Straža
ГОДИНА I БГ*ОЈ 2
БЕОГРАЈЈИ^ДЕЉА 2 А ВГУСТА Ш15 ГОД.
БРОЈ 5 ПАРА
Стаи Редаишпе * Ад«ип«страције Кослајскд )гл. 6р. 22. Огласв се дају у Админастрацају. Цена утврђеиа. Неплаћена се иис.ма не примају. - Рукопмси се не краћају. Пасма, рукописе, но■ац ■ сес остало што се односв иа лист, слати власнику листа
е[р р с ц <1
СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА
БРОЈ 5 ПАРА
Адреса га телеграме „СРП. СТРАЖА* Београл Пре гплата аа Србнју на пошти. на I одаиу Дии. 12‘. 6 месеци . 6 „ 3 месеца . 3'„ 1 месец , VI <ја иностранстао на пошти : на годину Дин 30„ 6 месецв „ 15 , Ј .месеца „ 7-ЛО
ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ | УРЕЂУ.1 ЕЧ)ДБОР | ТЕЛЕФОН У РЕДНИШТВА 1 ■ -2 Узбуђење на бугарскоме двору СОФИЈА, 1 августа. — Вест о могуНој привременој окупацији Солуна од стране енглеско фра трупа, која је јуче у Софију стигла, изазвала је на бугарскоме двору велико узбуђење. У томе кораку Бу... г ._ назире да ће се делимице њезмн правац политике омести. Тим кораком омешће се намера бугарских кОмит^ о рушењу железничке везе између Солуна и Срб*је, на чему Немачка и Аустрија најекергичније раце.
Бадканеки Савез
ј СрПску Стражу" најбоЈ.е ј 200сл\чаје?а колерсол 13— 20 \инфсрмисаним листому сл-гЦ преко 150 случајев-. и од 20 - 24 \ном иогледу. око 180 случајева. Сви су СлуКолико ксмо у сеему томе \ чајеви били тесне првроде и \успеШи. на читаоцима је Оа ј просечио је умирало трг че ј цене. твртине од броја побољевања. Власти и санитет предузелп су сее мере да ое болесг 'по ногуКству локалнзује. У : протеру су подигнуте многе! колеричне бараке. Грађанствој нема оркступа ни у близину барака.
ОДБОР ,чТ <.!!’Л>АЕ-
Прави знапај послсдњег де-1 народе од пе гвековног ропмарша Четворних Сала, без!стаг! Чак и Јапан шаље своје сумње, је поновно успостав--синове, да пролију своју крв, љач>е Балкавског Савезз. У ! зз нашу слободу. И за ту нгшу овоме предузећу имзде нешто, ■ сдободу,у првоме реду, морамс Од ванредоога значаја, што ми да дадемо нтшу савезну сна се има односити на морал гу; — место тогг, ми уништгбалканских народа. вамо ту нужну снагу, ми хоти- ц ЈТ ина промвати Ввше од пет |стотина годи- мично помажемо свога непри јкил ира г јатељз, који нам није дззвс*- ! Месни Одбор је кажн.аеао :рљавао, ннта доззољава нац7«| гокие шта се к;,с У прндржавалн _ , ■ *'сеноваика приликом лролајг соли слободу: цео културни евет;-. а „ ои тре6ао д ,. ^ знм * н 1П „ криљу св( јом куди нам и ве штину што се не придржаеа целв: »Ево вам слободе, искуп-јновника љене и нашом крви!* — Ми лргу<
може имати сиагу. Доцнији трговинскч уговсри, које Немачка будо закључила са данашнљ-., 1кезнни.м ратним ненријатсљкка биу томе правау, и за дес^гак година Немачка 7е бити другогласна држзва. а свет Не са својнх леђа бациги љезииу диктатуру.
на Балкан је чамио у турском ропству. Тај период времена омео је, иначе бистре и даровите, балканске народе, те Су изостали у култури иза о сталвх европских народа. Не-
Чигам. да ће Београдска Оппо 0 85 п. д
Куга
Ни остову Лаигг
1 - е куга
ма у Европи државе и наро- је гурамо. ми је одбијамс; ми
да, који Имају тако мрачну и крваву историју; историју, крју је кадра створнти само обест, самовоља в необузда-
само улазвмо поново у роп | ство. Такови осећаји у душа-ј ма оних, међу балканским на родима, значи — неморал. На - Успех аталијанскег подаорцм
Пред Фијумом
ност источног тиранствз, који ше ново ропство пред игтс-|
не познзје, а камо ли поштује, човечанска права, каошго го имају балканскв народн. Сав интелектуална, индавиду ални и народни живот; све
ријом, пред будућношћуи предј својим поколењима нећемо, моћи нечим оправдати. УзрокI
— Спец. извештај -
Солун 1. авг. Из Атане јављају да се на грчком острву Закге у Јегејсксм Мору појавио један случај куге. Предузете су све мере, да се острво потпуно изолује за азвесно вреие, док се не утврди да ла је случај усамљен.
__________ Овде стигао телеграм 12ШШН Ш1ј! будућега ропства, ИЛИ ма ка-ј^ 1 *** 3 * У кС>ме ее ТВ РД И ДЗ Ј е - На и«ји »ач«и «,« Намачиа вг ... . квих иеправилности, лежв вс ; један италијански подморски ив —*‘" т " мисли, осећаји, једном речи, 1кључиво на моралу, с дносно. ј б Р°Д тВпа Нафдиос успео да Овим ратом западие силе гс. . васколики живот балкански х неморалу балканских народа. !се неопажено пробаје до Фи да обезмоћс Немачку а тиме онарода изаткан је том крва-,Цео културнк свет, који ја- !У“ е « да избаци два тсрпеда ; ! ‘ ... на Јрлну аупгпИ1гку кпетапи К0 Ј а се )гле.,ала > ч.езинс; ,<нк-
вом историјом, а та је нстс- ким осећајима симпатише нарија врло тужна и врло жа- шој слободи и нашем уједилосна. Када је, 1875. годинејњењу, мирном душом може невесињска пушка дала по- ;на нас пружити прст и рсћи: клич хришћанским, а нарочи „Вашем ропству, ви сте грото словенским. народима на бас!*
Балкану, да је дошао час сло боде, — народи се сложише, ујединише и везаше. Снага те еезе дошла је до пад Цараград, али је пад његов омела Гермавија, која није до-ј зволг ла, нити дозвољава, да
Да ли ће балкански народи чекати нови пет векова, да се обнови ово, што се сада догађл? мануела.
Сантјаго.
на 1 едн У аусгрИЈску крстари т целомс све Тзј цсс цу. наневши јо^ велику шге- се и ; аде овако П р 0 ту М ачитн Ј ту. Брод Се опет неопажено Немачка ;е неплодна земља. До вратио натраг. Комгндант бро- француско-прускога рата бројко да је одликован од краља Е- њезиН0 становништво износило је око 32 милијона па земља ипак није могла да исхрани своје ста - Ковништво. После добивене оне јконтрибуције од неколико. милијарди. Немачка је почела индустриски нагло да се развија Та ;индрустри а је привукла масу раденика и Немачка је пре рата | Услех италнјанских успеха на северу 1 брО)ала Злизу 75 МИЛИЈОНа стар -11 • I новникз, / земл-г се нчсу могле Ним, -.51 |ула. !спровађати никаевт м’ли|орације Овде 1 се упорно проноСИјради климе. с’ гога је Немачка
гцз т
зволгла, нити дозвољава, дг г т се балкански народи коиачно /// Г Ј г (/[ оцпма ОСло оде И у једну целину у- ; глас, да су Аустриј.нци до- за укупну иехрану свога стзнош једине. Тада су балканска на- Покретањем. .СРПСКћ Н елн одлуку да се поистани- 'ш штва могла датн само 25;„. , роди морали погнути главу,, СТРАЖЕ« намерни смо да ПулЛвакуише по^што по.! 7 %" - увози;1а > е са ст Р ане - I али су сви у души осећали аопунимо едну осетну праз- гтпјп 1 л п ц Ш цлЈ „..рги- Пп Рг1 ока ! вст Рошиће :н«гу НеУ душама балканских народа!;;гс у ужој Србији, изгубио се народни морал био јак. готово сваки интерес за ши- у Котоо Данас стојимо пред истом, ром Србијои. Ми ће.ио ?а у али далеко значајнијом, ситу- нарочито заступати. апијом. Пре смо, као помоћ, Ситничарске свађе и пре * имали Русију, а данас кмаде пирања у овоме великоме мо целу културну Европу, уз времену, заузели су већи део симпатвје целога културног наших листова. Ми ћемо светг. Ти милијснобројни на- преко њих прслазити. роди лију крв својих подани Покушаћемо, да, ангажода, да ослободе бчлкаиске вањем нових снага, унинимо
ских успеха према северу, Јповољаи по Немачку, она ће и Команда ђе се премествта. пак м ор ати изгубити -своје коло1 није, флоту, и трговачко бродок! ље’ најглавније услове за напре!дак индустрије. Индустрија њејзина не ће имати лосадању производњу, услед тога индусгриски | раденицп неће моћи бит<* запоI слени, земља вх не може хранити ! и оии ће морвти напустити своју 1 отахби «у и тражити жикот ујдругим земљама. Тиме ће Немачка
I
— Увиаа сае шире рааиере Букурешт. 1 августа. Ц| ЦЈЛЈ јављају из Беча, да је тамо | Г убити бројио станокништво а без ОД 6—13 јула коистатовано ! полетне икдустрије Немачка не
— Румунн у аустријској војсци г*чертирају у Руиуиију. Букурешт, 1 азгуста У последње време гезерти! рање Румуна из аустри ске војске узвма све веће размере. 'До свда је пребегао у Румунију осим проствх вој | ника в велики број офицвра. међу њима им&: 13 геиерзл?. 7 пуковника, 15 п.суковника, 26 мајора. 60 капетана, 102 ,поручника и 221 п.поручника. Женски свет □дговорк на анкету: ,А квим особинамл п.реба да \рас'по.гажр супруг, му жена призна прленсткоР' 24.) Да је члан Хришћанске Заједнице. Ниш. Д.Ж. М.те. Није потребно да је леп, ;нмш::одно је да је физиолошки Злрзе, психолошки висок. Пер. 26. ) Да је упознат са карактер;ним особинама своје сулругс и да јој ие помиње о оно^с што она нема. Младеновац. .Железничгрка.* 27. ) Дадражи жену љубомором, да јој никад не иризна 'ву величину своје љубгви, да је добар спортиста, да је телом необично висок. да уме савршено да лаже. Лучица. .Кајлес*. 28. ) Да не раслравља одвише много о моралу, да жени допусти потгуну слободу. мисли и г.оступака, да је леп и здрав. Ниш. Н. Н.Н. 29. ) Треба да буде отмен, духовит, сгњалица и да не лнчи нг друтеКњажевац, Мица. 30. ) Човек који извојује себи првенство код људи, нема шта да се брине за првенство код жене. Онвј који је изнад људи, мора бити и изнад жена. Књажевац. Јед.ча сретва."