Stražilovo

309

310

0 КПИСШШМА МОХАЧКШ И СИГЕТСКИМ.

^ од вл. 'атријарх српски Арсеније ЧпрнојевиЛ III., "прешавши 1690. из Старе Србије уУгарску, затекао је овде већ више иравославних епископа; али је то доба историје српске цркве врло слабо расветљено, те су нам ти епископи једва и по имену познати, а не зна се ноуздано ни када је који служио. Тек у дипломи дара ЈГеополда од 1695. назначећи епископи находе се у свима „СказаШама"; и од тога је времена прилично утврђен хронолошки ред нознијих епископа. Само бих рекао за мохачког и сигетског епископа Јеврема, да је погрешно стављен после Јевтимија Тетовца, по што је он служио пре сеобе Чарнојевићевс и пре но што се јавила Леополдова диплома од 1695., а то ћу доказати овим, што долази. У поменутој дипломи побројени су ови епископи: ,,/б-ам« 1)1акоокћ Тететпеп818 ЈепороП1апи8 & Агсћшап(1п1а СгивеДоНеп818, 81ерћапи$ Мекпласћ, Саг1оз1асПеп§Ј8 & 2ппороН8, ЈерМгтгав Огокпјак, Зе^есИегш?, ЈерћИтгав Торотсћ, Ви<3еп818 & АЉае Ее§а1епб18, ЈерћИтгав ТеШас, МоћасзЈегшз, 821§е(1иеп81б, ЗрггШоп 8Тгсш, Уег8асг1еп818 & Ај;пеп818."*) По томе пасажу Леополдове дипломе први је мохачки и сигетски владика био Јевтимије Тетовад. Али ваља имати на уму, да се епископи, који су пре ових горе поменутих служили, обично не налазе у „Сказатама." У Гласнику VI., стр. 70., каже се, да је иосле Јевтимија био епискои мохачки и сигетски Јеврем. Лоред његовог имена нема ни у једном сииску еиискоиа ирезимена, нити је игде означена година, када је он служио. Ја сам у своме чланку: „Опис манастира Ораховице", који ће се скоро штампати у „Летопису", објавио једну синђелију, што ју је писао исти Јеврем у Печују 1691 Та је година на три места забележена. Речена синђелија почиае се овако: „1ефрецњ кожТего нплоотмо шннокош, сегетскн н Камнжн н И сувк ). Потписао се овако: 1еф(>ем1» 1лнкоин1.. Нема сумње. да је ово исти Јеврем, који се помиње у Гласнику VI. као други на реду владика сигетски и мохачки. На печату његову има урезато: „ЈеГгетиз ерјзсориз Моћамепзјз." Кад је дакле ЈанковиЛ још 1691. био еиискои мохачки и сигетски, није он могао бити у истој дијецези наследник Тетовцу, који је иостао владика

*) Гледај : ГНазегШао Вгеу18 ас 8тсега Нип^ап Аис^опз (Је (Јеп1;е 8ег1)1са регрегат Ка8С1апа (Ис1а ејиздие МегМв ас 1п Нип^аНа. Сит АрретИсе Ргт1еЈЈ10гит егДет ОепН е1аг§;Иогит 1790.", стр. 55.

КРАСИЋА. те дијецезе 16,95., него овај њему. Тако је, мислим, сада јасно, да Јеврему није место онде, где је стављен у иознатим „Сказатама" и хронологијама, јер је служио ире Тетовца у иоменутој дијецези веЛ 1691. II. У књизи „Срби у Угарској" од Пикоа (превод дра Ст. Павловића) помиње се, на стр. 461., не знам по коме извору, јамачно први пут, мохачки или печујски владика Никанор с презименом Милићевић - а у свима познатим „Сказатама" њему је презиме МелентијевиЛ или МелетијевиЛ. Мимо то није се знало ни за њ поуздано. када је служио; тога ради је у књизи „Срби у Угарској" поред његова имена стављен знак питања. Задатак је ових врста, да документалним једним извором утврде ово двоје: да је иечујском и мохачком еиискоиу Никанору било ирезиме Мелентијеви%, а не МилиЛевиЛ, џ да је служио године 1711. Посланица српском народу у Барањи, коју је писао Мелентијевић у манастиру Крушедолу 16. маја 1711. није још нигде обнародована; ја сам је нашао у манастиру Грабовцу, те је. да бих потвр дио горње речи своје, овде обелодањујем: „Инклиорћ М еЛЕМПЕМГ.'!,, Б0Ш161О МНЛОСТПО нллднкл пеувнекн, Снгетн, Шнклевшк, У вхлун, номеждк Дрлке н Д;;нлг,л нрлносллкиТн еннскош,. (.'мт.реиТе нлше нншеп, у нлшема нредт,лк влсемг, нрлкосллкннг.и, ХрТстТлномћ, кон се тлмо нлходнте, мнјн, н Еллгоелокеше квдн сл клмн. (V по томк кђсто кн г.кдн, клко прнходнлн кллкћерн н7ј, Г[) Л 1; ш;||л до нлск, нмеиемк Прокопн сл крлтТлмн; н проснше ннсмо готв нлшегл см1;ренТд, дд бн пошлн тлмо нд ское отлулстко н кл^дкн?ллн МОНЛСГНр!,. Того (КЛДН пншем клмк, тлко кмлн кллгослокенн. колнко можеге н кн нм помо^нте н мнлостншо подлнте: н где нл коилк доћк лено н прнклтнте н с колн нослкжнте, н кога ск селл монлстнрл н с мотнкомк нл слкжкк монлстнрк поћнте II, кон IIм I, може, номо^нте /,л клше ^дрдкне н '/\ клшк дкшк, к тон Јгемлн тлн едлнс монлстнрк дл ен дло Коп,, дл се н о>1 ноднгне, л нл кеунн клшк помен. Т лупо не миленнте се; кег; клше помоћн онн спромлсн нс могк ннштл уунннтн. Склкн склунм!,, кон унм може, помо^нте н слкжвомк монлстнрскомк нослкшдТте, дл кллгослокенТе од i, Когл прнмнте н мнрк ХрТстокк екдн сл клмн лмннк. Уисецл млТл 16. 1711. у монлетнрк Кркшедодк. (I н I! л н о р У е л е н т Т е к н V ћ, лрхТмдидрпт кркшедолски н клдднкл неукнскн.