Straža

елр*н* 2

С Т М Ж А‘

246

— У Балтичкои Л1ору — Око Риге — На Њемену Петрсгр*д, 29. авг. Један цепелин летео је јуче изнад неколико при* Станишта у Бјлтичком Мо' ру бацивши неколако бомби. Наши хидроаероплани летели су изнад пристани шта у Вандава и бацили Су бомбе на неначке бродОве. У пределу Риге и Фри дрихштата не јавља се ни за какву важнију борбу. У предеду Јакобштгта 28. авгусга у вече одбвли смо низ немачки* напада. У правцу Двинска, близу станице Понемунак, наша артилерија оборила је једзн немачки аероплан који је бомбардовао један санитетски воз. Између Свенте и Вилије у пределу источно од Ввлкомира непријатељ преко дана 28. августа предузео је енергичну офзн звву са знатним снагама. Непријатељ наступа путем из Двинска и околним пу тевима, управљајући свој главни напор с тешком пољском артилеријом и оп садном артилеријом јужно од овога пута. У исто доба знатне снаге приближују се у пределу источно од Ширванга. крећући се у општем правцу из Вилко мира ка Свјечани. Између Вилије и Њемена ситуаци -1 ја непромењека. Јавља се за јаку канонзду на доњем току Мерченке. Источно од Гродна Нем циј|су оредузимала огор* чене нападе од 28. августа нзјутра на фрот ОзериСквдел; неколико пута одбили смо ове нападе на бајонет. Скадел је био неколико пути узиман и напуштан и увече после сјај ног јуриша Скидел је остао у нашим рукама. Наша ка валерија енергично гони не* пријатеља, док наша пеша-

дија потискује Немце из њиховвх опкопа јужно од Скидела. На фронту јужно од Ње* мена, близу Лески и Зелве на Зелвијанки водила се огорчена борба. У пре* делу Лескп наша аргилерија ун^шгила је целу ‘једну немачку батерију, што нам |е допустило да олако за држимо пепријатељеве нападе. Близу Зелве успела смо, и поред употребе од стране Немаца гранета Са загушљивим гасовима, да одбијемо чнтав низ непријатељевих напада. Сачува ли смо на десној сбали Зелвијанке сваје цозицнје пошто [смо непрајатеља потпуно одагнали са целе ове реке. г Глас из Босне Од једног нашег пријатеља добили смо о Сгању наше браће у Босни ш Херцеговини Овај извештај: »Нигде и никада злнјег времена не има, до ли ово, што је вас Снашло. Ви бар »ко гинете, породице су вам збринуте, али у нас је горе с њима, њего ли с нама. Сарајево је проглашено за тврђаву, фехим ефендија Ћурчић (сарајевски пред* седник општине, — Ур.) издао је проглас, да се грађанствз расељава. Ова наредба не важи за све; него само за нас Србе. Већа по* ловина Мухамеданаца, Католика и Јахудаја (шпањолски јеврејн — Ур.) осташе у Сарзјеву и опљачкаше све што им до руку стиже. Што је српскијех дућана пред Пашљи ханом (Фрање Јосвфа*улица. — Ур.) Све је опљачкано и развучено. На Ковачима (улнца, што вОда у град. Ур.) што год је српСкијех кућа војска је порушила и подигла на ру-

шеванама неке опкоае, Пируша, Кошева, Бистрик, Те резија, Хисета, Бељубаш«, аут за Булоге (Све су ово квартови, у којииа Срби живе. — Ур.) све је уништено Нити ћете ту ишта ааћи, иита ће од нас живијех ишга затећи. Прилвком евакуације не дадоше нам дасобом поне семо ни оно, што би понијети могли, а потребно би нам било за живот. Наше куће осташе пуне као плен наше небраће. Под бајо нетон гонили су нас на жељезничку станицу, а трпали су нас као стоку. Чуо се врисак деце, кукњава матера, да се небо проламало. Боже, Боже, шта ли смо ти ми Срби тако тешко сагрешили, да нас тако љуто прогониш?! — Није про шло ни без жртава. Двоје нејаке дјечвце је изгажено. Војска, што нас гоњаше, махом је била из хрватских регименти. Псовкама сраских бегова не бејаше краја. Стара Хзџи Стакинипа са Бјелове (улица Ур.) ус противиаа се и није ах хтела исељавати. Еиил, син Др Качета (покојни Др. Кечет, отац овога Емила, аустрис ког капетана, бејаше швај царски емигранг још 1845. год. Пребегао је у Турску и у Сарајеву је био лични љечник Екрем Омер паше, потурченог Србина Далматинца, о коие је напесао н опсежно дело. Др. Качет је био у Сарајеву кад Срба нељубљен, али му Аустрија децу искварала. Ур.) Дође њој сај војници ма и нареди, да исељава, ,Не дао Бог — рече Хаџи Стакиница — да ја своје кости остављам мимо гробова мојих милвјих! Сијецв али моја нога свога прага не прекорача!* Растурвше нас. Неке у Загреб, некууГорњв Квр* ловац, Крапину, Бјеловар, Осијек, Крижевце, ,а неке одаслаше и у Љубљану. Да да милостивв Бог ха до5ро окрене.

— Румуиска јаииост и Србија -

Букурешт, 31 авг. Коментарвшући закључење споразума између Тур ске и Бугарске официозус румунске владе , Ендепандас Руман“ вели између 0 сталога и ово: Заачај за кључења споразума између Бугарске и Турске много је већи но што се то мисли Али нам изгледа да Силе Споразума нису увиделе ово, јер иначе ми незнамо, како да тумачимо држање Сила према Србији: док је Бугарска потпвсујући споразум дала напвсмено Тур ској, да неће (Јпредузимати | кикгкзе непријатељске намере прогив ње, — дотле Силе из Споразума утичу на Србију да учини теритој рвјалне усгупке Бугарској.

Мв 1 Ои®« I — Једна посета којој се придаје о. громна важност Софија, 32. авг. У овдашњвм политвчким круговима се придаје о громна важаосг посети коју је учинио румунски посланик г. Деруси францус ком посланику г. Панафиу. После дугог конферисања са г. Михајлесом, немачки посланик г. Тарновскв је посетио г. Дерусија и код шега се задржао пу на два сахата. После ове посете г, Тарновски је по* слао дугу депешу својој влади.

Уочи рата — Немци а Аустријанцн напуштаЈу Румунију Букурешт, 31. авг. Од пре неколико дана немачки и аустриски пода ници журно сзршавају своје послове у Румунији и у масама напуштају румунску територију.

Немачко посланство у Бу* ! *»уЈУ*пЈту издало је свама њима наргђење да се прате |у отаџбину. Рат између Румунаје м централних сила неизбежан је, И поступиће у врло скорој будућвости.

- Артиљериска борбз —

Рим 27. августа У пределу Терол-Трентии артилернјски двзбој. У Горњем Каудевелс наша је артилерија оштетила у* тврђење Лакерта и електричиу фабрику Руанац. У догвни Бовцз наша је артилерија растерала две не* пријатељске колоне и једну која је ишла из Превила ка Бовцу и другу која се спуштала из Касхите ка Предилу. Непријатељ јо бацво много граната аа радионвце у Тржићу, произвееши пожар. Један од наших аероплана Са успехом ја бомбардовао станицу у Клаузе, источно од Санта Л^ције и железничкн мост на Бача.

1ш|№ II Каш) — Пред новвм рнтом, Букурешт, 30 авг. Јзвљају из Лондона, да Су односи између сједињенах Америчках Држава и I Мексике по све геповољни. Америка је упутала на I гранвцу Мексике преко 100 хиљзде војника. Сваког часа се очекује телеграм о објава рата. Радошбобдеба озјзбг — Зазтев« Бугарске Софија, 31 авг. Министар председник Др. Радославов изјавио је. да би Бугарска прастала на савезну акцију са Четвор ним Споразумом једиио у

ФЕЉТОН

№11 М Мнсао о нестанку света мучила }е људе већ одавна в налазила је израз у ве* ликој сервји предсказања. Не говорећи више о веровању у „ппНепшт*, т.ј. у егзистенцију света само у току од хиљаду годвна по сле Хрисга (веровање за сновано готово на неким излагањима Библвје), нала зимо у средњим столећима честа предсказања ове вр сте. Бфнард вз Тирингије годане 960 предсказао је блвску пропаст света; он је шта више одредво време, на име, да ће празнак А* нуноиације (Благовеств) пасти на Ве ики Петаи. Ово је требало ;а се догоди 992 године али је те го

дине прошто, и свет пије □оаазао нн најмањи знак пропадања. У току X ог столећа сва краљевска решења почињаху се речима: „Пошто је пропаст света блиска...* Годвне П8б а стролози поплашише наро де предсказањем, јди ће се ускоро сједнтиги све планете. У почетку XIV века алхемичар УШепеиуе објавно је, да ће 1335 године доћи Антакрист. Саавни шпански говорнвк УЈпсеШо Регпег, утврдио је, да ће гвет егзистирага онолико година, колико стихова |имају Псчлми, т. ј. око 2537 година. Пропаст света била је одређавана за 1832 годину, о чему је остала усоомена у песмица Вбгап§ег а: „ГјпЈззопз-еп, 1е тоас!е е51 а55ег у^еих..* Предсказање зв 1840 годину учинило је велики утисак. Пропаст земаљског жвва*

та имала се да догоди 6-ог Јануара. Хаљаде људи бејаху свршвли своје послове и очекиваху резигнирано Смрт. Ипак знамо, да се ово предсказање није показало тако опасно. ПропуштамО многа друга астрОномска и мистична аредсказања) и прелазимо огледању теорија на којима су заснзвана таква предсказања. Чувени природњак Ви11оп нзрачунао је, да се земља постепен ј хлади, алв да ће човечанство моћиЗна њој да живи још 93.291 годвну, док се кора земљина тако много не охлади, да цео живот на њој угане, Али од онога доба, када се доказало, да уну трашња топаота земљива пема никакав утицај на ње* ну површину и да живот аа њој зависи једино од сунца, та хизотеза има само историјски значај Дру-

га теорија, створена још у старим временвма говори, да се унуграшњосг земљина састоји из огњене, усијане масе и да ће вулкани земљину кору без велике муке развалаги, да ће се земља распасги а њени делови ишчезнуги у васиони. На тај начив морали би пропасги не од хаадноће, већ од ватре. — Постоји још једна теоријд, по којоЈ ће свет умирати полако и мирно у току порзвњања земљине коре. Ветрови и кише одвосиће врхове пла • нина у долине и земља ће бити постепено ношена рекама и потоцима у море. Нераваине земљине аовошине биће утрте, море ће се све взше и више^изливатв на обале, и када буде покрило целокупну повр* шину земљину сав ћг жи вот пресгати. По теОрвји АЈћетаг-а пропаст света

може проузроковатн надолажење воде услед промене ценгра земљине теже а са тим в надолажење леда и воде са Јужног пола ка Северном, Ово се је имало догодити 2020 годвне пре Христа, а поново ће доћи 6307 године. Постоје други научари којв кажу, аа мсжемо пропасти у случају, када се нек* комега судари са земљом. У том случају судар не би био сграшан хад се не би хемијскга сјединили гусг кометин реп в кисеоник наше атмосфе ре, Тада би експлодврала на милвоне миља у бескрајности дивна бенгалска ватра, и у тој грандиозној илимунацији пропао би ју једном моменту цео земаљски живот. Напсслетку слав^в фоанцуеки астроном КагаИо ПатагЈоп црта ми у Следећој форми последње дане зеиљине: Сунце је