Stražilovo

125

ОТРАЖИЛОВО. БР. 4.

126

дајица" издан је члану Јовану Грчићу на оцену. 7. Ио оце ни Аркадије Варађанина одбијено је Кончарево дело: „Хенрик Песталоци", јер'не одговара ни потреби, ни цел>и, којој је намењено, а има много и Формалних и стварних погрешака, За читање и оцену одређено је Аркадији Варађанину 10 Фор. 8. По оцени члана Јована Грчића одбијене су позоришне игре Васе Димитријевића: „Бачки нотарош" и „Светолик и Зораида". 9. Исто је тако одбијенаи „Вештица", приповетка неименованог писца, према оцени члана Милана Савића. 10. На ову је седницу још Стеван В Поповић поднео предлог, да се изради план, како да се систематски покуме по народу самосвојни називи оруђа ратарских и др. у интересу што потпуније лексикограФије, даље да се сачува, што се знаде још о појединим местима, породицама и т. д. јер се то почиње губити, како туђинштина све већма отима маха. О томе се није могло донети никакво решење, јер се према средствима, којима се располаже, не би могло латити тога посла с изгледом на икакав успех. (XI*. гимназијска беседа у Новом Саду.) Као са свима досад тако и са овом, дванаестом по реду беседом и игранком била је публика задовољна. Програм је био разноврстан: певало се, свирало се у клавир, певало се соло, а певало се и уз гусле и декламовало се. Ученици се трудили, да званице своје задовоље сваком пијесом редом. Да су ово и учинили, знак је то, што су после сваке песме редом били изазивани, да ју понове. Ученици нису пондвљали старе, него су нове песме певали. У гласовир је свирала гђца Олга ЈеФремовића и ученик УН. разреда Стеван Адамовић. Слушаоце су потпуно задовољмли. Гђци Олги ЈеФремовића захвални су ученици, што се драговољно примила, да суделује на њиховој забави. Живела! Соло се особито допало ; тако и гусле па и декламација. Гимназијске беседе јасан су доказ, да се у гимназији новосадској негује лепа вештина: песма и музика Морална је добит дакле у томе Али има још једне велике моралне добити. Приход од беседа намењен је као припомоћ сиротим а добрим ученицима гимназије новосадске. Досад су већ многи и многи ученици добијали припомоћ и тако лакше науке на гимназији свршили, а добијаће и одсад. Сви, који долазе на ове забаве, уживају у лепој песми, свирци, декламацији али и чине и добро и гмеменито дело; сви, који прилажу на ове беседе, потпомажу добре ученике гимназијске Са малим даром за беседу са свију страна, а највише из Новог Сада, чини се велико и племенито дело. Идова беседа, као и све друге досадање, донеће леп чист приход. Нека је дакле хвала свима посетиоцима, нека је хвала свима приложницима на дару њихову! Забаве са племенитом цељу посећивати треба, на такве забаве треба прилагати! Сваком прилагачу рећи ће се лепа хвала. Сваки ће прилагач у души уживати, да је и он помогао, те се ваљан и добар ученик издржао учећи гимнавију. С. М. (Гимназијска беседа у Карловцих.) У корист сиромашним ученицима српске гимназије карловачке приређује се на даи св. Три јерарха беседа с игранком, на којој ће уз гимназијске ученике суделовати још и гђа Десанка Барићка, гђца Милана Костићева и сриско црквено певачко друштво. Гимназисте ће у мешовитом лику певати сами две песме и то: „Воскресеније твоје" — како га је удесио Л. Штирски, и „Боже живи" од Товачовског. Заједнички ће збор срп. пев. друштва с мешовитим ликом гимназијских ученика певати такођер две песме и то: „Јунаков сан" од Сладека и „Завршни збор из „мајске ноћи" од Л Штирског. Гђца Костићева свираће на гласовиру Фантааију једну из

Вердијевог „Трубадура" а гђа Барићка Фангазију из Гунодовог „Фауста". (У програму не стоји ни код једне од тих двеју пијеса, чије су управо Фантазије, ко их је удесио, а то се мора замерити. Исто је тако требало рећи, какву ће солопесму певати гимназиста Сава Поповић, јер је овако програм некако крњ, непотпун) Још ће на беседи декламовати гимназиста Јован Милић народну песму : „Ропство Јанковића Стојана". — С обзиром на одиста племениту цељ желимо са своје стране беседи тој најповољнији успех.

П030РИШТЕ И УМЕТН00Т. (Српско народио иозориште у Панчеву ) Из Панчева нам пишу: „Наше мило нам народно позориште дошло је у очи Богојављ^ња, и ми му се из свег срца зарадовасмо, јер смо уверени, да ће нам за време бављења свога нружити заиста лепе прилике племенитој забави и уживању. На дан Богојављења отпочела је позоришна дружина низ својих представа ево овим редом: Прва представа беше: „Стеван, последњи босански к р а љ" од М. Поповића; II. 7 ог јануара „Краљевић Марко и Арапин" написао А. Николић; III. 9-ог јануара „Фу рш амб о л о ви", с Француског превео Бранко Мушицки; IV. 10-ог јануара „Библиотекар" с немачког превео Б. Галац; V. 12-ог јануара „Адријена Лекуврерова" (први пут), с Француског превео К. Н. X. VI. 13-ог јануара „Милош Обилић или б ој на Косову" од др. Јована Суботића; У1Г. 14-ог јануара на дан св. Саве ванредна представа ва свуколику школску младеж: Први чин из дела „Вампир и чизмар", и први чин из „Зидања Раванице", с декламацијом и сликама српских краљева. Представа ова била је многобројно посећена како од стране родитеља, тако од стране деце. Немогуће је описати радост и уживање, које се разливало на лицу дечијем, а које је достигло врхунац свој, када сви скупа једнодушно отпевасмо „Ускликнимо љубављу". Иривор је то био, који је сузе из очију мамио, величанствен као и светитељ Сава, чију успомену српски народ тако лепо слави и прославља. VIII. 16-ог јануара „П р о в о д аџ и ј е" од М. Савића и IX. 18-ог јан. „Лудвиг XI" (првипут), превео Ј. Ђорђевић. Месни 'позоришни одбор, а и чланови позоришне дружине, чине од своје стране све и сва, да публику и грађанство наше задовоље. А публика и грађансгво? С поноеом смемо рећи, да је одзив такав, какав се само пожелити може. Љубав, поштовање и родољубље према просветним институцијама народа нашег, старе су и делом засведочене врлине Панчеваца. Ових осам иредстава донеле су 1123 ф . 10 н. што просечно чини на сваку представу 140 ф. 38 н. О члановима позор. дружине и о њиховом труду ДРУги пут. — о (Нова хрватска опера) Зајц је довршио своју нову оперу те ће се први иут певати у народном позоришту у Загребу већ концем Фебруара о. г. Зове се „Златка" а либрето је саставио млади хрватски песник Харамбашић. ЕЊИЖЕВНЕ Н0Б00ТИ. — Ивашла су: „1)Па Љата&ска, параа1 РгапИвек Никћ". У тој су збирци три комада: шаљива игра в 01утр", драма „Ктјје Какитоуакц" и шаљива игра „Ветап^оуу ргз4еп". Критика каже, да су сва три комада врло добра, дикција је у њима сасвим коректна а и на поворници ће имати зацело успеха. Пиеац је нова снага, али је у та три комада покааао одлучид дара аи те.хничне окретности и сигурности.