Straža

гЕОГРАД, СУБ07А 22 АВГУСТ 19Ј5 ГОД.

1'ОДИНА V ВРОЈ 235

I I I

БРОЈ5 ПАРА

С г»и Редакцвје п Адммтстрааије коемај<»» ул. бр. 22 0< пжч се дају у Лд■ »»»с г рЈц-у Ценв ут»р|)«на, Непдкћеиа се масае ие прпмају. — Руеопм! <е н« нраћају, Пмаа, рунопвс«. ион*г, и све остело што се опиосв нв лвст, сла 1 м нласнику ластв

ИВЛАВИ СВАКИ ДАН У 6 чГпРЕ ПОДНЕ | УРВЂУЈВОДБОР | ГЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092

Примирје Принц Хесенски, брат супруга холандске краљице, један од љубимаца цара Виљема, отпутовао у Холандију. Његов одлазак у овом времену доводи се у тесну везу са писањем немачке штампе о примирју. Њему је вероватно поверено посредништво за осигурање једног дужег примирја.

Данас истиче рок, да бглканске државе даду свој дефрнитиван одговор Четворним Силама о своме међуссбном споразуму, како би се опет успоставио Балкански Савез. Бугарска је била камен спотицаља а ми сви знамо, шта је она тражила, а шта јој се понудкло, држи се данас у тајности. Вр> ло је редак, можда је чак и јединсгвен случај и у светсксј и дипломатској и сторији, као што је овај са Бугарском. Мала земља, ко ја броји око пет милиона ставовника, ни у иола културна, ратом изнурена, унутарње ргстројена, финанСиски слаба, испречила се силама европских колоса и пркоси. им. Као сно нзјразмаженијебалавче, са прстом у устима и слинавог носа, кмези се: ,дај ми оно.. нећу то. . нећу тако... хоћу овако... и и Четворне Силе, као нгјмљена и плаћена служавка, мора да му гове, мора да му подмећс своју главу, да јој чупа косе, да је шамара по лиц/, јер то зздовољава разуздано балавче. У чему лежи моћ те г>угарске? Какву одлучну снагу има она? Нвкакву! Геотрзфски њезин положај по спешио бл пад Цариграда. Ако је то, онда су Четвор не Силе још одмах, при по« четку те сфанзвве, могле одлучност првхватитв в да нас бв цела ратна опера• •) Док се овај чланак слагао, иа Ннша је стшгла *ест, да наша влажа имје предала одгонвр, прсма оиоЈ објаеа у јааност*, а.чи та н-.ае. ■а не утиче ни мало на садржнну иашег* чланка. Урсд.

ција свсвим друкчаје стаја ла. Још су Четворне Силе морале имати у виду, да пред собом, у бугарском отпору, немају бугарски народ, који се опвре само ради компензацвја, него има савезника својих непрвјатеља иротнв којих и са хо јвма ратује. Немачка и Ау стргја играле су са Бугар ском диплсматске карте, да Олакшавају свој положај. Као што у дипломацији, та ко и у ратовању моменти играју велику улогу Да су Четворне Снле предузеле на Балнан/ одлучна корак још прошле зиме, када су Руси били у Карлатама и кад је Србвја нанела Ауструји смртни ударац, рат би узео сасвим други ток к до сада би био в*Н окончан. Тај је момечат премашен и он је доста неугоднссти собом повукао. Тако је било. Сада )е дошво дан, да се то испра* ви. Четворне Снле мораЈда увиде, да та дипломатскг преговарања изводи Бугар ска по налогу Нсмачке и да Немачка . отуда вуче врло видне, макар привремене, користи и усшхе. Немачка преко Бугарске раздраба, ослабљав*. па и де»| куражира снггу балканскил држава и јелнсга дана мо гу наступитн разочарења, да се балканске државе боре,| место за балканску слободу, а Оно за герман ско ропстзо и овда Четвор не Силе премагдиле су пиљ свога ратовања; место да унипгге немачки милигаризам, онв ће га још више подићн. Ако Четворне Свле

јмасле, да је пад Цариграда база цаљем успешном рајтовању; и ако мвсли, да су, данас везане, снаге балканских држава потребне томе ратовању и најпосле, ако мисле, да свему томе лежи пометња оц Бугарске, снзге балканских држава ослободити и ујецинитн их за даљу акцдју. Не буде ли се то брзо учинило, може се захасннтв, јер као што у ципломацијв, тако и ј рату, моменти играју видну улогу.

дишном идоору обратимо паж јкуће која Је горела. Доктори њу на ово! нису изгубиди наду да ће усДадеко би мања корист била, јпети да му повраге вид, н он кад би поједини Месни Одбори је живсо у санаторијуму под ралили сами на своју руку прк , непрекидннм лечењем од странабављању жизотних намкр-' не првокласни: стручњака. Ње1 ницж са сграие. Као мгњи по-! гова соба беше .пуна ру*а. 1 трошач не би могли они те 1 увек јако свегла и проветрена. I намирниде добити по ону цену 0 томе се старала лепа Вера. ' као ШТГ) а и тп мгтгап "

- - —-— "Ј као што би то могао добити Средишни Одбор, као централа. која бн поручивала за све ж * ^ л ~

. - денојка двадсгетих година. која је била у санаторијуму као болничарка' Слепн студент јс ужи

фабош

Не каже се <а бвдана: .Циглни | као Цигани! Сии се сеКају какосу Циг ани и: ! две гри недсл>е правнли ааб; ву у ! понаст лекара францу<.ких којн ј су нндејствовалн да се Цигвнскд Ма< ла не расели. Адн на једном Једаи дист 'бјав| хвује, да ^<е ипак морати д« се расели И Циганн уда|)нше у ннКар 1 Кад је гако па лашто смо |остн, лн толкн свлт. НеИемо да платимо цех Дкнчету кафеџији И гако се ока стнар потеже по кварту А Цн< ани се бране: Мека нк оставе ма Чубуру и поштено ће га олатимо. Аргус

_., ГЈ — ,•— <в|><\а. \^/јсни етудент јс ужиМесне Одборе. Значи: Средиш-! вао да је она поред њега. тада ни Одбор требао би спровесги се осећао ванредио пријатко. ту организацију, иа осчову кон и лепа болничарка, чија лепота цетрлције евих подручних Ме- њему бсшг чепозна а, није се сних Одбора. одиосно задруга противила да све сзоје сло'Свака задруга би благовре- ! бодно времепссвети њемуЛамено имала слати Сред. Од-)косу се о ?и заволели и за ј бору своје трсбовзње. које би њихову љубав дознао скоро ј Средишни Одбор подмиривао.' цео санаторијум. На тај начин би завеаен био ј Трајало Је.то пуне три го! не само ред, него би у исто ј дине. ..Слепи стуаент се лечио доба и повољнија јсфтинопа у чистом зраку, у мирису увек била. Једном речи створила би < ; свсжих ружа, покрај своје др* се једна пеопходно нужиа тр гане. Кад једног јутра сунце се говина за време гоајања 'рата. тек прикрадало у његову собу, 1 која не би имала никакав дру- : он скочи на једном са постеље, ' ги циљ, до ли омогућавање 1 поче да виче н појури ка проживота своме I рађанству. јер ј зору. На његову вику Вера ово. <1170 се у трговини чини,|утете у собу и успе да га у ; превазилази сваку меру сн мп-ј последњем тренутку задржи да љивости. Хиљадама и хиља-|не скочи кроз прозор. Студент ј дама породица мора да жизи ј се обрте и цикну. Он је прои они се без потребе не омеју ј гледао. И кад је видео девојку ; упропашћавати у неоправдану ј из чијих ;е уста г.отицао Јлас .корист са.мо неколицинс њих. његзве Веронке, он се снеае! Треба ззћи у народ по варо-'|сели и поче да плаче. I шима, па ће се видети миве-ј После неколико дана сгудент . рија, која не мора бити Кодјје отишао из санаторијума, а 1 • својој драгани оставио је пи-

нас сваки онај, који жнви од плате, добија ту плату редовно, јсиоотиљи и дају помоћи и кра ј

смо ове садржиие: .Ја сам заво.тео ва и глас, волео сам га

Ратне потоошачЈ<е задруге Ми смо у једном од прошлих . бројева нашега листа учинили предлог, да се оснују потрошачке задруге за снабдевање грађансгва животним намирницама, како би се грађанство ослободило овог нечувеног уцењивања и како би се ом - )гућио живот гра!)анс:ву. Такве задруге постоје свуда у интелигентном свету, где год се појави необузданост трговаца. То је борба за живот, коју у данашњем ратном сгању морају и власти помагати Ми радо белсжимо да је Средишнч Одбор прихвиио остварење тих корисних установи и да ће нрва тжква задруга отво- , рена бити у Нишу. Том приликом слободни смо, да Срс-!

. - г -,, - — јј </<«<., иолео сам га свега тога виђа се мкзерија, ј лудо. сматрајући да он потиче ко;у је (едино иза.звала — не-ј из сзсвј м другог лица. Кадсгм ■оправдана скупоћа. Те задругејВас видео, опростите, ја сам се треба то да отклоне. — Же- разочарао: Ви сте ме рпомслети би било, да се гаква зз-|нули једног створа кога најдруга што пре појави и у Бечвећма мрзим. И ја сада и Вас ограду.

-Женски свет Неколико љубвви Друга кзрактеристична љубав, коју описује Леди Мери, још је интересантнија. Он« у неколико им« зсзе са првом: и V 'јеом случају звук игра главну улогу. ,У Пегрограду у великом санаторијуму за слепе и глувонеме живео ;е као пацијент један бивши студент. Он је изгубно вид једне страшне ноћи, | кад је сласавао своју матер из:

ј мрзнм, мрзим Вас истом же.стином као што сам Вас некад I волео. Ја бих нжјвише желео 'да Вас убнјем, као убицу мог кајузвишенијег осећања, и да нс би до тога дошло, ја одлазим одавде без збогом. Опростите.“ Вера се убила кад [је прочитала писмо. Зор.

Прегплатв на .Стражу стаје 1 динар у.есечно