Straža

&ЕОГРАД, НЕДЕЉА 23 АВГУСТ 1915 ГОД.

/Т Г ( ■ ТОДИНА V ВРОЈ236

БРОЈ5 ПАРА

Ст*в РевакциЈ« н Авннннстрације Косаајс»» ул. 6р. Л 0| Л»1'М Се д»|у Ј Ад■ ииис !рац"|у. Цсиа утирИси*. Исплакеи* с< иисиа «< ирниају. - Руиописи с< и* »раћају. Писва, руаописе, ионац н ске остало што « одиоси иа лнст, сл»ти нл*смииу лист*

ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ | УРИЂУЈВ ОДБОР | 1Т. ЛЕФОН УРЕДНШНТВА 1 092. НонФеренција са др. Радославовом СОФИЈА, 22 звгуста По нарочитом позиву г. Чолак-Антић и руски посланик г. Савински посетили су др. Радославова и са њиме су одржали дугу конференцију којој се придаје огромна важносг.

Општи напад

ј — V Дардаиепиаа е* вод« огорчеие борбе Атинз, 22. авг. Општи напад на Дарданеле отпочео је, како из;гледа, Од пре два дааа. Је дан турски коминике вели поводом тога, да је од пре два дана савезничиа артиљерија отворила паклену ватру на турске положаје. Бомбардовзњу увек следују жестока напади. У атинским војним круговима верује се чврсто, да Не ова грандиозна бор ба решити врло брзо судб»ну Дарданела.

"■) пује; кад је нема у своме подруму, просто је не пије. _ _ _ Ако, пак, посматрамо ову т огш идш ! ствар са глепишта Народнот | Отиорено писмо Господину Мпии- Здравља, видећелго да је још сгру Нар. Принреде и српска** > 0 д ^ећег значаја, како ће се \ пОл.опрвврелницима _ 1 I употребити сирова шљива. Друшгво Трезвеност (Неу { Алкохолно питање за време; трални Рад Добрих Храмов- мира је од врло велике важника) је у вчше прилика узи-јности; оно је за време рата,! мало у претрес питање о пре- још од већег значаја. ради шљива и о важности шљи- На жалост, државе и ошптиварске трговинс и кндустрије. не су до сада показикале врло Дознавши да ће о овоме пред-, малог интереса за ово нажно мету бити ускоро опширније I питање. Да је ов'о питање врло | говора па једној нарочитој кон-ј важно у рату, доказ је што му ференцији у Министарству На -\ све државе, изузев ваљда само | родне Привреде, Упрзва дру-јТурску, показују велика инте-; штва сматра за своју дужност ј ресовања и тредузимају мање да и овом приликом исгакнејили више потребне мере за сусвоје .мишљење п аа скрене ј збијање алкохола. Русија је изпажњу на нека факта о >ојима вршила потпу.чу забрану атко-| се, можда, неће водити до-1 хола на ратишту и у целој ј вољно рачуна. јземљи. Француска је забраиила I Берба шљива иредставља вр-[ апсент и ограничава број проло важну чињеницу у иашем | давница, исто тако се преду-1 економном животу. : зимају енергичне мере противу ј У старнм нашим границама, алкохола и у Енглеској и Не- |

|Д према државној статистици, | просечна берба шљива изно| сила је око 450.000.000 ктр. Од [те количине просечно је упо; требљивано за сушење шљива 120,000 000 кгр.. а за справјљање пекмеза 150,000.000 кгр. сироких шљива. Сва остала ко-

Лоиопљен

мачкој. Наше војне власти су -предузимале неке кораке, али уз пркос свима тим општим и појединим наредбама о забрани | алкохола, троши се алкохол ! немилице у војсци, јер је берба шљива прошле године била о-

шракспорш Прааилаи лоотупам руомо црнспорске флото Букурешт, 22. авг. Руска црноморска флотз, према једном телеграму аз Софаје, потопила је јуче Један бугзрски транспсртн! брсд, који је носио бензин за Цариград. Брод је био опоменут да се врати у пристанеште Варне, из кота се кренуо, иначе ће бити потопљен. Како он нкје следсвао опомени, са једне јкрстарице је избачено три метка и брод је потонуо, пошто је све осОбље спа шено.

личина — дакле, половина бер- [ билна, те је и ракија била и бе — употребљује се на пе- [ сувише и крло јефтина. Наравно чење ракије. да је рђавих последица било и Пекмез и сува шљива је нз-1 сувише. вожена и од извоза је уношеио | 0 штетном утицају алкохола у земљу 10—15,000.000 дин. |у нас је доста писано и говоРакнја се зрло мало извози; рено. И у колико то важи за највише је извеигено у вредно-! мирно доба још више важи за сти 300.000 динара. Међутим је ј време рага; сад је много поие|требније да се одржи добро јејздравље, отпорна снага према продавала

; 2—3 пута више увожено ! рачунајући шпиритус који

!држава увозила и ; народу за справљлње ракије. | Сва остала количина ракије, ј 30—40 милпона литара, попије | се у земљи.

ратним напорима и опасностима од ззраза. У колико штетно утиче алкохол на све ово, још је опаснији његов утицај на нојничку дисциплину. Наредбе

Дгкле, са опште економскејза сузбијање алкохола потекле

;тачке гледншта увек је кори! сније да се шљиве прерзде у ! пекмез и суве шљиве, него да јов од њих пече ракија. Са гле, дишта поједингца — произво! ђача. такође је увек боље и !корисније да прода сирову ! шљиву, или да од ње прави | пекмез или да је сукри. Соп-

су поглавито због тога. да бн се боље одржала дисциплина у војсци. На супрот ракији, која је као и сваки други алкохол од штетног утицаја по здравље, радиу снагу и дисцинлину у вбјсци прерађевине од шљива: суве шљиве и пекмез могу по

јстненнк шљивара, и ако прода ј служити, и кад се не би изће^ракију, увек остани нзвесну зле, као одлична консерва за I количииуЈи за своју личну упо- храну становништву ц којсци. гребу. Међу тпм, кад нема сзоје Мере, које бн министарство Iракије ретко је иарочито ку- требало да предузме а да у исто вре.ме заштити иктерес *) Од потписате упране умољенн | народног здравља и помогне |смо, да ону петнцију донееемо у народно благостање, по нашем свој лвсг, што лраговол.но чинимо. | „ахођењу, биле би ове: I 1) Да се омогући и олакша

Уре*.

на све иачине откуп сироиих шљива н њихова прерада у суве шљиве и пекмез (ослобођење или повлзшћење за иревоз, помоћ у материјалној или радној снази, позајмице ит.д.) и 2) Да се отежа печење ракије (таксе на казанице, порез на ракнју ит.д). На тај начин имали бк сопственици шљивара у веће користи: народно гдраиље, било би зашгићено од штетног утицаја бар ракије, народна одбрана од њтетног утицаја алкохола, економска моћ зе.мље била би повећана; једино можда, имали би штете трговци с ракијом и механџије али кад су у питању толики други крупни интереси народни и државни; држимо, да се на те ситне потрошачке интересе не сме нико обзиратк Наравно, све ово имаће само тако смисла и вредности ако држава не буде увозита шпнритус и продавала га народу да од њега прави ракију шпирт)љу — као што је то било пре рата. Ангуста 1915 год. Упр«и мугралнвг Реда Добртг Хцамовнкн! (Трезевност«) Т СрбнЈа

Рабош Неко јутро изађох на Цветни Трг да пазарим. Око једног сељака окупили се неки и загледају му у једну корпицу пуиу неких црвених печурака. Сви се ишчуђавају а сељак стоји мирно. прекрстио руке и поносио се његовим деликатесом. — Ал\а какве су го печурке упитах ја и застадох. — Ете, нове, црвене, одговара продавац. — Јес, нове, црвене. уплете се његов комшија, кад сн ги браја куле Кумодраж где Чвабурија изгибе. Ете зашта су црвене, објасни нам он достојанствено. Аргус.

Шала Судија (ошуженој): Ви сте украли палето, госпођо; шта вас је руководило за ту храђу. Оптужена дгма: Мој палето је сасвим немодеран, господине председниче.