Straža

Нрој ' 2 «ј 8

,С Т Р А Ж И'

Стр«* 3

*

Шпнлк - Рад»вл*«Ов’ и Ж«М»а ИОД НраПтШ Софија, 24 авг. Манастар председник др. Радославов и министар војла геиерал >ЈСекОв оти!шли су по краљевои позиву у у двор и таио се дужевреие задржали. После саветоваља са Радославовом и 'Жечсвом краљ је примио у ау.' 1 «јенцији г. С-звинског руског пославкка.

— Исјааа «н глвомог шмнмотра шумнцнј« ЛондоИ, 23. авг. Енглески мини.тар муниције је изјавио, д '1 бројфабрикз које је со сгда ен« глеска влгда рекеирирала за израпу муницвје износе сада 190. Фабри^ација муниције у Енглеској је у евом тренутку 150 пута већа но шт је биг;а у црвом ме сеау ратз.

кпшп ЗШШвШЈИИ Успех савеаиичкнх поднораца Солун, 24. авг. Са званачне стране са општавају, да су савезнич* кв цод 80 дни бродови, нојм Стално крстаре између Га* липоља а Наг?ра, успели да потопе четири турска конгра торпиљера Ј. Жархобскд код р^дослабобз Софија, 24. авг. I А .стро угарсУи посланик| г. Тариовски посетво је др. ј Радославовз министра пред | СедкПка.

т п 1ђшшшад№шповраш Њ. Краљ. Височанство Пресголонаследник Алек-

већ у клопку. Било их је са наредником осам. Сва чучнуше. Наши уставили и дах и чекају Швабу да ва* кне. Швабе направише по Цвгару и шапућу шалећи. се на рачун наших. И на једном наредник запе: — Хеј Србљи, где сте! — Ту смо Швабо ввкну п.поручник К. Шваба мало ућута као да ослушкује. Нвје веро* вао да сад глас долазн иза љегових леђа. Куражво је се и мислво да му је се то само учинвло, па запе опет: Србљи, где сте. Ево нас, ту смо викнуше ваши у глас и поскакаше <а својах места са упереним ‘бајонетима, к*о вз пакла. — Предајге се викну п.поручнак К. опкољевисге. И сви Се предадоше, те их наши дотераше, код оСталвх који су очекввалв Овај лоа.

сандар пос^е дводј евнбг бављећ»а у На1у вјјдтио се у Крагуј&гц, Код Пришмшддина Пре свога повратка у Крагујевап Престолонасле* дни< је примио све посланУке Сила Саоразума. Код Крш Ј*вљају н^м из Крагујевца да ^ће Пргстолоиаследник отпутовати у току данашњег дана код Краља. Поевг^о г. Пачу-а Престолонаследник је посетио оболелог Мииистра I Финаксија г. Пачу а и за* држао се код њега дуже време. Д-р Д р Бери, шеф енглеске мисије у Вон», Бањи дооутовао је у Ниш са 4 члана ми:ије. ! Еипм војнј^ ШШ1Ш Енглески в^јнп взасланвк при нашој Врховној Команди отаутовао је јуче за Л ндон. Отпутазаз Секретар руског послан ства г, Јевремов отоутовао је у Петрогргд. Г. Чапршиков После измењаннх шифрованих депеша са Софвјом, г. Чапрзшиков, бугарски по* сланик, отпутовао је аутомобилом за С< фи|у. Др. ВшнировМ Др. Велимпровмћ, који је дуже времена пробавио у Амервцч допутоваО Јв у Лондон, одакле ће се за дан два преко Француске и Италчјг вратити у отаџбину Трговачта Дк«дмиј1 Почетком новембра от вориће се у Нишу двомесечни курс аа матуранте Трговачке Академћје. За повтрадава округв На јучерашњој седници Средишаог Одбора народ

— Е Швабо нећеш више вакати и тражвти ду вана. Ево га сад га имаш и наши им дгдоше да за пале по једау. Нареднвк се ослобОдио видећи како наши постуазју пријатељски са њчма и да није встина оно од чега су се ОнИ плашили да наши убијају иепријатеља, па ће рећи и он, — О мај, нишга ми није било чудноватије него кад сам викно а чујем глас иза мене. Знам да сам увек чуо са ове страке, одкуда наједком тако нешто, ни сневао насам да сте ва, ту око нас. Е’ тако ми, кад нећеш ти код нас ма ћемо код вас, одговори му један од нашах.

них посланика решено јћ Да се јеаћа партвГа добро* ћољних првлога у оделу, примљен&х вз ииостран ^тва, раздк народу по окру зима, која су страдала од аустријске најезде. шитр Како се у Солуну нала зи већа партија шећера за Србију, а грчка влада од била да исти пропусги, наша је владп преко свога кснзула посредовала и истај ће за неколпко дана бити! у Нишу Шофзрл На захтев Министра Гргђс-вина Мвнистар Бојии г. Бојовић, ослободцо је од војне дужносди, изве:тан број војвих шофера и Сга* виО их на расположење Управи пошта и телеграфа.

От« Иајс: Озакви смо (АФОРИЗМИ) Жеља многик с}'пруга: кад би ме моја жена бар овда онда хтела да посматра као странца! Физички закон: теже је пуну главу ви:око држати, него празну. Само онај узерава у своје познавање света, ко га у ствари нема.

Анекдоте

Из жавоша знамениших људи

\ 'У Лондону се једном на јав ној дражби продавали неки расходовани коњи. Тој продаји присуствовас је и чувени глумац Вервик , који је ванредно лепо умео да подражава свачијм човечији глас, ако га је само једном чуо. „Прва нумера, моја господо, — поче онај чиновник. што врши продају, — јесте једна доратаста кобила*. У тај мах исте те речи, понови Бервик, али тако слично, да је цела публика ударила у смех. Чиновник погледа, одакле глас долазаше, па ућута. „Коју ћемо јој искључну цену дати?* Настави чиновник, а у исти мах се исте речи. истим гласом поновише, а публика удари поново у смех. „Ја мислим, настави чиновник, да сгавимо сто

|

ПОДЛИСТАК

Рјегге [мгј; ИаЛаше Нгузап1еше Још ми је пред очима слика великог Ива, к?ко се брана од једае чете тих ситних .мусма**, које иасу могле бити старије од дванаест до петнаест година, ца не допирућв му ни до појаса, стадоше га вући за рукаве, хотећа га навести на блуд , Но он се јуначкн отргао од њих — „Ђаво вас однеоГ — и био сав инднолвран због дрско сти ове дечурлије. ХИ ... 18 . јула... Четирп чинввника с мога брода данас су се сместили исто као и ја, па станују у истом крају где и ја. Оаакви бракови у Јапану

гујинеја!* У исти мах Бервик понови исте речи и опет наста смех. „Дакле сто гујинеја!" Викну чиновник, а Бервик пбнови то исто. Док се публика смејала, чиновник удари у добош: „први, други и трећи пут1“ И окрете се Бервику речима: „Хвала, господине, ваша је кобила!“ Тек онда публика удари у смех и Бервик је своју шалу морао платити са 80 гујинеја, јер кобила није вредила више од 20 гујинеја, вредност коже, пошто је у једној нози била посве саката.

0 пољупцу - Р. Зе О. Многи пољупци роне љубав као капи всде најчвршћи камен. Роса у цвету блиста — пољубац на уснама. Њихов сја; | исчезне кад нестане сунца и љубави. И нвјсдађи пољубац често загорча.

То не, 1 ли ја не бих никад узјашио на коња.

Из дечајег сбгви Златн I наивност Мама: Опет хладно. О, света* господе, да ли ће ове зиме једном огрејати сунце. Најмлађи синчић: Мамице, чика сунце чека да буде топле па да онда сија, и њему је зима Умесан предлог Перица: Мамице, зашто ти увек ћутиш кад печеш колаче Мама: Па шта имам да говорим. Перица: Ето, кажи на при мер: Перице хоћеш парче колача. мисли — Скупља Вер Убнти сз из љубави је глупост, исто таква као и живеги без љубави.

Мч јебзсјск^ г царсшба

У љубави налазимо: задовољсгво и — смрт.

срећу,

Један офнцир случајно паде | с коња на сред улице. Ту се десио Моша са Дорћсг.а: — Господин официр, мени се то никад не би десило — Шта Мошо, тк боље ја : шнш одмене! —викну официр. I

Љубав је ор /ђе које лаганс убиј%, али чији су болови слаткт I. ззносни. Љубавне сласти су отров које би сваки до дна испио.

Цоедедње веети

На Галипољу — Успех Савезника ЕУКУРЕШТ, 24 авг. Нз целом Гапипољу воде се крваве борбе. Савез ■ ааци имају велнких успеха. Један батаљоа турскн опкољен је. Савезницима стижу нелрестано појачања. Сви коресподенти странах листова доблли су длоуштгње да прате ток борбе. Србија и Грчка — Србија хоће директну везу са Солуном —

АТИНА, 24 «вг. Листови доносе, да је у своме одговору Силама Споразума српска влада најкатегормчннје изјавила да интереси Србије и целог Слсвенства захтевају да Србија има днрекну везу са Грчком проко Солуна.

су сасвим обачна ствар. Го* сподин Камгуру то нзвршује без икакве опасноетв без тешкоћз и без велике церемоније, Разуме се само по себи, да све те госпође долазе у посету Хризантеми. На првои месту госпођа ј Руша, наша сусетка са стереотапзим осмехом, која се удалч за малог Шарлеза Н.... Онда, госпођа Нарцис, која се — ако је то уопште могуће — још ,више смеје од госпође Руше, и која много личи на једну птицу. Оча је најумиљатија од свих нашвх жена, а удата је за једног плавог северца, којп је обожава, То је најзаљубљенији пар међу нама, који се ннкада не одваја и који ћеЗ|можда једини заплакати, када се буду морали растати Онда Сику* Сан, која је пошла за неког бродског лекара, и нај-

аосле малг Туки-Сан, коју је повео у [своје дворе је* дан наш кадет. Она ]е тако мала, да Једва износи неколико аедаља, а тех је навршила трннаесту годвну, ала Је већ чотпуно разввјена, страшно се прави важна и брбља као нека аиљарнца. Још у време мога детињства воднли су ме чешћт у „Жавотвњско позорвште«. Онде је извесна госпођа Помпа*ур аграла главну улогу; била је то морСка маска с великом киком па главв. Кад гледам малу Туки-Сам, сећам се оне маске. Увече долазе сви код нас на састанак, па пошго попијемо чај одлазнмо у поворци у шетњу с ламанонима у руца. Моја жена, која је озбиљнија’ туроб* нија и одлнчнија од других. покушава игратнјулогу до-