Straža

6 ро 1 236

С1ран«'2

;стмж^

56 — || транеаорта потопшомо г Мранорнош шору Лондон, 21. авг, Са званачне аране се потврђује, да су енглеска подводни бродови, који крСтаре у Мраморном мору до сада потопили 56 тур сквх транспортнах бродова. Већина твх бродова ба ла је натоварена муницијои за галипољски фронт. У војним круговима се | ввсско цени свај успех ен ! гдеских подмораца.

— Успех мтаиаЈаисмах авмјатпмара —

Солун, 22 авг. Телеграм из Рима јавља, да су трв италвјанска аероплана леТела пре два дана над Полом и бомбардо* ввли војне објекте. Усаех је био ванредан. На неголнко места се појавио пожар који је избио после експлозија војнах магацина. кви апели су нађениубло | ковима фототрафских картонз, у завојвма картона миламетарски квадратираних за грхнтекте, инжињере и политехничке школе, у лажним пакетвма за чо . коладу и друтим стварима. У тим апелима, које су на тај начин растурали самозвааи прајатељи Русије, изопачавана је и злонамерно аредстев т>ана истинска ситуацаја у циљу да с.е изазову нередв и да се у несе узбуна међу становнвштво. Дарекција г4авног генералштаба сматра за своју^дужност да обавеств публику о правом пореклу и значају сличних апела у тврдом уверељу да велика храброст руског народа неће бити поколебана тнм не достојним подмуклим иокушајима нашег непријатеља в да ће сва та лукавствв бити оцењена код руског народа онако како заслужују. ћ С)ф№ К«нм-рР«дмлм*ам. Софија, 21 авг. двору је одржана министарс*а седнвца. После седнице д-р Радославов је примио у подужу посету аустриског и немачког по слазика и немачког војног аташеја. Истог дана по подне Радославов је примио мекленбуршког пранца Јована, којв се већ неколико дана налази у Софнји.

— Нро> нраћв вроае в*ћ* решеив потање о аеуихцмјм -

Петроград, 22 авг. Спеаијални дописнвкДе |љи Хрсника имао је поду|жи р»зговор са Манистром Војннм генералом Полава,ном која му је рекао, да ;ће питање о муниција бати 'решено за веома кратко

Противу Риге — Понован напад Хинденбургове аркије —

вр«ме.

свим могућао. Та вест се I освгурава тнме, што је немачким офицврима, који су пуштени на дуже осуство са источног фронта, нагла* шено да се у случају да чују зл примирје взмеђу Русаје и Немачке не враћају на всточни фролт већ у своје мобилизацаоно место. “ Ову ве.т овлашћенв смо :да најкатегоричније демзн[тујемо, пошто Русија ничим : није дала повода Немачкој :да је рада да склопв пра! марје. Царева реч је чврста I ]као челик, она се неможе (ничкм саломити.

Букурешт, 22, авг. Од извесног вревена оI пажа се јака затегкутост у ! односима између Румуније и Бугарске. То се објашњава тиме, што је РумунИЈа одбила захтев бугарске вла јде, да преко своје терато! рије пропусти муницију то I бож за Бугарску.

1ти шши Ч«и« се сае опумсе Ненци у овоие рату Петроград, 17. авг. Саопштење главног ге-! нералштаба. — Између не дсстојних средстава борбе,] којима прибегавају нашв' кепријатељв у садашњем I рату, помвњемо ове: чв- ] љени су покушаја аа сеј посредствОм неутралних зе-! маља растурају лажни узбунљиви ааели, у којима преувеличава]у своје победе. Неоријатељи се труде да утвчу на јавно мишљење у смислу потребе закључења мира Најзад, да! би се избеглч цензура и конфисковање ти апели су увучени у разне предмете, који се јавно продају и чији спољашњв изглед не и зазива нвкакву сумњу. Та- 1

Париз, 21. авг. ј ./Иатен" тврдн, да је ар ј мија генералисама фон Хин-ј |денбурга отпочела поновно; надирање ка Ригв. До сада ; !је одбијана на свима тач-ј кама тога сектора, Нов канцелар: — На аеста Бетиама Хо- ае га | долаав Басераои Лондон, 21. авг. Пел Мел Газгта* дознаје из Амстердама, да се у политачким круговима Берлвна сматра као сасвим извесно, да ће Басерман доћи на место Бетмана Холвега за канцелзра немачке царевине. Као узрок Бетмановом одступању наводи се његов спор са кзјзером.

— Змачајон саотанам. Софија, 21 авг. ј Министар војни генерал] Жеков и председник мини-| старсгва д-р Радославов имали су у минвстарству спољних послова врло дуг, разговор. Овзј разговор се у полвтичким круговнма доводи! у везу са бугарским ма*1 неврима

Примирје - Гериамеке снове рушм че. личиа реч руоиа Петроград, 21 авг. ГЈетроградска Телеграфска Агенција доноса следеће: ,Чолавдски лист ,МаасБоде* пише, да је извеш]ћен из сигурног немачког ] 'лзворз, да је примарје из! међу Русије и Немачке са-

Лондсн. 22. авг. ПукОвнккРемингтон, војни стручњак „Тајмса" рачуна да дзнас Немци имају на западном фронту 1.250.000 душа, а на источ ном бојишту 1 700 000. Уз немачхе тр/пе нж западном бојишту треба рачунатв још 500.000 аустро - иемачких војнвка и 1,500 000 на и сточном бојвшту.

— На Спораауи иа осиооу уотулана Грчкс ие прлотаје. -

Атина, 22 авг Атински „Патрис“ доноси Но уводном месту чланак под горњим насловом. у коме се између осталога каже и ово:

Г, Радославов, бугарскв пр’мијер взјавио је пред једи ш немачквм журналистом, како је Бугарска вољна и како жели да се на Балкачу већ једном дође до мара између по.единнх државииа Али то мОже само бнда бити, ако праведне бугарске жеље буду вспуњене. Толико [г. Радославов. Ми незнамо какво Ке држање заузети наша влада код овакве нзјаве г. Радо славова. Међутим, као јаван Орган, као гласило једнОг народа, који је Своје најновије тековине извојевао скупсценим жртвама свечано и категорички изјављујемо, да нам споразум са Бугарском по цени мз и вајмањих уступака не треба, и нем* оног члана грчхе породице која би га могла ирвмити? Ччанак је учииио силан утисак на све слојеве грчког народа.

С) 11111 « Мађ^рсие влаоти иапуштају шграиична маста Букурешт, 22 авг. Према сигурним информацијама аустроугарске власти напуштају сва места поред румунске границе. По тааним податцима Предејане је сасввм всељено и у њему се налазе мања рејдови војске.

Букурешт, 22 авг. I „Индепенданце Романа" довоси да је препеголико | дана у строгом инкогниту ју Букурешгу бао један од ! немачквх фчнансијера и да је у име немачке владе нудио Румунији зајам од 150 милиона динара под најповољнијам условима. Зајам би имао да буде цена зј румунску неутралност.

ПОДЛИСТАК

I РЈегге и>и МаЛаше НгузавИше У даљина све то изгледа као дечија играчка. Из тамног зеленила која је глзвна боја целе околине, истичу се диљаде најразлвчвтвјих застава, које се да нас лепршају у част далеке Француске!.. У обиљу боја преовлађују беле заставе Са црвеним срцем, предстдвљајући: .ЦарСтво сун чевог рађ?ња“ — у коме : се давас ја валазим. Сем три-четвра „мусме* које се аодаље у врту за бављају сгрељањем из лука у кафанв н«ма иначеивко га. Ни шума ни бреговн окО нас, не дају гласа бд себе. Хризантема — вспушивши цигаретлу в исчнвши

чај — зажели такође уче-| ствовати у стрељању, које се међу јапанском омлздином још увек сматра од личним н здравим споргом. један доброћудни Јстарчић, који чува стрелиште, азабра за њу најлЈпше стреле, украшене белим и црвеннм, — и она стЈне најозбиљннје нишанити. За нишан је био постављен круг усред I једног насликансг змаја. Одмах се вади, да је вр јло срећна На њенувелику јрадост ми се сви дивимо I њезиној вештинв. • Ив, који је иначе врло саретан у сличним пословима, хтео је такође да покуша, — али му не псђе од руке. БилО је задовољ ство посматратв Хризан тему, како се са хаљаду умвљатих покрета труди да својам нежним прстићима наместв жилаве морнарске руке у прав положај на

лук и на струну. Нвкада мв њих двоје вису взгледали прикладнији, него у овом тренутху. Била су као ро* ђени је/но за друго, па би ме го морзло и узнемарвтв, кад не бнх био сигуран у Ива — и К8д не бипрема свему томе био сасвим индиференган.. Одједном кроз ташину врта и брегова одјекну силан звук, који је долазио из долине. Јединствен звук, моћан а страшан, који се продужавао у металном подрхтзвању и испуњаваоатмосфгру... А онда опет, нови и још крупнвји „бум*.. допре с мора свежим поветарием. , Нигон Каме!* — објасии нам Ховзантема и продужа да ниШани НатОнКаме! јшанско :ве то звоно које звони испод нас у.једном предграђу. Мора се прнзнати, да Нитон

Кане прекрасно звучи. Па и кад је се већ одавно за вршило звоњење, још је увек пролазио дрвљем н лв< шћем лаки дрхтај, који се задржавао у ваздуху. Хрвзантема ми се заиста чини грациозна, кад запне лук и поваје се у назад, да боље затекне струпу. Онда јој рукави падају чак до рамена и тада јој се ви де њене нежне беле руке. Свака стрела одлети уз лако шуштаље, као -да је полетелч птица, — а онда увек чујеш кратак а суд ударац, јер свака стрелапогвђа у нишан Кад се саустила ноћ, от I пратвсмо Хризантему у Ђуджси-джп, а ја се с Ивом упутили преко евроаског врта у луку, да на броду примимо дежурстао. У свом крају вароши све удара на ракају, све је наI кићено заставама, па се у

дешавају ватромети у част Француске. У дугвм повор кама јуре цикови с матрогима с нашега ратног брода. Из сваке куће доаире мелодија наше марсељезе, па је чак и енглески морнари певају храпавим гласом и тромим, мртвачким темпом. У свима кафанама В механама свира се на раштвиоианим гласовирима и у громким варвјацијама наша марсељеза, само да би се лривукла фрзнцуска омладвна. Ах. сада мв пада напамет још једна смешна сцена, ко> ја се одиграла исте вечери. При повратку залутали смо у једну улицу, која је бала пуна девојака сумњвве спољашноств. — Наставиће се —