Straža

&оо» 242

С Т Р А Ж А"

г Стрпа 3

Ап

Љ у навештаји за какве се кредате одобрење тражи па ће тек онда доноснти решење о одо5р<њу кредита. 3 | траброп Престолонаследник Александар потписао је указ којам је одликују за храброст Карађорђевом Звездом IV степена пешад. кад. II кл. Андреја М. Петровић, Белим Орлом с мачевима V степена, М. П. Радфајловић и Вићенжје М. УвериН злагном медаљом за храброст, артиљер. иоднареднвк Аранђел Недељковић, Војислав Ж Гајкћ и Станко Здравкоаић, каплари, сребрном медал м за храброст арт. наред. М Здравковић, Станислав Пурић и Милија Лазоваћ арт. каалгра, Арсеније Радосављевић и Милан Стојановић. оедови. Прва гвдвмца Прва седнииа Анкетног Одбора одржаће се на дан ЈО септембра. УШУТ! ДШВ1)»Ц! Г. министар финансија донео је решење, да се свима чиновницима који се на лазе са службом у Нишу укине дневница коју су до сада уживали. Нрвднт за опрзвну болнвив Парламентарни одбор о добрио је кредит од 12хиљада динара за оправку болнице у Кочанима. Отпутовао з) Солун Др. Сима Аврамовић, делегат министарства нарОд< не привреде у Солуну отпутовао је јуче из Наша у Солун. Јвдан денантм Главна Одбор Српског 1Дрвеног Крста умолио нас је да публикујемо ову бе лешку: „Биро код „Дзмаћина“ под фирмом Грујић и Пе троввћ у Софији а Америиа рекламирајући своју ра дњу изнео је и то, огласом

у 226 ,бр. Правде од 17. августа текуће године, да је Ова фирма аонела из Амеовке 100 000 долара (500.000 динара) у злату и предала нашем Црвеном Крсгу као добровољни пралог америчких милијврдера Српском Нарсду га ратне циљеве и негу болесника. Не стоји V истини да је та фирма Црвеном Крсту предала ма какав ковац’на име прилога из Амервке нита друштво стоји ма у каквим везгма са овом фармом.* Лист „Еконош" Друштво за екокомну и социјалну политвку покре ће изнова свој стари лист „Економи". Лист ћг почети да излази кроз која дан у Нашу, Рад Раднинких Шкода Од првог септембра неће моћи отпочети рзд у свима радначким школама, већ само у извесном ограниче ном броју, пошто су се појавиле непредвађеве сметње. Гшзкја у Баогроду Према једној вести из Ниша г министар просвете и црквених послова носа се мишљу да се у Београду отвори једна гвмназија. Рад би требао да почне од 10 идућег месеца а колегајум наставннчка саставио би се из професора који се налазе на војној дужности у Београду. Паш јунану На дан када је јуначки □ао за Огаџбину на Биљегу 2. септембра 1914. год. пок Мвлорад Ј. Илић, вој ник XVII пука I псзева, приређује му годишњи попсмен у пожаревачкој са борној цркви, његов брат г. Драг. Ј. Илић, млађи, новинар. Рад по шшаа Од 10 септембра псчеће /а раде све гимназаје у ва* рошима ко,е се не налазз у ратну зону.

Укикута поштам.-твмграфвкв еташка Г. минастар грађевина донео је решење, да се поштаиско-телеграфске Стани це у Брестсвачкој бањи, Враништу, Врањској бањи и Рибзрској бањи, укану. От» В*Јс: Оланви омо ГАФОРИЗМИ) Не пнтам те какав си суд донела, већ какно је вино што си у н>' улила.

Из дечпјег сбемд Не.логично Је ли. мамице, да сам ја постао добар од кад ми је гувернанта госпођица Анета? — Да, т> сн сад послушно и вредно дете. — Па зашто онда кријеш шећер и слатко?

Из јеВдејског царстба Да/шио ми ми дашто — Ко остаје оно што је; -па ма и до подне спавао? — Чива. ♦ Ко је насртљивији и досаднији од мува? — Чива. * — Шта је то, чије се нчличје познаје по лицу? — Чива.

Шала — Јелте, господнне поручниче, да ли верујете у живот после смрти. — На сву прилику; зашто би се иначе сахрањивали у униформи. — Како је то, господине пуковнкче, да ви толико ордена добијете. — Е, зато треба разума: човех не треба да је тамо где се ордењ. сгиче, већ тамо где се дели.

НАША ПОШТА Стојану Новаковићу медецинару АЛЕКСИНАЦ О 1 поменутој ствари пошаљите рукопис. По прегледу биће публикован. Уред.

Цоедедње веети Русија за Србију — У случају напада..! БУКУРЕШТ, 28. ааг. Један угледни политичар саопштио је кореспз«ту „Дељи Меља", да ће Русија, у случају упада Бугарске иа српеку територвју, искрпати свзје групе на бугарску обалу у Црном Мору. Споразум — Ниш-Букурешт-Атина (Спец. извештај) СОЛУН, 28. ааг. „Еаденпанданс* доноси вз Атине телегрим да Се између Ниша, Букурешга и Агине аоде журно преговори за заједничку акцију у счучају какве авантурнстичке политике од стране Бугарске На Западу — Извештај са француског фрснта ПАРИЗ, 18. авг. Артиљериска борба наставља се око Араса у области Ро а и на фронту Шампањн. У Аргони непријатељ није више напада. Дан је бао сбележен жестоквм артиљервјским дуелом. Канонада је била тако исто исто јака и у Вевру у шуми Апрмон и у шуми Мортмар > — Отпутовао за Царнград СОФИЈА, 28. авг. Војвода од Мекленбург — Шверина, који се бавио око десетак дана у Сифаја као гост краља Фердинанда отпутовао је у Цариград. Са Мора, — Енглези господарс Морем ЛОНДОН. 28. авг. У току недеље која се свршипа 19 августа у енглеска пристаништа је које ушло које изишло 1353. Немачки подморскн бродова су потопнли три брода св укупном тонажом од 6707 тона. Ниједна рнбарска лађа наје потопљена. Корак Сила — Силе нису задовољне одговором Бугарске СОФИЈА, 28. авг. Представннца Сила Саоразума у име својих влада учинилн су код бугарске владе заједничка корак, поводом концентрације бугарских трупа око Вздина. Том

јср ја сам ево позната г њим. Само да собарица оде одавде. Незгодно је пред ссбарвцом.. А и зашто ће она овде? После неколико минута огворише се врата и уђе Фанкеч, висок.Јцрномањаст са дебелим образима и избуљеним очима. Образи, очи, трбух, бедра, све му је било и свто и одвратно и сурово. У Ренгсансу и Немачком Клубу обично се веселио; много је трошио на лепи пол и трпељиво сносио њихове шале (кад ју је, на прамер, Ванда изручила ча шу пива на тлаву, он се само осмехнуо и попретио прстом); а сада је био натмурен, сањив, гледао важно в хладно као начелник и нешто је жватао. — Шта заповедате? у■иата он Ванду, не гледајући је. Ванда погледа у

озбиљно собаричино лице, загим у ситог Финкела који је, како изгледаше, није познао, па поцрвене,. — Шга заповедате? понови зубни лекар већ мало раздражен. — Зу... зуби ме боле .. прошапта Ванда. — А... Какви зуба? Где? Ванда се сети да јој је један зуб шупаљ, — Доле десно... одговори му ч — Хм... Ззните! Фанкел се намршти, за држа дисање и поче разгледати болесна зуб. — Боли? упита је, чачкајући јој зуб неким гвожђетом. — Боли... слага Ванда. „Само кад би му споменула“ —премишљала јеВанда — „одмах би се сетио. Ала — собарвца! Зашто се не вуче већ једиом! ‘ Финкел у једда мах сил-

но одухну и забобоња као локомотива, правоЈВанди у уста: — Не саветујем да га пломбујете..* Од њега више нема користи, па то вам је! Чач.<а ући још мало по зубу и хватајући је за уснвце а десна својам прстом смрдљввим од дувана, задржа опет дасање и гуриу јој у уста нешто хладво... Ванда осети страшан бол и ухвати Финкела за руку. — Нвшта, ништа, — мрм* љао је он. Не бојге се! Од овог зуба и тако не бкбило аикакве вајде. Требада стг храбри! Његови надувањени и окрвављени прсти взнесоше □ред њене очи взвађена зуб, а собарвца приђе и принесе јој до самих уста чашу. — Код куће исперате уста хладном водом, [рече Финкеле: и крв ће пресгата. Стајао је пред њом у по-

жају човека који чека кад ће се од њега већ огићи, кад ће га већ једавед у миру оставита. — Збогом.... промуца Ванда окрећући се ватима. — Хм! А ко ће ми платити за овај рад? упмта Фликер подсмешљнво. — Ах. да... присеги се Ванда, поцрвене и даде му рубљу коју је била добила за дијамантски прстен. Излазећи на улицу она се застице још взше, ала се сада не стиђаше своје сиротање. Није више опажала данема модерног ше шира и мидера. Ишла је улицама и пљувала крв; а сваки црвени испљувак го вораше јој о њезином жи воту, ружном а тешком животу, о увредама које је □односила а које ће иодносвта и сутра, и после недељу дана, н до године, — и целог свог живота, до

сгме смрти. — Ух, како је страшно! прсшапта она. Како ужасно, Боже мој! У осгалом, већ сутрадан била је у Ренесансу где је играла На њој је био нов велики црвени шешир, модеран мидер и плитка жута обућа. Вечерала је са неким младам трговцем који тек што је дошао из Казана.

РОМАН ив кеогрвдског жмаотв

— Ах реците да ме волиге, да ће те бити мој»! муцао је он у највећем раздражењу. — Па ја вас не мрзим, што да в&с мозим. Насте ми оца убила! — Али, да ли ме воли ге!