Straža

**ЕОРРАД, ПЕТАК 14 АВГУСТ 1915 ГОД:

I

ГОДИНЛ V ВРОЈ 227

БРОЈ5 ПАРА

С глн Рев.лшнје и Адкннисграц>ме Кос*а|сн* ул. 6р. 71 0)лнс* сг да|у у Ад| »ккнстрацију Цена уткрјјенн. НемлаКгнн с« пи.да ие прнмају. — Рукописи се.не нракају. Пнсиа, рунописе, нонац в све остало што се опиоси иа лист, сли гн клиснику тио а

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ | "УРНЂУЈЕ ОДБОР | ТЕЛЕФОН УРЕДНИ1ЈЈТВА 1092.

Пред акцијом Румуније БУКУРЕШТ, 13. ав^угта У владиним се круговима говори, да је краљу поднет на потпис указ о мобилизацији целокупне румунске војске. Влада је спремила прокламацију, која ће одмах по објави указа о мобилизацији бити обнародована. У целој је земљи велика узбуђеност! зн

Бесград. 14. авг. 1915 ј ба да ЧИНИМО да спасеио Нгша журн»листика, Н а-1 ситуацију... втд. О нашем рочвто ова у Бесгрзду, пре- овзквом и Р твОМ Сн У> луна је преводима из Сгра | С1 ! Ј??ке: државе

в а х лвстова. Што год се лепо о нами говори у страном свету, могућност се учинк да наша жур»алнствка до тога дође е то се онда преводи и штамоа и ■ ита. Последши демарш је животно питање целога Бал кана, а понаособ Србије у првоме реду, Ми о томе читамо из туђих новина у српским преводбма; у њима се износи, за чим демарш гежв; говори се о потреби стварања новог балкзнског Савеза; говори Се, шта која бглканска држава има дру гој држави да у'тупи; једномречи, настранисе прави

у јунаштву

ге које су нас тако узднзале

чај сувих шљива је несраЗлкфио већи. него у обични.м годинама, а м вредносг пм је ове године далеко значајнија. Сува шљива или пек.мез у овоме времену може нашој војсци заменити

могу сада о нама рећи:јједан део храие, а преостатак „Овај народ Имаде само ма ј може се " ве р °л ине продати по шаце, алв разума нема!« !««“ ан Р е Дну повољиу цену. Род " ’ г .7 шљнва оке годнне ш одпичан. Гшгрешно се у нас ми :д а ГОСП оди министри.ма обрасли, да ће добро бита, акојтимо пажн.у, разлбг је овај: нико, не зло, негО само ма- У ово ратно доба сељачки ло противно каже. Ник^да ДОМо8И око великих вароши не може добро битн, да гз | изванредно добро стоје. Све. ц к I што са свога и,мања добг.јају, продају у варошима по одвећ

у бесцење бацатп. Благовремено треба спасавати иародно благо. Сада би наша Трг. Комора ,могла да учини гест за народно добро и добро својих трговаца.

зло не прати, нити се може видети величина једнога добра, да поред њега нема противника. У Србији нема данас о позиције, нема Србина, ко

високу цену. Они пак немачки домови из уиутрашњости и ула! љеии од великих вароши. немају |тога. На њих треба обратичи |пажњу, да и они олакшају сгање, које рат собом доиоси. На

|и свом преданости не уче- 1 имањима тих сељака и јесте СТВује у овоме рату. На ј највећи род шљива. једино би што онда ум спутавати?! се М0 Р 8Л0 иобринути, да се та Величнна једнога дела, као) врста п Р иноса може обично , , , , . *. ц ’ искористити. До г. Минисгра рачун без бирташа. Бугар-! шт0 1 е 0В8 1 Р зт » лежи У С У" зојног је да учини олакшицу, ска штампа неогрзничено!деловању целсга народ«; без да војна снага трпи какав шше (Печ икакн >г мопала) веке суделовање већа вјуштрб. Треба дати одсуство 0 својим неоснованим пп'’ 1слава ! У заједница по-, домаћшшма, да тај посао сре0 '- В0 Ј ИМ неоснованим пр^. тепет пак-ши њ а Iде, а ако Је потреба дати им ввма; грчка штампа в0ДИ| цС с е Р^ » лакши ) е > а ! К ао псмоћ и заробљенике. То јавну кампињу прОТИн до-1° он мањи ! е - !још није све Наступиће потресадањег штетног правпа Гу-ј. ^‘ 3 Р И Ф пСКИ прааци, ко • ј ба за вреће; ие буде ли се бланарисове спољне политике;!1 и У тежнм првднкзиа | говремено за њих побринуло, V Румунији је још жешКа сгва Р али Србију и закуи- ■ частупићн опет уцена, ко]а ће у гумунијв ]е ЈОШ жешћа ланашн,рм тестм 1 уништити сан принос и отићи борба; једвно смо МИ, ко-; вали КваС ланашњем теСт >-|ће у бесцење, да ће сељак од ји све те борбе можемо чи У век С У се РУ к °нодкли оиим тога приноса нр.то мало коринародним гестОм: ј сги видети. Опет понавлЈамо, Оди, нареде, оди, снаго ! на шљиву треба сбратити на

тати, али они на страни не могу з нашој борбк чита ти, јер Она по форми и не постош. Све те државе могу доћи до питања: Како је то? цо пре неколико иесепв о јунаштву Србије није се престајало говорити. Сваки стубац новина, чак н непријатељских, бејаше вспуњен славом величане српскога генија; овенчанвм по хвалама свесности своје слободе, взраженим у неописаним херојским под визвма.. и сада, када је дотао демарш, моменат, који Је на пољу дипломапије раван херојским подвизвма, наша журналистика, као хрила дипломације наше... доноси само преводе страти* новвна, мвсли других варода, упутивања шта тре-

моја!

Ра§ош

јрочиту пажњу! У иормалним ! годинама цена је крупнијој шљи{ви (70 комада у ! , киле) била 50 —60 дин., 100 клг. ове го|дине ће претуритн дзлеко пре! Чујем да 1>е Месни Одбор у што ' ко ^ 00 дин. Мали поседник, ма! краћем вречену отворнтн две про-1 лога шљивака може добитн нај1 давнице, и то једну н& Врачару а ; мање 1000 дин. Та свота за Д Ђ-^ма Л ради И треба внати ко . | данашње прилнке врло је зналпко је Месни Одбор до сада отво-; чајна. Осим тога власти оИ тс1ерио проданница: Прво је отворена бале да се побрину и за казане једна код двора - па је аатворвна;' за кување пекмеза н буриће, затпм једна код општине — па за- ко ј и се повлачише из Угарске. творена; потом трн; код општине, к у Владетпној улицв ну Тераа. осв Опљачкани ваљенски и ужички школи — па ватворсне; аатим једву ; Окрузи могли би се тиме јако опет у Тераз. освов. пжолп - па | опоравити, а онамо и јесте мајаатворена, и сада ће се отворитв|д ан шљиве _ Народ треба сачуСвега 8 продавница. 1 вати од шпекуланата; шљива је А/>гус ! пак таке природе, да не трпи одлагања Сирова, као ,,рефуза“ не може се извозитп, и онда биће ракије за грош килу. Па и то неће бити, јер у пределима, куда је аусгрнска војска прошла, уништена су и бурад; неће бити судова, да се шљива

- 600 случаја поболења, 292 случајева смртних Букурешт, 13 гвг. Румунска санитетска дирекција обавештена је званич.чо, да је у Мађарској било од 26 јула до 1 авгу* ста 600 случајева поболења од колере. Од тога бројд умрло је 292 лицг. Колера узина све шар« разиере. То је принудило румунску владу да у спооазуму санитетске дврекције донесе одлуку да се од 15 августа успостави десетодневни каргнтин на аустро румунској гранкци. 1КШ ШВОЈНЕ ш До сада потопљено пет бродова Букурешт. 13 авг. Са званичне аустри-же стране потврђује се досадашњи губитак у гет под водних бродова. Аустрија је у П' четку рата ргсаолагзла са једанаест подводвих бводсва у Јадранском мору. Сад јој је остало свега 6 бродова.

Иашошиа Ш100№ Пажња г.г. Минастру аојном и Народне прнвреде. УБ.чизу Је време сушењу шљива. У данашњим прилиха.ма зна- потопи и онда ће се то злато

Турци иавршили страшаи олочии Рим 12 авг „Итал. Тел. Агенц.* телсграфишу вз Петрограда, да су Турци извршили у области Муш страшан покољ Јермена. Осим 500 људи којн су успели да се бегством спасу, све је осгало мушка становништво по !клано.

Жвнски свет Чудноаати огласи. , Огласи по новинама ннсу гајко безначајни. као што то ми! сле многи. који то ие разумеју. Огласи су данас безусловно 1 нужни за садањи живот, а ко чита огласе из давних година, тај из н.и.х истудира, како ]е |тада народ живио и какву је | животну потребу тражио у о{гласима. Видећете разлику из| међу тадањег и ланашњег жн! вота. У Цириху живљаше неки човек и жена, који су имали лепе приходе, алн нису умели њима управљати, па. иначе као дорбн људи, сваки час се задуживаху, нарочито кот својих комшија. !И њима је то досадило, па не имајући снаге, да се сами обуздају, они науме. да се самоI нољно. сами ставе јавности под !туторство 13 марта 1*40. го ! днне у једном цирмшком листу изиђе овај оглас: „Племените комшије н вредне комшинице! 1 НемоЈте нам ништа позајмљивати“! Ми можемо изићи на крај. само кад би хтели! Ја и моја жена немамо деце, а имадемо преко 4000 франака при! хода. Моја жеиа пак редовно | праши бурмут и пије кафе; а. ја идем дневно у кафану. То није потребно. То води задуживању, с тога нам немојте позајмљивати. Ми можемо на крај изаћи. — Писмени смо. Своје; ручно погписујемо: ја. Тобијас Елзам, трговац дувана и Христина Елзам*'. У данашње доба сви би кааали, кад би у којима новина.ча таки оглас изкшао, да су ти , људи луди и да их треба слати иа посматрање. Данас се дају огласи, у којима се траже сви могући кредитн и зајмови. Кад треба шешир, или иова хаљина ‘за какав бал. .. е... онда.... не Треба да певзмо стару песму, коЈу је наш духовити Бен-Акибч толико пута и таколено опевао. Али да чујете, како је неки младожења преко огласа (та лудост је остала до данас непромењена) тражио себи сапутI ницу свога живота.

Ша/та

Он: Зар немате ничег сувишног за мене, госпоћице Мнцо? Она: О, 'то зависи само сд Јтога, коаико ен имате сувишI ног за меие.