Straža

орој 2 ' 7

,с I' и а у

Српски погодци ј — Код Верчерова уништено неколик) магацина жита и других намирница. БУКУРЕШТ, 13- августаТелеграфишу из Турн-Северина, да су српски артиљерци успели да униште својим прецизним гађањем неколико аустријских житаих магацина код Верчерова Исто тако погођена је и једна пловна! мина, која је експлодирзла без икзкве штете по околину.

Немачка објавила Италији рат СОФИЈА, 13. августа. Бугарска Телеграфска А г енпија саопштзва, да је ; јуче по ПЈДне Немачка објавила рат Италији. Ова вест ,ош није потврђена пд стране нашег пресбироа, али по свеиу изгледа да |е тачна. Објава рата Италији сд страве Немачке повлачи ј по варочитсм угсвооу између Итвлије и Румунаје, сб»! јаву рата Румуније Аустрији и НемачкоЈ.

Ршннја коћн ш — Румунија је уз Србнју и Силе Споразума. —

Ултиматум Не.чачке — Немачка тражн да Руауннја проаусти муннцију ва Турску. Букурешт, 13 авг. Посланапи Аустро-Угарске и Немачке пссетили су Братијана, шефа владе и поднели му ултимлт) м сво' јих влада. У ултаматуму Се најенергичније од румунске владе тражи, да пропусти муницају намењену Турској! Ултиматум оставља Румунији 24 часа рока за Одговор. Одмах после тога Братијано је сазвао министарску седницу, на којој је своје другове упознао са захтевима Немачке и Аустрије. Влада је једнодушна у погледу одбијања аустронемачког захтева. Захтев Немачке и Аустрвје учинао је веома тежак утисак. Штамла пише

Iвеома жучно^и назива "корак централних држава раз1 бојништвом. ,Димињапа“ п«ше: Цен-1 тралне државе преко својих !представника упутиле суј : нам ултиматум, и траже оа | нас да у року од 24 час.. јазјавимо своју готовост да' ; ћемо преко своје терито ј рије пропуштати муницајуј за Турску. Овога трен^ткз јсш не знамо какав Не бити! одговор наше владе. Међутим. био он мз какав, мн на овај дрзак а разбојнички корак цвеју великих сала морамо одговорити Онако, како одговара сваки нападнути: оружаном руком ћемо бргнити свака непријатељски покушај протиз нзс и наших националних интереса."

У Синаји - С«ето«им с* краљ-е* — , Букурешг, 13. звг. Цела влзда отпутовала је ј у Синају код краљз где је одржана веома значајна сед- ј ница. Једном страном коре ! споденту Братијаио је рекао при изласку из двораа: | Могу вам само толико р?ћи, | па је ситуација и сувише озбиљна. Пред’,буЈ>у _ Аустријанцн селе своју архнву Букурешт, 13. авг. | Кругови прајатељски наклоњени аустријском по ! сланству сазнају да је ар-' хава посланства спакована и да ће у то*у данашњег данг бита послата Брашсво (Ердељ). У немачком се послан Ству таксђе пакују. Судећи по овоме држи се као сагурно да ће Румуннја од- ј бити захтев Немачке аАу ј стрије. На аустро-румунској граници — Аусгрнјанцн се утврђују и до- I алаче трупе Бук>решг, 13. авг. ! Сва места дуж румунске граЕПце посела је аустриј ска војска. У некам варошицама већ су установље> не војне станице. Рачуна се да је на границу избачено преко 100 ОСО војника. Карпатскп превоји по седнути су немачким трупама чији ч.г број цени на 50.000 душа са одговарајућом коњнцо.ч н артиље ; ријом. Одговор Беча Румунски посланик протестује [ Букурешт, 13. авг. Због нагомилавања војске на границн према Румунији румунски посланик у Бечу посетио је барона Бу- ј ријани, мавиСтра нностраних дела а у име својг владе је уложио протест. Буријан је посланика упутио на министра војног. који је рекао, да је све ове мере

Аустро-угарска предузелај због одиоса којн су насту ; пили између пентралиих' држава и Румуније! Краљ у Букурешту - Влада је- аозаалм кра.оа букурешт, 13 авг. , Влада је позв»ла краља! да дође у Букурешт. Код Братијана' Руаунскн председнмн с* саветуј« ' са представницида Споравума' ј Букургшт, 13. авг. Ј Братијано је примио по 1 сланаке Сила Споразума и | са њима се дуго саветовао ј о ситу?цији створеној ул-; тиматумом централних држава. Ниш- Букурешт — Србија и Румунија Букурешт. 13. авг. Сазнаје се, да је ру.чун ска влада преко свога п0-| сланнка известилз српску владу да ће оружаном ,[руком Србију помоћи у случају напада сз бугарске стране. Србија и РумуниЈа ; Српски геосланик код Братијан* Букурешт, 13!Јавг. Српски посланик је посетио Братијана а са њиме јс д>го конферисзо. У по-| литичким се круговима овој; посета придаје веома ва- 1 жан карактер.

ПашиИ код хјш Пре поврагка из Крагујевца за Ниш, г. Н. Пашић по псзаву Њ. В. Краља, ићи ће код Њега у Тополу. Саднија у КрагуЈваду Из Крагујевца нам јзвљају, да је тамо јуче после подие у (ВрхсвнОј Команди, под председништвом Њ. Б. Престолонаследника Александра одржана седницл. Седници су присуствовала министри, војвода Путнак и шеф оперативног оделења. На седници сзветовано ј* о одговору (кој« ће влада дати предстзвницима Четворног Споразума на ноту Сила.

Вдадкн тџт У тону данашњег дана влада ће се вратити из Крагујевца у Ниш. Диолзштш ШТХ Г. Чапрашиксв, бугарска цосланвк посетио је г Филалати.а, румунског послдника. Дкллонатвки т\џл Пре свога одласка у Крагу|евап, г. Пашић је примаО посланнке Снла из Споразума. \тт у 1 ЕР 0 ПМНШ од стране Спорааума и Савеза Женева, 12 авг. По званичној погврди излази, да су споразумне ратујуће државе од п .четка рата до данас изгубиле 93 аерсплана. Аустраја, Немачка и Турсха изгубале су за то асто време 136 аероплана. На|више је изгубила Аустрија, 70 аеропланс, па Немачка 42 аостатакТурска. Од Саооазумнах Сила најмање су изгубили Французи, свега !2 аероплана. То је још један доказ више, да су Французи најбољи авајатичари. КОД Г. Ј01Ш11м Помсћнак г. Пашаћа г. Јоца Јовановић, аримао је [бугарског н грчког зосданика. Г, Пачу Г. Лазар Пачу, минисга;? фв нансија због слабог здрл з вља није стпутовао на седиицу у Крагујевац. Он се спрема да кроз неколако дана отлутује у једну оц наших бања. Заелужна одашша Управник тополианице, пуковник Васа Божидаревић. одликован је Карађорђевом Звездом (V степена;

ПОДЛИСТАК

Рите 1 .ои МаЛате НгузапЕеше — Кчко вам се свиђа?! — Ја одговарам тихо, али сасвим одлучно: — Пакако! Ово нећу ни по коју цену! Рекао бих, да су ме разумели и они у кругу. За препашћење се огледало на свим лицима. Стазем прекоравати Кангуру а: — Зашто сте ми довела овако свечано с мријатељицама а суседама, уместо да сте ми је показали тајно и као случајно, како сам желео? Како се то сада мора објаснита овим дсбрим н угледним људима. Старе даме, — без сумње мајка и две тегке. начуљише уши, а госиодин Кангуру преведе им моје

речи — разуме се у бла-1 гим речима — и сзопшти! им страшне ствари. које сам ја њему дошаптавао. Веома! ми их је жао. Жао ме је асеиа које су дошле да про* даду своје дете и којима се на лицу указао необичан утисак. Не могу рећи, да је то било увређени пснос (јер је 10 наш европски поЈам, за које незнају у Јапану), него безазаеност и доброћудност, која никоме ника* да нишга ни]е учинила на жао. Учинале су корак, који — Очевидно — не упада у очи, па сматрају ово више, вего што сам могао и мислити, правом удајом. — Па какву јој замерку налазитн? Шта вам се на њој не допада? — упита господин Кангуру, који је и Сам био пренеражен. Покушах да ову ствар обучем у најлепше рухо и да је превучем ружичастим

! бојамз, и рекох му: — И сувише је млада, и много бела. Изгледа као и јнаше француске девзјке, а ја бвх желео промену, нешто жуто.. — Али забога, господине, то је Само белило. Увера вам вас, да је исподбелила, сасвим жута... Ив се приближи мени, иј шапне ми на уво: — Погледајте онамо уј угао. Јесте ли већ опазили! ону, што тамо седи? Душе ми нисам. Чак шга више, нисам онамо никзко ни гледао У хаљини тамно ј □лаве боје, једна девојка оI кренула се прозору, и правила се да ју се цела ова! церемонија баш ништа не тиче. Лепша је 0д свих осгалих. Једино што су јој очи, с дутвм трепавицама, биле нешто мало блаже јсдно другом, него мсд осталих особа. Образа бакар-'

не боје, нос прав, уста мала и танка, готово пикантна. Није бнла млада као Јасмин, можда је већ имала осамнаест година, и јаче развијена. Изгледа да је била огорчена, што је узалудно долазила на свечаност, која се покварила. — Господвне Камгуру, која је оно особа у тамној плавој хаљини, што седи код прозора? — А, она гсспођвца? То је добра другарица госпођице Јасмин, зову је Хризантгма. Дошла је да присуствује овој свечаноста. Да ли вам се допада? упита ме брзо, као да је нашао згодан излаз из ове, потссве, тешке ситуације. И не сачекавша мој од говор, он оде девојци, узе је за руку, натера је да устане, како би је према по следњвм сунчевим зрацима видела целу. Она, пажљиво

посмаграјући нас придиком говора, поче разумевати о чему се говорв, па стидлжво саусти своју главу, развуче своја мала усташаа, која се учинише још лепшим; и покуша да се опет врати на своје старо место. — Ништа зато! Моћв ћемо и с овом направитн пазар, ни она ннје удата. Није удата? — Па зашто онда овај клипан није одмах предложио ову уместо оне друге?... Сада ме је управо жао прве моје несуђенипе у сиеом оделу; са Сјајним шлама у коси и тужним очама, које каода су се напуниле сузама... — Све се да поправити, господине. прихвати поново Камгуру. У том моменту учвни ми се као правиподводнвк најнвже врсте. — Настаашћ« се —