Straža

Слрана )

,С 14 А Ж А'

Бгк>1 2? 5

*

(можете мислиги којшко је сн небеских анђела видно) аа од њих направи мало јастуче за шиваче игле, пссла га несуђеној са опширним опроштајним писмом. Није ли то херојски! Алн брица би волио, да је несуђена пошла за њега па макар му сваки дан својим рукама чупала косу и брке, само да осети њену милу ручицу и дах њезине душе. Чујте даље!

Стш 1 1ШИ — Иепрнстрасно и интересантно свопштеле једног неутрилц* један Швајцарад који је оввх дана пропутовао кроз Немачку и Аустро-Угарску саопштио је у »Газети де Лозан" утиске допга интересантне. Он каже да у погледу намирнада, Немачка би могли да живи од сопствених проиавода када би применила режим хлеба „КК“ у још ужем смислу. — Сасвим другојачвје стоји са Ау* стријом где су цене прекомерне. Месо се продаје са 6 — 10 круна килограм, поврћа Су много скупа н неваљају; па чак и шечер скупљи него ма у којој другој земља хоја га и не произ* води. Белика ужурбаност која се показује за прикупљан»е метала као: бакра, цанка и алумннијума, показује колика је ксд њах велнка оскудица у овоме. У последње време одобрењем црквених власти дигнути су бакарни орнаменти а бакарни кровови са цркава, а на многим местнма чак а звона. Немачка може још набавити крвјумчарећи из Швајцарске мале количине бакра. Ја сам имао прилике, пише неутрални сведок „Газетв де Лозак* да говорим у Аустрија са једном личношћу великога положаја која ки се је жалила да је његова отаџбина имала огромне губитке и то без наде на повољан исхОд рата, чак шта више са изгледом на пропаст; и Све то због пруског краља који је натерао да се ратује противу Србије. ’ ПОДЛИСТАК

Рјугге 1 оп Мабате Нгуш1ете | Врло лепо. аостаКу му сталан муштерија. Обећао сам му. Хајдемо даље! Дворкиње које ме прате до излаза, падају поново четвороношке а остају на земљи са носом забоденим у земљу, све до тле, док им се ја потпуно не изгубвм из вида. Ми јуримо мрачним путем, а с високих дрва, поређаних поред пута, падају крупне капа кише на главу... IV Прођоше три дана. Дан је умирао, сунце се губило иза низа високих планина, а његови последњи зраци купалн су се у ■лавоме мору...

Швајцарск« кадуђери кОји су придодати аустрмјском Црвеном Крсту потврђују да су губитца ко]е су аустро-угарске трупе претрпеле у Галицији огромнв. Шго се тиче резерве у људству Аустрије може дати још много војннка, али великим делом ландштурм. У обема савезничким ца-

ревинама говори се миого ових даиа 0 ингервенцији Румунвје и Бугарске. По овој Ствари допасник „Газете де Лознн* је сазнао у Министарству Војном у Бе чу да се ннтерзенције Румунвје не плаше толвко колико внтервенције Бугарске. Поход на Србију — Звааичан бечки деманти БУКУРЕШТ, 11 авгусга. „Нова Сл Преса,* „Винер Журнал* и„Цајт* доносе званичан деманти иа зести букурешких листова о концентрацаји немачких трупа око Оршаве, којс би имале задатах да се преко Крајнне споје Са Бугарском. У демантију се наглашава ранија изјава Хецендорфа да ће се судбнна Србије решитв на источном (руском) фронту, као и судбина овога рата. Авантуре са лабилном основом нису ввше потребне Ау Стрнји.

После пада Ковна — Како Немци коментаришу тај свој успех БУКУРЕШТ, 11 августа, Немачки званични лнстОва престављају пад Коана као један немачки успех који ни у колнко не конвергира са успесима на Дунајецу из месеца априла. Пад Козна је само једна епизода у немачкој офанзивн. која нема одлучујући керактер. Борба која ће се у скорој будућности водити на последњој руској Одбранбеној линији Брест—Литовска решиће судбину Русаје, а тада ће се уједно моћи оценити какав је значај имао пац Варш а ве, Ив а нгород а , Ковна и других руских утвр ђењ а.

„Неутралци" — Немачка шнље аутомобиле «» Турску Букурешт, 11 авг. Немачки посланик на букурешком двору посетио је Братијана и тражао једозволу да се преко румунске тераторије могу испослати 112 аутомобила намењених турскОм санитету.

У Мађарској Заразме болести све више бесне Букурешт, 11. авг. Према званичним податцима мнннстарства народног здравља заразне боле ста у Угарској узеле су

веома широке размере. Утврђено је да просечно дневно умире у целој зем* љн по 150 грађана и 35 војника. Такође је велика смртност и код заробљеника, којн су ОСтављени на милост н немилост власти. Код њих просечно умире по 20 душа дневно,

У Црком јКору — Русн потопнлн 827 бродова Петроград, 11. августа. Према изаештају Главног Шгаба Руси су у Црном Мору ло конца месеца јула потопали 827 трансаортних бродова, већином напуњених угљем.ј!

ћШ1!11№№ — Румуншја нммршава посладље арнпреме в« раг Букурешт, 11. августа. Министар Унутрашњах Дела послао је распас свима начелницама, објаснизши; им како се имају водата грађански аротоколи рође них, венчаних а умрлах, за време рата. ^аграЗа Вашрогасцама Поводом пожара у Царнграду Букурешг, 11. августа. Влада је решила, да из | да извесну Суму као награ* ду ватрогасцама у Цариграјду, која су усаели прили |Ком последњег пожара дај ' спасу румунско послансгво. |

1шш |!Н1 — Пажн»а надлежнима У низу рефорама које се износе код нас, Управа Фон« дова решила је да свима удовпцзма које немају деце у будуће не исплаћује злехуде пензије у почетку месеца кего на крају месеца. Зашто то, го ће Управна Одбор и управник Уараве Фондова знати. Кад се има на уму коликој су скупоћи и коликим расходима изложене те у- 1 , довице, онда је збиља смеш-1 но што је то тако учињено. Овај се гест Управе Фондоза не даје ничим оправдати. Узиите нпр. једну удови-1 цу која црима 45 динара, пензије. Оаа до 20 у месе-| цу потроши сву своју бед | ну пензиЈу на овој скупоћв | а снда мора да удара у по ' зајмнце и да се злопаги. Па кад на тако рђаво ма- ј теријално стање и немашш-, ну од десет д,ша наиђе још; један месец дана без икак-ј вих средстава онда се то не даје издржата и таквај жена је приморана, кишта; мање него да проси.

Обраћамо пажњу на оао и Упрчвном Одбору Упраае Фондова н МинНСтру Народне Привреде, молећи ах да нареде да се ова аедотребна реформација азбзца из употребе и ради као мто се и досада радило.

НП №Н Нортрети с* наших железииа* VII Дали зато гато кочничари служе цес месец за 80 дан. и цео месец проаеду у путу одвојено од саоје породице, а господа котервјаши у месец дана раде десег дана, а двадесет проведу по позориштвма и биоскопвма и за оних десет дана они примају по 4—5 стотана динара. Па зар се може ово зло на железници трпети? Не мсже! Стрпљењу је дошао крај. железничарк ће једнога дана кад им буду препуне чаше једа и горчина затраж^га Сви да иду у ров да часно гину за своју отаџбину Бар ће им остати једна вечитт успомена међу њиховнм најмвлијим и најближам да су пали славно за своју отаџбину. а не да се на њихов рачун награђују људи којн не заСлужују и нвсу достојни да се назову српгкнм синовима, Али железничари се нпак надају да ће им ма ко њнхове заслуге признати. Онн Се надају да ће им два човека која сусе у ваше пралцка показали да су пријатеља железничара дати оно што су они дазно својим знојем заслужила. Та два човека јесу г. г. Милорад Драшковић маиисгар грађевина и Војвода Путник вачелник штаба Врхов. Ко* манде. На њима је да виде беду наших железничара: на њима је да чују јаук а писак хиљадама њихоаих сиромашних породица па ако желе да њнхова имена остану у трајној усаоменн свих железничара, ондз им треба дати оно нашта они по закону полажу право. Желеанкм. (Крај)

Ив и ја налазимо се у великој и празној соби на ј првом спрату, која ми је 1 ј од јуче најмилвји стан. Узнемирени због одоцњења, ^рчасмо по белој розовини, испод које је шкрапао изушенн под. Ив који је још нестрпљивији од мене, погледзо би кад кад напоље. Мене одједном напусти идеја, коју сам почео изводити у сасвам непознатом граду и у забаченом предграђу, у кућици брдовитог краја и готово већ у шумн. Како сам само могао до* ћи на масао, да сс настаним у овој туробној самоћа, у којој на мене све та* ко чудновато утаче? Чекање ме умара, па сам се дао у расматрање најмањих ситница мога стана, како би ми ма како прошло време. Дрво на своду је доиста укусно н вешгач-

ки сложено. На зидовима од хартије нацргане су хиљаде и хиљаде снтлах корњача — Закаснили сусе, про* збори Ив, глсдајући непрестанО на улицу. Дакако, згкаснили су Се за читав сат, па се већ и ноћ праближила; а барка, која треба да нас одведе на брод на вечеру, сигурно више и не чека. Вечерас ћемо се морати задовољити Бог зна где — јапанском вечером. Ови људи овде, немају на трунке јалности, па не умеју. да цене време. Наставнм даље расматрање ситница своје собе. Гле! Уместо кваке на вратима, удубљене су овалне рупвце, управо као удеше не за палац. Ове рупице оковане су бронзом, па ако боље погледаш. видећеш, да су у тој бронзи израђене неколико„„ачггересант-

них слика: — овде ево нека госпођа. која се хлади лепезом, а тамо даље Опет грана грешње. Како је чудан укус овог народа! Гу* бнти време у оваким минијатурним радовима, па их Онда Скривати, у ове дубине за палац, Јкоје на овом великом белом заду изгледају као мрље. Тро* шити толико стрпљавости и рада за ствари које се и не опажају! А ондајош све то скупа чини хладан утисак, а ефекаг управо иије никакав... Ив још увек гледа на улицу. На оној страни, на којој се он подбочио, гледа веранда на улвцу, или да се боље изразим, на честу која је омеђена кућама, и која се пење све више и више, па се недалеко од куће губи у шуми. Чекање ме јс сасвим омлитавило, па сад гледам

| на другу страну. Друга страна мога стана гледа на !лругу веранду, с које се : види даван врт, а иза њега јпрекраспу панорам/ од самвх шума и брда, а изме| ђу ГГ** 11 '* СТари дсо сакв-а са црним колибима, ; које су се набиле једна уз другу као огроман мра| вињак. У сутону изгледа — оа и свда у месецу Априлу |— све тако туробно. Те: шки сави облаци навуку јсе по небу носећи кишу у I себи. Не могу никако рећа | да Се осећам, особито при.јатно у овој кући. Одвоје« ност и удаљеност од отацјбине пада ми тешко. Већ ! и при самој помисли да ћу овде морати ноћвти, срае ми се аепа... — Настазиће се —