Straža

»ЕОГРАД, СУБОТА 5 СЕПТЕМБРА 1915 ГОД.

/1 ОО ГОДИНЛ V БРОЈ 250

БРОЈ5 ПАРА

Рел»«и»!« » А»и»«*( 1 р« 1 Ш'« V«**»*(-' <•» VI. Лр Л О!»■.»<• с* «»1Т * А« ■■'к»стр»ц |у и««» Н|1|'|*>><н» <• «■»»» • • прм*»|у. Ру»о• ■<■ <« и< •»■»■1У |1|<»а, »у« 01 >»€«, »•<»п ■ (»е лсипо т?» <• 0Ј1К0СВ Н» 1»«Т. (ђ»1» «;1»<| и»у»|»о»

ИЗЛАЗИ СКАКИ ДАН У 6 Ч. ПРР. ПОДНЕ

V РКЂУЈ В

О Д Б 0 Р ј

И ЛЕФОН УРЕДНИПП КЛ 1092.

Код краља Фердинанда

СОФИЈА, 4 септ. јуче у 10 часова пре подне д-р Радославов био је примљен код краља и предао му ноту Четворног Споразума. По подне у 3 часа у двору је одржана седница на којој су чланови владе упознати са нотом.

Од нгшега ПресСироа јсш нисмо добила нивачва извештаја. да ли је хрвац чи Сабор отворен и шта он радв. Он ина мсгуНнО" Сти да то дОзна, а ми, спецнјално у Беогргду,не. Рад хрвацкога Сабора у дгнаШ!В> м приликама од еминеитног су значаја и ма би 0 томе требали да добијемо взвештаје. Ми имадемо разлога да држимо, да је ховац. Сабор отворен и да он ради. Ми то закључујемо, вз те, ве штачкв ствогене афере, с> председником хрв. Сабсра Д р Богданом Медаковићем и „његевим" писмом, које је бан Скерлец прочитао Сабсру. То значи, Сабор ради, али без председника. То још није толико од значаја, да један Сабгр ради без свога председника, за то је ту подпредседник, али је сд значаја, што је гај исти председни* Сабора у гсто доба и председник оне већгне, којг данас предста вт>* саб рску већину, а та Саборгка већина понккла је из српско хрвацке коалиције. Данашње ратно Стање усксмешало је цео снет, Европу јошвнше, а Балкгн понајввше. Што је ицеално било у Хрвацкој и Далмацији од политечког значаја, то се морало разбећи. траж<ћи по престонииама наших савезникз помоћ за едеје спаса њихове от;џ5и не и њихсвог народа. Хр вацки Сабор, који је бао и у нормалнвм приликама с; в! у рукама Аустро-Међарз, дангс ће бити још више: стегнут. Од њега ће се тражити, да оповргне она уче ња оиих патријота, који, о. ставивши своју отгџбину, :

лутају по свету, гражећи; њима спас. Хрвацки Сабср ће при нуђен бвтл. да донесе свеј закључак, који мора бити искључиво противан раду сввх истинских патрнота а ни би требали, па и морали 0 томе знатв. Ми смо то в?љ ни да пратимо са целим ; жаром нашега патристизма, али нам се опемогућава ] То није питање унутарњих! наших размирица, нити је то питање војнога значаја; — то је патање, за сада, с пољње. које нам се с пра вом мора пустити иа рас прављање У нзс је пуштенО већ патање о Д-ру Богдану Мелаксвићу и ми смо, трећн по реду, дали о тој појави своје мњење, основано на дубокој истинн, али се нама онемогућило, да изнесемо баш праву језеру тсг но>| вога аустриског швиндле I раја, Неће проћи кратко) време, а оно ће се обистинити оно, што нам се да нас онемогућзва да кгжемо; кривица неће бити до нас, него цо оних, који олонком у руци тако лако руком замахују. Не треба тражити баука; гце га нема, нити га ства р»ти без потребе.

Рабош Одем пре неки дан код јед ; нога обућара да поручим црне! ципеле, пошто нигде на стовзришту нема готове енглеске! робе. Унитах га за цеиу. Оп подиже главу од посла, погледа ме па рече: — За вас као познаника че-1 трдесет пет. — Охо хо!! учиннх ја. — Шта скупо вам, а знатеј ви да ће кроа месец дана бити 1 и осамдесет дииара.

— Неће, неће, довикује један са врага, који је слушао наш дијалгг, месни 'одбор је већ поручио неколико вагона обућз, рентабилније је од шећера. — Јесте, одговори шуца, са- 1 мо да се 'ке нађе опет неки! фарбар, па да офарба вагоне! са об/аом као што је офарбао] вагоне са шећером.

Шефови парламеитаркн): група иа саветовлн>е. Сгфија, 4 септ. ГТо предлсгу шефа владе д р Радославовз' краљ ће у току све нецеље позвата у двор шефгве^свах парламентарнах група на саве ј товање 0 свтуацч и бугар ске спољне полатике. У политичким круговима држи Се, да је врло лако мсгуће да дође до одступгња да-ј нашње владе и до обрззО'; вања једног коалиционог] кабинетг, у који ба ушле све парламентзрне групе. ј

32ИК01ШЗ гшшја | Долази питање о начину трговаља са шљивама и пекмезу. До ире десетак годкна ова је трго^иза била савршено неуређена. Бечки и пештански. чивути експлоатигали су овај производ, преносећи пијацу на се. Српску и босанску шљиву назвали су ДОгкЈзсће РПаишеп ', (турске шљкве), центар нм је ј био пештански и бечки антерпоји, где су наши грговци гомилали шљиву, а бечки и пе- [ штански чивути их даље ра-ј зашиља и западу. Јавномбор-; бом, у ко ој је писац овога! чланка, играо доста видну у- ј логу, коспело се дотле. да су ј ти пештански и бечки ачтрпоји изгубили своју важност. Гросисте са запада, као потроша чке земље, дођоше у додир са тоговцима земље продуцеиата. Тиме се, тзј наш значајан извозни производ, угурао у правилнији трговински колосек. У резолуцији Трг. Коморе тражи се, да се гросистима, извозницимв, стави на распо локење телефон и брзојавни саобраћај, јер је сува шљива

„берзанска“ и .терминска"ро-, ба. То је исгина, да је тако! било, али то су створти шпе-| куланти, који раде са робом, ј коју и не позиају и изв ззници; у аас, који шљиву и не купују, | а камо ли решетају и сорти- > рају. То је 5ила нссолидна тр -1 гзвина, коју су сви осуђивали.; Тај систем трговања водит се I преко. Пеште и Веча. Данас | она не може постојати. Даље, у резолуцији спсу;иње ј се, да је сува шљива „т* *.ин- ј ска“ артикл. То 'призн^гмз. ] До сада у нормалним приликама, гроснста са запада, у ] очтобру хгео се осигурати за децембар и он је у октобру закључивао робу, која му се; имаде лиферовати у децембру. То је још солидиа трговииа, али је несолидна она „берзаз-| ска“, када наши трговци још У мају, јунију и августу преко својих агената, који умеју да „шацују" род у зеленоме стању. Закључују мачку у торби и тиме утичу на цену, на штету произвођача. Штогод је таки шпекудант већи п боГатији извозник, у толико јс већи број оштећених производника. Овз смо морали навести да разумеју и они надлежни, који нису у озој трговини особито верзирани На њих смо упутили своју петицију, да они помогну народу, а да могу то 3чинити, сни морају битн свесии онога, што чине и рзде. Сутра ћемо нзставити.

Федершја ш — Изјава баварског војнрг министра. Женева, 3. сеот. Баварски војни министар взјавио је, да је ииљ рата кога данас воде Немачкг и Аустрије образовање јепне федерације држава, У ту федерацију имају да уђу Немачка, Аустрија, Турска и Бугарска. Леп рачун без крчмара. У Белгији Бевначајне артиљериске борбе. Хаф. 3. септ. Главни белквјски штаб саопштава. На целом фрон ту слаба артиљерЈска бор-

ба. На 12 квлсмегара ]од Изера, водио се јачи артиљерасхи двобој изиеђу наше и непријатељс<е артиљерије. Наша је артиљерија покззала своју надмсћност нгд непријатељем. Бомбардовали сио са ус пехом непрвјагељске опкопе у околини Дриграхтена.

— Одлука владе Сједин>ених Америчких Држава. —

Дондон, 3. септ. Телеграфишу аз Вашвнгтонз, да је влада Сједињених Америчких Држгва донела је одлуку да се свима њеним пуномоћницнма у Бечу и Берлину изда наре* ђење да се врате у отвџбину. ;

Женски свет Одговори на анкету: .,Кад !е жена најприЈатнија човеку?' 22.) Кад је човек познаје само по спољашности. Обреноеац Фантома 28.) Кад чини најмању употребу свога језика. Алексинац Г. X. 24. ) У пролетњим даним« за време природног буђења. Београд Ла-кад 25. ) У првом загрљају. (Счнчан одговор је већ био. — Ур.). Добрица 26. ) Чнновнику за време фери а, грађанину сваког празника, а сељаку нз заеетини. Војиште Чика Илнја 27. ) Кад се човек под старос: заљуби. Алексинац С—ле 28. ) Као болничарка. Алексинац —ићева

Шала — Колико деце имате, господине Перо? — Читири сина и јеаног капетача .