Straža

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 24 АНГУСТ 1915 ГОД.

ГОДИКА V ННОЈ 237

СЛОБ@ДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

БРОЈ 5 ПАРА

С?*в РедакциЈе а Адм*нис1раца|е Косаајс** ул. бр. 22. 0| л*с* се да|у у Ад■■н«страд:ју Цеке утирђ«**. НеплаКена с< пвса* *« ирнмају. - Ру«ои*с« с« н < нраКају. П*с»а, руаомвсе, ионац ■ све остало што се одмоса иа ласт, сла>и нласнику лвста

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРР. ПОДНЕ | УРНЂУЈВ О Д~Б 0 Р | ТЕДЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

Грчни нраљ на Фронту СОЛУН, 23 августа Краљ Константин је изјавио жељу, да обиђе фронт у новим крајевима где се врше грчки маневри. Овој жељи краљевој, због његовог још рђавог здравља, придаје се у политичким и војним круговима врло велики значај.

Софчја, 21 2 вг. 1915. Овде се значајне ствари догађају, које треба и вн да знате. Демарш Четворних Сала очекивао се са највећкм не* стрпљењем. Одговори балканских држава, иако Се у стрОгОЈ тајности држе, впак су у нагађ;њу толико познати, да кругови, који владају Бугарском, и који не желе никакав споразум, почињу већ да раде против сввх могућих спорчзуме. За тај круг људи, која у правља Бугарском, први је корак био, да бугарски народ Одржи у необавеште ности онога, шго сеуземљи ради. Други је корак, да се под цензуру ставе телеграфски извештаји из Бугарске, да се не би у свету чуло, што се у Бугарској догађа. Шефови опозицијоних странака кор поратлвно су отишли Ра- ј дославову и протестирала су против тога, јср је чин тај неуставан. Најинтересантнији је пак корак, којега је Радослављева влапа учинила у име свога кра ља што је бугарска влада тражвла од српске, грчке и румунске впаде, да се о бу гарсксме краљу не сме ни шта писати. Сам тај захтев по себв сведочи, да се у Бугарској тачно зна гњез до не*аће бугарског народа да је тежња данашњчх влз; дају ћих кругова у Бугарској, да то гњездо заштите од спољаих утицаја, који би могли унутарње и на народ деловати. Је ли могуће писатк данас на страни оЈБугарској, а не долирнутв шефа целе Бугарске? Колико је нама познато* ни српска, ни ру мунска, нв грчка штампа није никада бугарског краља у толвкој мера компро мвтовала, као сама бугар ска штампа. Тражати онда

од другога, што сами Бугари немају, била би својевољнг потчкњеност оаоме, што независносг тих држава ве налаже. Краљев рад и државап рад, вечито су нераздвојнв. Два реципроцитативна појма, ксЈи никада не могу себе међусобно аскључивати. Као штО Бупрска вечлто тражи у свему неправилност и пемогућносг, тако тражи и у томе. Изгле да, да је бугарека мегало манија у овоме, по њу преломноме сгању, потенцира на; изглгда да она не појми слободу других државз; изгледа, да она и данас

молба, Али, одмах после овога додао је оно тако добро познато а.ш овај\ Тоажио је да учитељица подлегне његовим прохтевима. Овога је одбила онако како то уме и како доликује једиој просветно) радниди и оптужила ; а је министру просвете. Међутим изгледа да од свега овога неће биги ништа и како чујем овзхдана уместо казне г. инспектор ће добити — Светог Саву. Јадни просоетитељу Саво, ш а си дочекао! Аргус.

амш

{ Ј Аи+аЉ У допуну Јучерашњег нашег чланка, који је упућен од управе друштва Трезвекости и у допуну нашсга чланка о су-

вим шљивама и пекмезу, досматра поред Чегворних | досимо и овај чланак о Ашафу, Сала, и Осгале балканске! који код нас није тако одома-

државе као своје потчањене органе, ирема којима може испољавати своју необуздану самовсљу. Мисли ла бугарсда влада, да може и у суседнам слободним

ћен, у трговину није иак ни уведен, што од приличне штете за нашу националну економију. | Ми не ^ислимо, да ов«е тре-: тирамо ово пнтање са трго- | винског гледишта, него га тре- ј тнрамо са гледишга ратнога! и нечлнигнзи ппчгаиама \ сгањз. Зима иде, а, изгледа да а незчвиеним државама из-, ће н њ . ућн Мн см0 . вађати своју диктатуру, као ; дуж1:Н да сс спремимо и да и са цензуром своје др ј искористимо све, што нам наша

жаве? Ми се надамо,

Да

плодна земља даје. Једном смо , тим | поменули, сада понављамо, да'

бугарским нзредбама неће! наши "Р ибе ^ а ЈУ израдн ве* “ " I штачког хлеба, комисиским пу- ] тем и да је старање за живогне

следовати ни румунска, ни грчка, а камо ли срп ска вчада, које вмају сво-

намирнице дошло до наЈВишег могућег уређења. Код нас пак

штампе.

Тарас Буљба.

рабош

Пише ми један пријатељ из нових крајсва ово: Једна учитељица поред бриге о себи, морала је да води бригу и о својој млађој сестри тамо у старим крајевима. Како ( је то скопчано са великим издатцима, огромним и неиздржљивим по њезину плату, она се једног дана обрати просветном инспекторату молбом дч јој се сестра постави за учитељицу рада у истом месту, пошто се огворила радничка шксла и био расписан конкурс за учигељицу. Г. инспектор је примио врло љубазно, дао је реч да ће јој учиниги по

је законе о слободи своје ■ има пр&извода, који се већим јделом, тако рсћи, бацају; упо јтребљују се самз у сировом ј стању. | У те производе можемо убројити крушке и јабуке. Велики део ТЈга хранљивог и здравог воћа остаје неупотребљив. међутим се то воће може-( сушити исто тако, као и шљиве. ] Тако сушена јабука и крушка! зове се ошаф, а употребљава! се исто као и сува шљива и ванредно је то кувано воће; слатко и укусно. — Рад је овај:! Крушка и јабука изрежу се I у целој дужини на комаде, де- ј беле од 3—5 милиметара, ти! се комади поређају на ресе, а даљи је рад исти као и око ] сушења шљива. Са хигнјенскога гледишта, | овај ошаф у храни може зјмснути суву шљиву.

... 0 врани гавране, друже иераздвбјни. какве ми вести доносиш? Какве ли ми гласе доносиш?... Ти ћутиш?! Не говориш! А ја знам шта то значи. 1913 година, Брегалница, Крнволак, Радовиште, Ретке Букве, Штип, понављају се... (Из књиге: Трагедија једне крунмсане главе).

Успов Србије - Информације лијонских листова СОЛУН, 23 августа. Лајонски листсва доносе вести из Сслуна по којима ће г. ПашиН у одговору на де*гарш Свла Четворног Споразума стзватн услов, да се Србвја уступи северни део Албаније и један знртан део далматкнске обале. Освм тога г. Пашић ће одлучно аахтевати да се Бугарсној ни у ком случају не усгупа Битољ са оконином.