Straža
(лрм* Ј
СТМЖА
*ро- 242
вити хор. Истина, стењу плаш внвци и смољавци. Али ко може поверовати, да та безгласва и балава гомвла пљашљивааа може вматв своЈу песму, коју она може зшевати широм це* ле Русије?. Хчндеибург очекује такао чудо и у н»е' га се узда. Нека очекује од подлих плашљиваца ритерску храброст, а од прекаљенах јунака — подлу плашљивост. „Господо плашљнвци и смољивца! Ва нам насте аотребии! Ви сте брука в срамота руске земље. Идите и ооклонаге се вашем Хинденбургу. Он ће вас дочекати пргдусретљиво и захвалвће вам се најдубљим презрењсм. Он је се цовао на вас, као на стадо овнова. Вз сте се под* писали под тим овнујским знањсм. Идите, вама нема места у руској породнци! 1 ' р. Д.
№|1КШ вдн Нашта је 6вц*о око цар Вмл.ем Букурешт, 28. авг. У Бечким круговвма направила је веома Јтежак у* тнсак весг једног швајцарског ласта, да се цар Ваљеч носи машљу да цар ску круну резервише за свога сиаа принца Ајтела Фридриха.
решки лист „Ваиторул • те* леграм у коме се јавља, да је Русвја спремила једну нову армију козака од иалијон душа, која чека спремна да ступа у борбу аад офанзива под командсм Ца ра Николе обухвати цео фронг.
18
Соутленд није потопљен Ат« нг, 28 авг. Енгпески брод и Соутленд" за који је ранвје јазљено да је иотопљен, налазн се још увек счособан | на морској површини. И:ти брод је био само погођенј торпедом, па како је п>| вреда била врло незнатна, 1 он се склонио у Мудрос
— Значај посете г. Чапрашикова Софаја, 28 авг. У овдашњим владајућам круговима доласку г. Ч 1 прашикова придаЈе се весма важан карактер. Ст знаје се, да је г. Чзпрашаков дошао у Софију по на рочитом захтеву самога краља и његова аудијенција сматра се као догађај од Огромне иолитичке важно« сти који Јзе учинити знатне измене у досадашњем прав пу бугарска спољне политике. Рад немачких агената у А.мерицв Лоноон, 27, авг. Из Вашингтона јављају, да је тајна полиција у Вшанггону открнла депо страховитих ратних експлозива, које су немачки аген* ти ималн наиеру да употребе у случају да изоије америчко-немачки рат! Ухапшено је преко 30 лицз. Ечспловив је конфа скован. Коо нсмачког по« сланства је уложен протест.
— За борбу против немачких це« пелика Л:ндон, 26, авг, Енглеска влада је пору чала у Америца један вева«и број дирижабла новог система, ко|а су много подесиији за борбу него це* пелини. Њтхова је брзина 130 километара у часу, а послужиће нскључиво за борбу против неиачких цепелана. Ове антицепелине прона шао је Томас Мак Мехен.
— Мнлијон козака чекају ка офанзову Букурешг, 28. авг. Из поузданог иввора из Петрограда добио је буку
у штш
У.тастопне провале о^лака Букурешт, 28. авг. У пенгралвој Мзђарској влада од неколико дана меСтимична поплава врло широких ргзмера. То је проузрокованоузастопним провалама облака. Има и људских и животињских жртава, поред тога што су многа села потпуно уаиштена. II
1
Изгорела дрвара н један деа кварта Букурешт, 28 авг. Синоћ је из5ио у једној овдзшњој дрвари пожар. Ускоро се иств тако јако р*звио да је изгорела цела дрвара и једаа део дотичног кварта у коме се налазила дрвари. Штета се цени на неколико мнлиона динара.
Шци Орлоз Руски генерал Д јвид И • ввновић, — Орлоч пропутовао је хроз Ниш на пу* ту из Француске за Петроград. Г. Драшнови^ Г. Драшковић, министар грађевиза допутовао ј« из Скопља у Ниш. Извеишји за кредита Парламентаран Одбортражио је од свију министара, да му се претходно п:ша
рочмто тифус, ТуркОфилСка „Камбана ‘ бележећи Ово додаје, д« ради успехатурска влада треба мало већу пажњу да поклони својој војсци!
Још одавно у извесним центрима руским, где стари немачхи утицај није ивгубно своју снагу, почело се тајно поговаратн о мнру, г о узалудности даљег проливања крви, нарочито с обзиром на ту околност што Немци преко својих вештах агената нуде повољне а саблажњиве услове мнра. Није тешко погодити, да је та недозвољена жудња за маром резултат широко раззијене немачке шпијунаже у Русвјн. Нарочито је она офанзивна у Петрограду, као престоници, где највише ама шанса да се дође до утицаја на личиости, које су меродавне у доношењу одлука. Немачки згенти, како изгледа, насу остала без извесног успеха, јер се по некнм петроградским круговима под видом страха од немачке офанзиве азноси жеља за маро^, за „понуђеним часним а про бнтачним миром". Рускм ластовн шибају Свом жествном свако, иоле јаче, испољзвање те струје у руском друштву. Наро чато се издвајају својом жестином „Нзво Време", „Вечерње Време", „Свјет" „Руско Слово". „Ново Време" је у броју од 9. августа донело један дуг а оштар чланак под горњит насловом, у коме са необичном за ру ску јзвност оштраном напада оне малодушне нема чке прврепке, који су свој рђав патриотизам заодели страхом од немачког насту* пања. Тономбескрајногпрезрења обраћа се „Ново Време" тим наказама руске породаце и позива их да одбаце од себе лажни
сграх, да га злочиначки не □реносе на другога а да се одмах врате ва пут вере у победу, на хоме се налази цео руски нарол, заједно са његовом храбром и непобедавом армијом. .Вгра безделамртва је, — вели ,Ново Време“ а дела без вере безвадежна су. Како ћете извршити Ово дело, у ксје не веру јете? Како ће те ограђивати башту, кад верујете да је не вреди ограђивати? Али, Богу хвала, вера се у Русији није никад гасала. и неНе се ннкада гасита. Шго јеЈтамнаја ноћ, то се сјајннје звезде. Што је мрак бивао гушћг, то)смо сесве јаче Јтимали, тако ћемо и даље живети. Водићемо рат са таквим уаорством п твр доглавством, какво Немци још нису знали ни видели. Свака нова стопз заузете наше земље подиже не сто тине и не хиљаде људи, већ покрећ* и захуктала целу Русају. Бззмарк је говорио А. Взгнеру: .Руска нас меч<а чека у својој рупа, али ми ж ћемо вћи у њенс шапе“. .Груби човек говорио Је грубо, али тачно и јасно, Ми се не бојимо да доче камо Немца у својој ,рупи“. Ако буде потребно, ми ћем наставвти своје повлачење. Оно паралише и развенчава политику ,моралних ефеката.* Како су Немци жуделаЈЈза Варшавом! Како су рачунали на „морална утицај1" И тако еу се ^жестоко преварили! Мн смн*оплакали Варшаву. Пригрлили још јаче браћу Пољзке, али духом нисмо клонули. Немцн побеснеше од муке. Почеше безумно сахрањнвати своје корпусе код Ковна и Новогеоргијевска Они ће ах и даље сахрањивата са дввљим безумљем у нади да ћемо ми најзад попусти, посугиТлаву пепелом и запевати песму: „На рекама вавипонским “ „Такве песме на руској земља није било и неће бити. Нема за њу подесних гласова. Не може се саста*
ка па да затражи новаца. — Аои ком да одем? размншљала је. Миши не мо гу, ожењгн је. А онај риђи старац сад је сигурно на дужности Тада се сети неког Финкеле зубног лекара, од ког је пре три месецај на поклон добила гривну. а којем је приликом изручила у немачком клубу чашу пива на главу. Она се веома обрадовала, сетивши со Овог Финкела. — Даће ми сигурио, само да ми је да га нађем код куће... мислила је идући к њему. А ако ми не да полупаћу му све лампе код куће. Приблнжујући се лекаревим вратима имала је већ готов план: смејаће се још преко Степеница, улетећеу кабинет и затражиће му 25 рубаљз.. Али чим хтеде
псвући за ззоно, из њене главе ишчезе читав план. У један мах се збуна и ушепртља, што јој се пређе није догађало. Бивала је смела и насртљива само у пијаном друшгву, а сад одевена у просту одећ /, осети се као да је дошла молити, в како је ла 1 ’о могу одбити — поСтаде скромна и поназна. Уплаши се и заста/е. — Можда је већ и заборавио на мене, мислила је не решавтјућида звони. Па како да уђем у оваквом Оделу? Као каква просјакиња или ма каква тек.. Неодлучно зазвзни. Иза врата чуше се кораци, бао је момак. — Је ли доктор код куће? упита она. Сад би јој бало веома прнјатно да дсктор каже да „није“, али је овај место одговора, уведе упргдсзб-
| ље и скиде с’ ње огртач. Степенице јој изгледаху необично раскошне, вела; чанствене; ала из све раскоши прво је запазила велако огледало у коме се види да нема ни великог шешира, ни модерног мидера, ни жуте плитке обуће. Па јој се учиаало чудновато за што сада, кад је овако бедно одевена и кад личи на какву праљу или шнајдерку, осета стид и издајство сваке наметљнвоста а смелости. У мислима вкше се осећала кио Ванда, него кав пређе: Настасија Канавкина. — Изволити! Понуди је собарица, проводећа је у кабинет. Сад ће доктор.... Седиге. Ванда се спусти у меку наслоњачу. — Рећи ћу му: »позаЈ*мите ми!" мислилаје Взад? — То је сасвим у реду
Ф ЕЉТОН
А. Чехов ПОЗНАНИК Врло лепа Ванда или, ка ко је писало у њезином паСошу, поштована грађанка Настасија Канавкина, излазећи из болнице, осета се у положају у каквом пређе никад није била: без кров над главом, без кршене па* ре у џепу, Шта да ради? Прву је посету учинчла зеленашу а код њега оставила прсген са дајамантом — своју једину драгоценост За њега је добила свега рубљу... А шта се може са рубљом? За те паре не може купити ни молергн кратак мидгр, ни висок шешир, ни жуту плитку обућу, — а без овах ставари она се о-
;сећала као и гола. Изгледало јој да је не само људи, него чак и коњи 1 па и пса глецају, смејући се |ароСготи њене обуће. МиСлнла је само о оделу, а ни најмање је нвје мучила мисао где ће лећи и шта ћг јести. — Да ми је само да сретнем ког познаника... мислила је она. — Узела бих новаца.. Неће ме ни један одбати. јер...“ Али је не срете на један од познаннка. Лако бк их могла у вече наћи у Ренесансу, али Је Ренвсанс сагурнО неће пуствти у тако простои оделу и без шешира. Шга ћз? После дугог решавања, кад јој већ додија и шетња и седење и премашљање, реши се Ванда на послед ње средсгво: да оде право у стан ма ком од познани-