Straža

-С.15а»а 2

српскл

С • 3». о? •< ; •

ВОЈНА СИТУАЦПЈА

— Оцена ратних догађаја

Допуљуј>ђи свсј претходни члаиак „Годишњвца рата и но,ва свтуапија на руском фронту*. „Руски Инвалад* 1 вели: Ми смо евакуи:али Варшаву зато, да своје храбре ар мпјс ставимо у повољније погодбе бсрбе, у смислу веће кснцентрацвје и снабдевања оноликом количином муниције колику изискују савремена услсза рата. Д 1 тражимс конаентриса ни]и положај и да одложимо моменат коначког окршзја са непријатсљем захтевају сд нас и друге ктмбанааије, наиме: треба путем повлачењт принудчти противника да продужи своје комунакације, да рас ходу|е знатне снаге на њихо* во Освгурање, да још више з-у.оримо његове трупе теш ки« заштагначкнм бојевима, хитњом гоњења, одбијањем наших противнзпааа вршених изченадчо. Треба растрести снаге противчиксве, прикупљене према нама у огромвим размерама, а тако асто и њЛ-ова огр мна ратна средства. Осим, "'тово целе, аустро-угарске Ије (ззузев нешто снага ачених према Србаји и И ллији), на на пем фронту је концентрасано до70 немачких давизаја, цојачанах уз то го* т во целом немачком коњи цом. Све те снаге, благодарећз ванредио раззијеној немач-сој и делом аустрвјској ивдуСтрији, снабдевене су огремном количином артилеријских оруђа (до највећих ка лкб»ра, који још никвд насу употребљаваии на бојном по љу) протнв којих се не могу одржати ни најјачи пољски по .ожаји. Арти Јеријске резер ве наших противннка и до даШас су остале нексцрпне Та ко ,исто су неисцрпне резерве митраљеза и пушака, као и муницаје за њих. Под таквј м аогодбама сила његове навгле је потпуно разумљиза и објашњава. Само изузетн

јунаштво и упорство наших трупа даје нам могућност. да се са мањим техничким сре ствима у току три месеца 0дупремо Јвеаријатељу, к не | само да задржавамо његсву јнавалу, већ, наносећи му безбројне губитке, да га доведемо до потпуне изнуреассти, што се јасно опажа не само на поступном слабљењу силе његове навале веН и у физичком стању заробљенака. Али, да би се та изнуреност дове ла до онсга стања, у комеофанзивна енергија престаје, наше зрмнје, као што смо рекли, морају бити потпуно слободне у доношењу ''длука које происгачу непосредно из саме суштине стратегијске снтуације и не смеју бити спутње неопходношћу да штите преко сваке моћи некакве ли није (као Висла. Нарев..) а там пре поједине тач*е (Вар !шаву Ивангоров, Новогеор гијевск..,). Н.спходно је има I ти у виду, да се питање рата ,не решааа тиме, што Не ова I или она област пасти V руке ове 8ли оне зараћене сгране, већ коначним резултатом сукоба живих свага. Ето зашто ми морамо нашу живу снагу — армију — очувати до бигке под повољ »:им по нас погодбама, до пзследње, одлучне битке. Историјски примери, а нарочитс наша Прва Отачаствена в >ј на, необориви су докази за то. Стога наше друштво и армија морају остатн потпуно хладни и спокојни, кад буду наступили понова периоди нових уступања непријатељу гериторија наше велике отаџ бине. Само „конац дело краси". Али зато је потребно да, као одгсвор нз привремена успех пр:>тивниксв, ујздинимо све наше снаге на сложном по:лу око снабдевања наше армије неспх :днии потребама, да би јој се што пре омогућио понован прелазак у на !ступање. Не треба никад за-

јборазити, да'су многа наша бојна средсгаа неисцрпна: ми тек сад почињемо разаијати своје снаге, док су међутим снаге немачке достигле свој потпун нааон и са**0 могу овадати, ве попуњзвајући се. јУ будуће оне ће неизбежно опадати. Снаге пак немачких савезника, који су заједно са Немцима дрзнули да наруше ' слободно културно развиће ! европских народа, напорима |нашим и нзшвх савезнака, не{сумњиво су саломљене и прн ј ближују се крају, пропасти. I Наша западна граница, чаја је централни део дубоко ушао у црте територвја Аустроугарсае и Немачке, под погодбама иаше сште мобализације која се објашњава чи^авнм низом несавладљивих | узрока, увек је представљала ј I један слаб део, слабу странуI нашег стратегијског положчја! у сравњењу са нашим запад ним суседама. Бојазан, да на -1 ше трупе варшавског војаог! округа не буду постављене у! врло тешке услове борбе, при ј нудала вас је, као што је по- ј знато, да 1910 године пову-| че.мо део наших снага у унутарње губерније, кзко их не бисмо изложили ризику де лимичаог пораза. Као основ ва линија кашег развајањај изабранз је тзда била линвја Средњег Њ:мена, затим пра во на југ ка Брест—Л зтовску..., услед чега је приступљено преусфојству н?шах! тврђава на тој ланији (Ковна, Бреста..) и стварању нозе, код Гродна ... Нека нас, дакле, нимало не буна жртва неопходности јевакуација Варшаае. Са по носном свешћ/, да је наша храбра армија извршила своју витешку дужност, удружимо се на пштем послу, који тре ба да нас одведе победи над непријатељем. ,Рускн Инвалид-

Русија до сада избацала шест до седам милијона војника, а да спрема да иззеде на фронт још пуних седам мвлијона, од којих су два вгћ потпуно опремљени, да се крену на бојиштс. На линији Мосвва—Брест —Литовск живо се крећу тре нови са ратнвм потребама иј колоне новах војника.

се налази у Царигрзду, па чак иједандеополицаје, оташла за Дардакеле. Полацијску службу врше стари резервна аојници, наоружана својим сспавеним оружјем.

Вера у победу - Дспеше енглеског и белгиског краља Буктрешт, 2. ачгуста Из Хавра телеграфишу, да су за време годишњице рата измењзне врло срдачне депе ше између енглеског и бел гиског краљз, у којнма се вз ражава чврста вг|>а у скор> и цотпуну победу. Кг 9 Варшаве « румужЈја - Кемдк су се преварилн у свом нападу Букурештј 2. августа Пад Варшаве у свдашњим службеним круговима прим љен је као догађај без икаквог већег значаја. 0 пату Варшаие ввшј се уопште не расправљз. То је изнеаадило Немачку, која је чврсто веровала, да че пад Вфшаве потпуно изменати оолитику Румуније у ксрист Немачке.

— Конферисаље у двс»ру. Веч*нивелос у двору Солун 2. августа. Краљ је сазвао министарј ску седницу на којој је реша* јвано 0 одговоо'/ грчке владе | на корак Сиза Четвораог Сао* разумз. Краљ је позвао Венизелоса. ј У поли7ачк<ш се кругоаама ]ге90ри да грчка влааа неће [зати свој одговор пре но шго ! Бекизелос да саоје машљењд,

УтврђибзЈбе

!алапол>1

—■ Русија ће да нв&аци на бвјпоооБукурешт, 2 августа. .Ротердамше Курант*. лист добро инф.фмисан а који из лази у Берлину, доноси. да је

— Турци I розничаво утврђују и другу линију одбране — ’ Букурешт, 2 ав\ Из Цараграда јављају да су немачки војни инжвњери већ отпочели припремање друге утврђене линије, која ће да пролази поред Галип Јља. Ради се брзо јер, као што призаа је и турски генерзлни штаб, турске војске неће моћи да се одрже на садашњим својим позицијама, које су Скоро разрушене од артиљеријског огња савезначког. Истога дана јављају из Цариграда. да је сва војска што

; ОП«С П»ТООД*«ИС турске ОНЛи?ИкаЧ“ Турска оклопњача „Барба‘роса ХЈЈредин,“ за коју је стигао из Цфиграда званичан телеграм, да ју је један савезнички ;одводни брод потопио у Дарданелимз, саграћена је у Немачкој 1891 године и била је у саставу немачке ф оте све до у лето 1910., као .Курфирсг Фридрих Ваљем,* кад су је Турци откупили од Немапа. Крајем ангуста исге годи«е зајадно са „ТургуД Реисом* (дотл<* немачким .Вцсенбургом*) с везева је у турске воде. Оклопњзчд .БарбаросаХ редин* имала језапремииус 10.060 тона, максималну зину од 17 маља ала око км. на сат, са машинамз < а човс од 10.200 коњских снага. Дужине је била 108, ширине 19 5, *а воду је газила 7.4 метара дубоко. Наоружана је била Крупијевом артиљгријом. и то: са 6 топзва калибра28 см., 8 од 10,5 см., 8 од 8 3 и 4 митраљеза. 0<лоп јој је био најјачи у воденој линаја и имао Је дебљииу од 400 нм Посаде је имала изгледа око 700 људи. Истих димензија и наоружања је а Л УР^УД Р еис >* к0 Ј ,г| је за сада још једина турска оклопњача. ко»а је још V жа-

ПОДПИСТАК

ри-гге ич МаЛате НгузаШеше .. Ако себоље загледа, примећују се овде онде, махом над* нете над безданим?, тајанствене старе лагоде, упсла сакрнвене у крунама дрвета. Као да се иовим похидницвма, какови смо и ми били, жели нарсчато напоменути, да су духовв, антички самболи овах крајева и богови, који бдију над ливадама и шу* ама. нами непсзнати и да ћемо се узалуд трудати, да их схватимо.. Кад смо угледали Н »басаки, били смо разочарани... На падинама зелених пла нина угледали смо варош, која се анч. м није рззликована од лЛ«*чнат вароши. Пред њом Су лежала беибрл! б^оорва са чатлвом шумом катарака и са за^авзма најрззтчата

V јих земаља, пароброди као и! , на другим местима, а на сба-; ли фзбрике са чађ вим димњзцимз, — све баналне сгва*, ри које се свуда могу видети. Ништа није недостајачо најобичнијој слици. Д:ћз ће једно време, кад ће свет свуда бати досадан за; Стангвање. Још мало па ће култура азједначзти све Сд једнога краја до другога, па! се чове;< неће моћа нипуто-ј товањем разонодити. Оло шест часова спустисмо! с обичном лармом котву, у ј метежу најразличитијпх спла ; аова а бродова. За час нагрнуше нанасЈа |павци хитри и комичви, пло всћи до нас хао око пуним баркама и џ/икама, као кад поплави морски талас палубу брода. Доброћудаи мушкарци н жене долазилн су у бе 1 скрзјној поворци, тихо и без ј I ур*»њ 1 , н свако нас ]е од њих ј п )здрављао хитро и са тако

смешном аоаизношћу, да се човех на њих није могао љу тити, него се и сам морао на смејати и одпоздрављати их. На леђима су сви носили мале котарице, свежљеве и и оне здепе јајастога облика, које су тако сликовито кон струисзне да улазе једна у другу и заузимају тако мдло просторз, а кзда се стану вадиги, онда иде до у беско начност. И; котарица су из* лазиле најчудније ствари: параваии, обућг. сапунн, фењери од хартије, дугмета за манжетне, живе цчбаде, које су крештале у кавезима, накити. припитомљени бели мишеви, који су окретали шиаске точкове од хартије, затим пакантне слаке, зделе са топлом чорбом, да се одмах по нуде бродској послузи. Напослетку порцулан! Читава гомвла црна, чајаика, лоааца и тањира... За гали часак све је то

|било невероватном брзиномј изложено и послагано на поду, н што згодније разређано. Сви продавци били су чу чнули уз своју робу, и као мајмуни исаружили руке, да је лакше дохвате, — и 1 фи том су се непресгаио Смгјали, пре ј вијајући се у куковимз, као да ће се у пола тела сломиги Са свом ов >н ш феном робом изгледала је палуба аашега брода као какав велаки базар, по коме су се обесни морнари гуркали, шгипкапа за образе леаушкастах ародава чаца, и са слашћу разбацн-1 вали око себе беле грошеве,! да би се само накуаовали! свега. А цело ово јапанско дру штво било је невероватно ружно, бедно и чудНо. А ја сам се бао одлучио, да се овде оженкм!.., Замислим се и расхладам се. Ив и ја имали смо службу. Псшто је прошло прво узбу-

ђење, коЈе увек долаза са спуштањем котве (чамци су се морзли спустити у мо|>е и степенице намсстити) могли смо првлично мирно да аоСматрамо своју околину. И зшагасмо се. — Где смо упоаво дош.ш? У Американске Сједињене Државе^ У енглес* ку колонију Аустоалије или у Нову Селандију?. Угледали смо конзулате, шринарниае, стоваришта, аок у коме је била једна руска фрегата, — једноц речју- целу европску колонају с в«лама на околним брежуљцкма и с американским баровима н* обачи, у којима се нааијају морнари. Истина мало даље у Д«У зеленила виделе су се хиљаде малих а мрких кућерака, који су у својој збијености и с рет* ким црвеиим крововама остављале на човека необичаи утисак. — Насгавиће се —