Straža

<■» ол«» )

С Г Ј А Ж А

Број 237

Женски свет Анкета: „Кад /е жена најпри1атнија човеку?' Р. 8 Одговори треба да буду кратки и језгровнти. Фриволне одговоре нећемо узимати у обзир, а све остале који заслужују општу пажњу публиковаћемо у листу. Одговоре треба слати одмах преко уредништва писцу горње рубрике, како би могли бити на врсме публиковани. Зор.

Г. Деруси — Поарвтан н ј Букурсшта Састанак оа итапијансннн псспанином Ссфа|а, 23. авг. Јуче се вратио аз Букурешта румунски посланик при бупрсксм двору г. Деруси. Одмах по своме повратку посетао је италијанског посланика у Софаји г. Беасоз, и са њиме амао врло дуг разговор. Оаај састанак комеата* раше се у меродавнам кру говима као предзнак врло скоре румунске акције, која нма да буде у кснтакту са нашом и италијанском офан зивом.

— Уснех једног италнјанског хидроплана Солун, 22. авг. Последњи телеграм из Рима јавља, да је ј*дан италијански хидроплан летео над Фијумом у циљу извиђзња. Он је успео да баци две гранате на маринску касарну у Фијуми. У ка сеј-НИ ја било војске, 0 према томе всроватно је, да су гранате проузроковале огромне жртве.

V Добруџи Румунија концетрише^своје трупе Софија, 23 авг. Сазнаје се из владајућих кругова, да је бугарски по-

сланик на букурешком двору г Симеун Радев послао својој впади један веома □оверљив извештај. Извештај је у владајуће кругове унео велико неспокојство и личности блиске влади тарде, да својим извештајем г. Радев извештава бугарску владу, да је Руму нија почела да врши тајну концентрацију знагних вој них снага у Добруџи. Рачуна се да је до сада у Добруџи према бугарској граници г.конпентрисано до 150.000 војника.

ТУРСКО-ВУГАККИ СПОРАЗУМ — Потласан протонол Париз 21. авг. „Тан“ саопштзва да је протокол о турско бугарском споразуму потписан. Турска уступа Бугарској 10 километара територије источно од Еноса. Желез* ничка станица у Кала—А гач—у остаје у бугарским рукама. Осим тога ама да се у* реде још нека питања о будућој турско-бугарској граници у правцу Мадије.

- Уремаи пролаз ироз Руиуиију Софија, 22. авг. Бугарска железничка Дарекција саопштзва, да ће се у будуће бугзрски тр говачки транзат кроз Ру мунију вршити врло уредно али ће се водита строга контрола од румунских царин:ких власти, да се ие □ровлачи међу трговачком робом и коитрабанда за Турску.

— Турсна прежвв/1>|]€ поспед* ње часове Париз, 23 авг. По вестима из Женеве Турска се налази у очајнои сгању. Муницнје нестало,

'кораком Четворног Спора-ј |аума онемогућено је, да се : исга прошверцује ареко Румуније. јгдна личност која ! је дуже времена живела у Турској и која одлично по Ј знаје турске прилике. вра -1 тила се пре неколико дана' из Цариграда и прача, да 'Турска прежављује цослед ј ње своје часовг.

Г. ћшМ посство Др Радосиавоаа Софија, 23 авг. Српска аосланик на бу јгврском двору г, Бзшко! Чолак-Ангић носегио је ју ! че аредседнака министарства Др Радославова. У посети се задржао пуна два часа СзбетоБамг 1 ђецдоиу Б; тмаи Хопвег преапамке швпр нао јединп опас Немачке Букурешт, 23. авг. Из Амстердам« телегра ! фчшу, да је у Берну под ј царезим председништвом о ј држано саветовање, коме | су приоуствовали сви чла-| нози вдаде, генерал Молт-: ке, шефони свах партија ! Канцепар Бгтман Холвег! имао је политичку и војну I сатуацвју и предлагао је мир као једини спас да се Не ; мачка сачува од коначне! пропасти. Како наје могло доћи до сагласности у овоме у току недеље одр жаће се још једна седница, а претходно ће се тражити мзшљгње и од комавданата армија.

Софија, 23. авг. ј Мгршал бугарског двора генерал Савов посетао је у Министарству Спољних Послова Др Радославова и са њаме имао врло дугу и | значијну конференцају.

Уптиматум Бугарској — Са конференције Четворног Саоразуча у Париву ПАРИЗ, 22. авгусга. У Паризу је одожана конф*ренцаја представника Сила Четворног Споразума, на којој је одлучено да се Бугарској стави ултиматум, да се у року од 48 часова дефинитнвно опргдели у своме држању. У политички у! кругоаима Париза верује се да ће ултиматум бити предат у току ових дана.

Руска офанзиза — Руси ће се држати у дефанзиви до краја овога месеца БУКУРЕШГ, 23. августа. Поверљив телеграм који је стигаЈ министарству спољних послова саопшгзва да ће се Руси држати у лефзнзива само до краја овога месецз. Гада ће отпочгти сфанзива на целокупном фрзнту са потпуно сзежим снагама. За ту скору офанзиву Русија је спремила три малијона новах војника, к*о и поча милијона козака.

1 » И! Првстошашдш ј Ншц Јуче Је допутовао из Коагујевца у Ниш Њ. В. Пре столонаследник Александар. Кназ Васкљзв Пуковник кнез Васиљев, ађутант Њ. И. В Руског Цара допутовао је у Ниш Са јога неколико чланова руске мисије. Код прзетолонаекеднкка Јуче по подне престолонаследаик Александар примио је у ауцијенцију руског посланака г. Трубецког. Мнннстарскв свдннца Јуче пре подне од 10 до 12 часова цржан је у згра т ди начелсгва кинистарска седница под предсеаниих ј гвом престоловаследн^ка А-

лександра. После манисарске сгднице престолонаследник је дуже говорао са г. Пашлћем. : Г. Воп КОД Г. Паши*1 Француски послааик при нашем двору г, Боп посетио је јуче председника^министарства г, Ник. Пашића и задржао се код њега један пун час. Дкиномашв вестн Јуче пре подае посетнли | су председника министарсгва г. Ник. Пашкћа оускв посланак при нашем двору !г. Трубецкој и ново постављени секреатр руског послансгва г. Борис Павловић—Иољесих. Новннарвке тм Г. П. Бурже стални до□иснАк 'швајцаоског листа „Журнал де Женев , • отпу* товао је јуче из Наша за КраГујевзп »

Мом. Јеротић. ]ес« ли је видео... Јгдан млаз месечине се проба кроз облак взненада. На равници се исправа један војник, престрављена, блесава лица. Стајао је тако пун минут, нем и укочен. Бало му је највише до тридесет година; амао је једну крупну бору на челу, као сабљом зарезану, а суве оча као две црне рупе, прогорене буктињама. На светлост се у даљини указа још неколико војника. Војници се прикрадаше пслако један другом и ћу таху, тек кад су бала на десег корака једзн од другога: — Јеси ли т и то, Мфко? упита први војннк. — Гле па то је Павле! рече други. Људи приђоше још бла-

же један другом. Опуштенах руку, застали су покуњени као визије над лого* ришгем које је спавало. — Јеси ли је видео? — Смрт?,,.. Видео сам је кад је промакла.... Војнаца се ућуташе. Са земље баш испод њихозих ногу, устаде још један човек, — Јеси ли ти то Живане? — Јј сам! Каша је падала. Живан блед као крпа, стресе свој огртач и покри се поново њиме. — Прошла је и поред мене. Дотакла се једним прстом, и пробудвла ме.... Он мало поћута и рече, погледазшв у земљу: — У толико горе по мене! — А шта је рекла теби Павле? — Шга ми је рекла? Леглд је крај мене а казала

ми: хајде, пођв за мном..., И Павле додаде простодушно, као мало дете: — Ето, пошао сам! Марко онда рече: — Мени није нишга рекла. Дала ми је саио један знак, и ја сал по њепом покрету руке аидео да .ми се треба спремати на пут вечноста. Дох су они разговарали и док је Паја продужио спавање под њиховим ногама, нецалеко од њих издаже се још један војник. Имао је главу као утигра, огромну а риђу, са спљо. штеним носом и мирним лепим очима тицг грабљиаице, на главу му је била сура шајкача: — Па, јестс ли је и ви видела? — Јесмо! одговорише војници! Па.та ћутање. Киша је и даље цадала.

— Нек иде до сто.ћрага! рече војиик невесело, видим да ћу мората да се селам са овога свега! — Штт ћеш! прошапуташе осгала. Такав је жизот... Недалеко од њих аспра-. више се још неколако сенке. То су били војници, које је њихов разговор пробудио. — И с нама је свршено! рекла су они, кад су прошг,и. Веде ла смо је.... Сад су се почели шетати тамо амо, без циља, без мисли. ГТролазили су крај војиика који су спавали, иролазили су и зверали на све стране, као да неког траже.,.. Њима су се придружила још неки војнаци, који су се тргли из сна. Јеона су били старијв, други млађи, н сви су у место поздрава изговарали једну асту фаталну реч. Један једини се

нашао да се таквпм стварима пошали: — Шта ја марсм! рекао је он. Ако нзм је суђеао да сутра поганемо, онда је боље што то знамо, како би се шго боље за свој живот наплатили. Биће убијањаТ + Војник, која је пред гомилом ишао, нагази на нешто у помрчини. Он ригу ногом љутито на ту страну, али му на ту љутњу одговори један јаук. — Ко је то? Јецзње није престајало. — Плач нам за сад наје погребан. ако ти је мило знати! Павле! Павле! Муни хер га н ти мало. Јецање тад престаде. Војник онај, који је имао главу као у тигра, каже се и погледа. — Колико ти је година? — Двадесет. — Пи, то су најленше