Straža

С*!>а«а' I

С Г V А Ж А

&рој 234

Како (8 ■ шш — Изјава једног Швајцарца очевидца о грозном животу наших заробљених официра Један Швајцарзц који је бао дуже времена у Аустрији у взроши Гредину, где се напази велики ззрз* бљеначки логор, у коме су смешгени и наши офацари, прича страшне сгвари 0 животу нашах заробљенах официра. Аусгријске војне власти отишле су толико далеко у своме зверском пОнашању преиа заробљени цина, да су наше офипире затворили по казаматима. Она труну у мемла и мраку по цео дан, азузев за врем(е ручка и вечсре кад одлазе у заједничку и трпе* зарију'* да једу оно мало жалосне хране. Ван логора! не могу да се креау ни по коју цену. Овако поступање аустрдских власти заслужује пај* строжниЈу осуду. Ми се надамо да ће наша влада предузете све мере, да се овакав живот наших заробљенвх -официра знатно поправи, иначе ћемо бити прику* ђени дч категорички захтевамо, да се и са аустриским офицврима, који код нас живе као у каквој бањи, поступа аасолутно на исти начвн. То је најузвишенија захтев правде, а тиме ће се пружита и сатисфакција нашим врлим ратнацата.

СРБИ 8 Н П0Л9ЖЦ ? 8ЛШ9Ј III Њему се, народу српском, и ако је своју оданост на један тако очевидан начан □оказивао: проливањем потоцима свОје крвн за ау стријску државну ствар, није веровало, већ се вероаало разним изводима и неваљалцвма мађарским л немачким, који су у сваком тргнутку могли да напакосте и учане зло чиаам и исаравним Србима. Историја нам јасно показује да Срби у АустПија никад и иикако нису признавани као један праван и заковиз елеменат, који заједно са пра* вала има и одговарајућвх дужности. као ,едан народ* ни чинилац а целина која има права на слободан и индивидуалан националнв живот, на слободно исповедање своје вере а на чување својих обичаја и традиција које су у извесном погледу имале и под фа* натикованим Муслиманима,

већ су сматрани и вечаго третирани као један бесара ван елеменат хаоса и нереда, који има само лужноСти а прзва нажаквих, и који се п увукао н ушуњао* у земљу, која њему не припада. И лако ће се веровата и појмитн у каквим су неугодаам и несрећним при ликама били Срби у земљи у којој су о њима таква схватања владала'; Да не говоримо О националном а религвозном понишгењу а понижењу у коме су наши сународници у Аусгрији у много ранијим годинама жи> вела, взћ да се обазремо и и то површно само на последњу деценију година ко* ју су они преживели и живели у поменутој држави. Широм целог света зна се да су Срба у Аустрији прокламовани за нздајвике земље и професион^лне револуцвонаре који су способни само за дизање ре* волуција и арављење нере да и атентата, и као такви они су третирани и малтре тирани на најбестаднији на< чнн. Зна се заудешенуЗагребачку парнацу велеиздај-

ника и фабрикованн Фрид јунгов процес у Бечу, који су у ствари имали само да оправдају незаконито а про тивправно анектирање Босне и Хериеговине Аустро Угарској. Затим знамо за низ малах и великгх процеса који су се збивала у размаку времена сд анексије до почетка данашњег рата. А као врхунац аустро-угарског терора и не ваљалсгва су догађаја који су се збили у давима који су следовали сарајевском атентату и догађајн који се данас у целом југословенскоме делу монархије ‘зби вају и који својом грозотом н својим ваидализмом бацају у засенак и најкрволочнија дела старих Авара и Хуна. Према извештај'им Ј које доста тешко и у малом обиму добијамо о стању наших саалеменика у Аусгрвји, стањс њихово је у жасно, такво какво се не може нн замаслити нити опасатн, при чатању тих из вештаја човеку се мора крв у жилама следити, речју, ту слику човечија ф!нтазија није у стању ни ство* рати. И то се тако ради са људимт који се и данас боре, то јест приморани су да се боре, на разаим, па и ва нашем фронту, за опстанак и државни интегритет аустро-угарске монархвје. Невероватно а страшно, али нстинато. Ави, ако има божанСке правде и вечите одмазде, која сваком исплаћује по заслузк, ни тврдо верујемо да коај једне такве блудвице и нгваљалаце, као што је Аусгро Угарска, мора доћч и да ће, и ако десет* кованом ндшем, српском народу засијати сунце слободе и слободног живота. 1

сту, да је из врло поузданих азвор* сазнао да су српска и грчка влада у СпОразуму донеле одлуку да ни по коју цену не уступе ни стопе своје земље као компензације Бугарској. Исти дописник сазнаје да је између Србије и Грчке закључен споразум. Турске невоље — Велика оскудица у укљу и аејтнку. - Цариград у мраку. Софија, 20. авг. Јављају из Цариград*, да је чувена и велика фабри ка Долма-Бакче з* израду! муннције и преправку топова престала да радв услед оскудаце у зејтину и угљу. Исто тако електрична фа брака свела је освгтлење на минимум, такода је велики део Цариграда у ираку. пштИт — На аустро румунској граиици ј ради сс на утврђивању. Букурешт, 20 авг Услед нагомилазања аустро немачках труиа на румунској граници, румунска; је влзва решила да се пре- ј дузму нужне мере засваке! евентуалноств. Знатни делови иажињер-! ских трупа већ се налазе на граници и журно раде на подиззњу утврђења.

Ни стопе..! — Значајна одлука српске н Грчке владе Атина, 20. авг.. Атински дописник „Деља |Телеграфа“ јавља своме ли

— Кочференцнја иамеђу краља н Радославова. - Значајна нинистарска седница' Софија, 20. августа Краљ Фердинанд јејпозвао јуче председника владе др. Радославова и са Н>име дуго конферисао. ■ После ове конференције др. Радославов је сазвао мииистарску седницу која је трајала пуна три часа. У софаскам политичким круговима верује се, да је на овој седници говорено

0 загључењу спорззума азмеђу Србије и Грчке, зл који су у Софији уверена да је већ давно склопљен.

КонференциЈа са Веиизелосоа Атина, 20 августа Г. Живојан Балугџићсрпски посланик на атинском двору имао је дужи разговор са г. Венизелосом о одговсру иа демарш Сила Четвориог Споразума, која ама да буде сагласан ијмеђу Србаје и Грчке.

I шт Концентрисаи.е руских снага Букурешт, 20. авг. Дописник „Ивнинг Поста‘ Ј послао је своме листу телеграм, да су Руси у Бесарабији сконценгрисал-: знатае своје снаге, кије имају да потпомогну румукске трупе у случају аустро* немачног напада. Бројно стање рускнх трупа V Бесарабији рачуна на 300.000 цуша.

На Галипољу — Огорченс борбе Атине, 20. ааг. Борбе око Критије настављају се. Огпор турских труиа постаЈе све слабији. Савезннци нападају на положаје око Критије са највећом жестином. До сада су вмали знатнах услеха*

— Неспоравуи иаиеђу Рунуннје к Централних држава. —

Букурешт, 20 авг. ПоСланацима Споразума којв су га посетили Брагијано је изјавио како су односи измећу Румуније и Централних држава веома помућени и д» нема наде

Ј. Н.

Суице зашло већ одавно, Јаднгг квтги сузе ротт Умрла је њена нада Чујте звоко гако звони. Чујте звуке тога звона Како праћа уздах њен Умрла је шена нада, Умрла је среће сен. Сада пусги дани теку Јееен мрачна сави груд, Коса бела, душа празна, Срце ледно као студ Ништа више лепо није Само дође суза рој, То је поздрав од ње сину Јадном цвету — надн свој.

ФЕЉТОН

— ца:

П08ЕЧЕРЈЕ Мрак је падао; падаз је брзо, као да је хтео да сво* јом мрачвом копргном скри-

јјв онакажене лешеве који падоше тсга дан« у крвавом боју; падао је брго, као да Је хгео својом тамним велом да обаваЈе и скраје она шарена и мираснз поља, и брда по којима су до скоро играли чиди, врани коњи, ПГвалн попци, појали булбули, летели леп тири и зујале вредне ачеле, а која су сада упрскана крвљу, *рвљу своје рођене деце Мрак |е пао. Свуда гроб иа тишина. Нагде јгдног гласа. Чак се п ветар беше утишао. Као да је п он узео учешћа у овој општој тузи и — ућутао се. Само Дрина, вечито немирна, хладна и бездушна кад неког прими у своја хдадна недра, хучала је гурајући дрвље I а камење. Била је мутна и крвава и својвм шумом првчала је страшну исгорију једног целог народа којег је делила.

Све је ћутало, само је она говорила. У правнлном поредку, један за другим, по узаној стази на висвни од 150С метара ишао је наш пук. Напред командант. Још млад човек, алв херој, који је у безброј битака показао хладнокрвности храбросг, уро ђену само Обилаћима За њвм официрн и војнаци, и најзад ова храбра фаланг, обасјана месецом заврша вала се комором која је носила со и хлеб! Преко висова, клисура, □ропланака н поточића пук је дошао до Дрине и ту је стао. Стао је колико да се одмори па да зором тродужи пут с ону страну Дрине, међе племените, дасвојој потлаченој браћи унесе тако жељену слободу. Мрак је већ увелико био обавво планину. Тамо далеко преко Дрине иза врхова

босанских планина, помат>ао се месгц. Био је блед блеђи но увек дотле, Патње и муке Рајвзе, која. је враскала под ударцвма безбожника, допирале су и до њега и он је жалио. Жалио је и његова бледо жута свет лост тужно је зрачила о пустошена села, напуштене домове, запарложене вртове, њиве и цветне ливзде. — Пук, стој! јекну кроз тишину громки глас пуковнаков. и пук као један човек, као парна машана под парном кочницом, стаде. Све очи беху упрте кроз ноћ тамо одакле је допирао глас командантов. Затим је следовало на место вољно, и после неколико минута, пошто је командант одржао краћг саветовање са офкцирима, војници добаше вољно. Убрзо после тога кроз шуму ваделе се сенке како

иду тамо амо. Секира, будак вршили су своје. Под њиховим оштрим сечивима падале су столетне буквеи храстови, Њахова тела и мала су да загреју озебае војнике. Под једном буквом, седео је пуковник и при слабој светлости свеће чаји сс пламен лелујао и дрхгао осматрао је карту земљн шта. које Не зором походвти! Наједном све се опет уташало. Око ватр \ чаји се пламен дизао високо горе беху поседали војнипи а у шали и разговору чекаху вечеру, која је у казану крнљала и својим мирисом Опвјала огладнеле војнике. — Свршнће се —

Претплата на „Стражу ’ стаје 1 динар месечно