Straža

Спам 2

;с Т Р А'Ж А*

Б јо! 231

У очи пада Звамично саопштење из Лоедона ЛОНДОН, 4 септ. Званичан коминике саопштава, да су све припреме за грандиозан општи напад савезничких трупа иа Дарданеле потпуно завршене. Напад 1ле отпочети у одређени час, и посде некслико дана он има дефинитивно да реши судбину Дарданела.

Код Краља — Конференција са министром војним — Спец, извештај. СОФИЈА, 5. сеат. Краљ је примио Жекова нннистра зојног, који му је реферисао о сгању бугарске војске као и о стању муниције и цругвх ратних потреба.

Са Балкана — Руиунска во/ска Данас, када се свакОг часа очекује улазак Нумуније у акцију уз Сике ЧетворнОг Споразума није без интерессвања изнеги некеподатке о румунској аојсци. ,Бчлкански Курир' аод насковом .Румунска сувоземна војска у 1915 гОД.“ доноси о румунској војсца Овај чланчиК; Румунска сувоземна воЈ ска дели се на пешадију, ксњицу, артиљерију и спецвјалне родове оружја. Пешадвја се састоЈи из 10 батаљона стрелаца (сва‘ ки батаљов по 500 војника) 80 пукова, 2 батаљопа жан* дармерије и 2 пука пограничних трупа. Ксњнца. један пук гарде 11 пукова лаке коњаце и 10 пукова коњаника. Артиљерија: 25 пукова пољске аргвљерије, 5 'пу кСва лаке хаубаце, 1 дввизијои тешке хаубаце, 1 пук брдске артиљерије, 1 пук опсадне артиљерије, 1 пух л аке артиљервје, 3 диви3 иона ,градске аргиљерије.

Спецвјалнв родови: шест батаљона пионера. 1 бата љон железначара, 1 бата љон телеграфисга и бата љон ионтоњера. Целокупна румунска вој ска дели се на 5 корпуса, Сваки корпус на две дивизије, а (свака давазија на две бригаде. Број официра овако стоји: генерала актив. 51, резервнах 71, свега 125, пу ковнвка акт. 180, резерв. 80. свега 260; ппуковника акт. 253, резерв. 93, свега 347; мајора акт. 515. резервних 337, свега 882; капетана акт. 1524, резервних 756 свега 2280; поручншка ^акт. 1095 рез. 1716 свега |2280, ппоручннкаакт. 1986 рез. 6000, свега 7986. Сем овога треба додатв I још 1943 лехара, 1274 ад иан. чиновннка 149 интен даната. * После ноте — Једна велика -гајна •Софија, 5. септ. Нота велаких сила изазвала је у овдашњим поли тичким круговима врло ве

лико интересоаање а са аестрољењем се очекује од* говор владии. Шта нота садржава велвка је тајна, и њу знају само краљ и влада. По једној верзијв, врло вероватној јер долази из кругова врло блиских влади, нота се одиоси на бугарско-тур Ски споразум ,у који Силе кемају поверење. По другој једној верзија, својом нотом силе дају бугарској влади на знање, да ће у случају повреде неутралности Силе изЕршити окупацију Дедеагача, Варне и Бургаса.

№ Ш 1 КПН — Аустронемачкн губигци „Руско Слово* ДОНОСИ Ове статистнчке податке о губицама аусгронемачким V борбама са Русвма. Тако, по »Руском Слову" губит : ци у сед.чоднезној крвавој' борби југозападно од Бресг Литовскн износи 25 хиља да душа. Према званачним пруским листама — 24 на броју — Пруси су до сада изгубили 108.227 официра, и подофицира и 1.724.988 војника. Из последње прус*е лвсте види се, да је у последњим борбама погинуло је 35 авијагичара, 25: их је рањено, за 79 се не; зна, а 9 их је заробљено. Са објављеним листама губитака оаако стоја. Пруси су до сада објавили 24 лнсте, баварца 213, саксон* ци 184, и виртенбержани 247 листа. Објављено је 43 листа о губитшма на мору, и 12 листа колонијалне војске. Комсплгке јеЗрилшје Успех руске црноморске флоте Букурешг, 5. селт. Руска црноморсха флота имала је јуче завидан успех. Потопљено је 18 турских

једралица које .< бале иатоварене угљем за Царнград. До сада је потопљено у Црном Мору, и то погла вато пред улазом у Бос фор, преко бООтурскихје дрилапа које су биле натоварене само угљем. Осим тога има још велики број једрилица које су потопље* не од руске флоте, а на себи су носиле друге ратне потребе.

На Сочи. — Саопшгење аустрнског генерал*штаба Букурешт, 5. септ. Аусгриски генералшгаб саопштава, да је угврђено огробио концентрисање и талијшских трупа на сектору око Соче. Извесно је да ће Талијани отпочети на томе фронту снгжну офан зиву.

Кшјш у Фардаиедпма — Први* италвјанск успест. РИМ. 5, септ. Јављају са дардааелског фронта, да је једна ескад* ра италијанских крстараца врло успешнп бомбардовала извесне форозе на Галипољском полуострву.

3 (а 9 Ј(агаром Потопљен транснорт мунпцаја Солун, 5 септ, Телеграфишу са Мателене, да су два енглеска хидроплана усаела да са двема тешким гранатама погс* де једну турску транспортну лађу и да је пстоое. Лађа |е била укотвљена у мореузини дарданеаској пуред Нагара, а носила је на себи муницију за тешку артиљерију на Галиаољу.

У Софији - Влада се саветује - Спец, иввештај СОФИЈА, 5. селт. У двору је одржана министарска седница. Посте седнице која је трајала пуна два часа ‘др. Радославов је конферисао са г. Чолан Антићем и г Чшрашаковом, који је за тим напустио СофиЈу и стпутсвао за Ниш. Крунски Савег заказан за вечерас одложен је за Четвртак, пошто влада хоће предходно да одржи неколико конференција са шефовима опошционих сгранака.

Мкнкстарска тт Јуче пре подне одржана је у министарству иностраних дела седнина под пред седнкштвом г. Пашића. Рад ј пшзкјама Из Министарсва Просвете саопштавају да ће од 20. овог мес. отпочети рад у овим гимназијама; У Ваљеву, у Крагујевцу* у Г. Ми лановцу, у Крушевцу, у

Зајечару, у Чачку. у Врзњу, у Пироту, у Лесковцу и у Неготину, јер су у поменутим местима добијене зграде за школе г. Чтрашикеа I Г, В. Ч&прашиков буј гарски посланик која се неколако дана бавво у Сој фији, допутовао је јуче Ју Ниш. Сво к Пвдк Војд Сед Едчард Бојн н Леда ;Бојн која су била извесно 1време у Битољу огпутовали су за Прилеи а' Кр)*

ФЕЉТОН

П М. Лубу риК - Отл. 1 ЦРНОГОРСКОМ ЛОГОРУ Црногорскм логор, налбви се двије миље изнад Три Риверса у Канади, на једаој пространој, малко уз вишено|, зеленој равни. И ту су се искупала неколико хиљаде младих, чалнх, жељнв што праје боја и мејдана и запојених љубави према домоввни, ре зервиста. Искупила се браћа вјерна и одана! Има ме ђу њима и прекаљених ветераиа, хоји су прошли кроз пушчани дим и ватру на Фундини, Острогу, Вучјем Долу, има велики број ватренвх бораца са Скадра в Бреганаце. Има тек набу јалвх, једрих, младих снага, који горе од жеље а лолета, да што нрнје дођуна

јуначко ограшје, и да се понесу са Швабом и Мађарими, Сзи су они били растурени далеко од свога огњишта по горкој печалби у туђини, и кад је домовина позвала своје синове да је бране и шире, они су похитали са југа н сјеаера, с истока а са запада, изблиза и из далека, натраг у домовину, оставили су горе и рудокопе, поља а творнице, и похитали да опашу свијетло оружје е да заплове у борбу крваву, Па ко да им се не диви? Онај који умвје да своју дужносг достојно аскуаи, а особито вајвећом цијеном; својом рођеном крвљу заслужује дивљење. Логор је начињсн од неколике стотине, бијелвх као црељетна сметова. в велаких ка планински саварда-

ци, чадороваТУз чадорове су смјешгене кухиње и тр пезарије, н начињена су купатила. Нростиркеи покри* вачи су — добри, а храна масна и обилата: хљеб, месо, масло, кувано воће, сир, чај и кафа... колако ко хоће Све тако добро в изврсно ко да нијрсу у логору но к‘о да су на каквом љетњем излету, к‘о да су побјегли од градске вреве и измакли се овдје, па се одморе ОлТ оних свакоднев ннх брига и терета, и по својој желк удесилн свој боравак. т Живот у логору је диван. Преко дана, ло зеленој пољани, на средини које се, на високим катариштима. лепршају три заставе, чине се војнички зборови н вјежбања, а хад се спрши вечера, и сунце нагне зааа ду... вастаје давно војннчко

Сијело.ј На једном крају авекти снгна тамбурица, а младеж се повија у колу, на другом доба? гуслар, око ко га се увијек искупи велвки рој, уз гусле јаворове, пјева пјесме за јунаке... Тамо се њнха зетско коло, а гла* сна грла силно извајају у Складу „Муктар пашу султан кара", а онамо окуаили други каквог ветерана, која имЈприча своје доживљаје са Бардањола, Скадра и Брегалнице. Јунаци се забављају јуначком^забавом.... Незнаш ђе да при ( е застанеш, ђе да прије погледаш. ♦ И тек кад цакне борија, људи се повуку оод чадоре, н наступа затишје. Сад је мирно, само шго кроз тиху, љетну ноћ око лого* Р а промичу будни стражари. Пазе своје другове,

јбраћуг који се Одмарају иа ^јуначком логоришту, и *оI ји само мисле и сневају како ће се што прије и замашније одужити роду и домовини, мнсле и снијева ју о вјепнким дјелима и величини свога племена.

ПОДЛИСТАН

Р1егге 1х>П. Ма 4 ате НгузаоМшв Свака оваквг вечерња шетња личи Једна на дру гу до најмањих ситница. Застајемо увек пред истам излозама и пијемо заслађени чај увек у истам кафанама. Само што се наша чета увек мења и допуњује. Једанпут поведемо — С родвтељским одобрењем малу Ојуку, или две врло лепе сестричнне моје жене, другом праликом по неко