЈземље, јер овога није било у блвзини, а аначе, на то се с/або ко и освртао. Сео сам поред њега на земљу, и кад сам се добро најео онда смо причали један другоме о доживљајима из рата. Њггсва саопштења што их је он у Москвн као хирург вилео и чуо из области хи рургије бала су далеко инте ресантнија од мојих из биваковања, логору на реци Чер-

њишна. Пре борбе, мој пријатељ и мао је једне старе пољске та љиге, у њима неколико магеријала за завоје, неколико флаша рзкијом и неколако хлебова. Сад пак, имао је једна дивна кола постављена најбољим пелцом, натоварена најбољим „материјалом* за јело. Радуј се драги пријатељу све дотле док расаолажеш овим средством за јело. Али и твом рздовању Не бати СкО* ро крај! Пошго сам му испричао да сам се изгубио од своје јединице рече ми: „Сутра ћуте представити грофу фон ШелеРУ и ти ћеш код нас нмати све дотле посла док не нађеш своју јединицу 1 '. Гу ноћ Преноћио сам код њега у башти. Сутра дан 21 нашао сам генералитет који се слио у неколико батаљона. У том пешадиском корпусу

ма једно изненађ-ње. А то је: приређује један уметнички концерат у некој башта, враг би знзо где; и ако сам овдг већ неколико месеци не знам где се налази та башта. На свом ће концерту, како скм чуо —јер програма и нема — суделовати неки глумцм Публике српске анам сигурно неће ни бити, јер је она доста свесна и има уметничка образовања, да неће хтети ни потпомагати Кјнцерте ове врсе. Г. Николић је, како кзже он сгм и како пише на улазницама члан Ново-Садског Позоришта, где је био први љубдвник. У Солуну је, хвала Богу, приређивано доста концерата српских ал.т, само су би/.и у свом реду и како треба два концерта, нашег омиљеног салоаског комичара г. Косте Њића и концерат београдских дилетаната са предсгавом ,КреманскиСвирач‘ и Илаћев „Песник.* Јсдан је концерат сасвим компромитовао Србе а то је онај у корнст Црвеног Крста, кога приредио г. Вуковић у башти „Веаи К 1 ра§е*, где је у недостатку Свсје вештине, довео неки талијански пар каберетских певача. На том концерту ни једног Србина није бвло већ мноштво Грха и странаца. Чзк је на нашу Срамоту утрапио карту и руском вицеконзулу. који је дошао са својом гтородицом надајући се нечеиу озбиљном. Ја мислам да би требало престати са оваквим концер* тима, који нас једино компро« митују. Сантјаго.

бино је и наших земљзка. Ту сам нашао и остатак официра, подсфицира и неколико ловаца оног пука коме сам ја припадао. Гроф фон Шелера, који ме је познавао још вз Логоровања на Рајни, када мд је угледао позвао ме је себи. Молио ме је да му причам о нашем доживљају у рату и изгледа да се много интересирао за мој посао, јер је показизао много сентимедталности према догађајима које сам му описивао. Саосећао је свака бол што су сароти војници подносали. Од ^ега ми је било наре* ђено да се придружим њима у друштву, т. ј. да будем у генералном квартиру са остатком офацира, наравно, ја сам то учинио, бао сам њихов гост све до Березина, — Наггавиће се —