Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

» д *,$уку : УРЕђУЈЕ ЈОБАН ГРЧИћ.

ж ®

БРОЈ 11.

У НОВОМ САДУ 14. МАРТА 1885.

ГОД. I.

ИЗ ГЕТЕОВОГ „ФАУСТА (Наставак.)

Лу х ■ ме зове то ? Фауст (гледи на страну). Ужасна прилико! Дух. Привукао си сиажио мене ти, По сфери дуго вук'о си ме ти, А сада Фауст. Јао! Не могу те издржати! Дух. Ти молиш жељно, да ме угледаш, Да лице видиш, да ми чујеш глас; Големој молби склонио се ја, И ту сам! — Али какав јадан стра' Тебе је дива сада спопао! Где ј' душе глас? Где груд, што себи створи свет, И негова? Што радо диже лет, Те с' нама раван бити допао? Па где си, Фаусте; глас сам чуо твој, Што дође ми у жељи препуној? Јеси л' то ти, ком ево дах тек мој У срду врелом заталаса крв, Војажљив ти и згрчен црв! Фауст. Да теби, пламни створе, узмичем? Д&, Фауст сам, теби раван у свачем! Дух. Где живот буји, хуји посао, Ту лебдим ја, Ту с' крећем ја! Рођење је и гроб Тек море вечито, Промењљив крет, Зажарен свет! На хучном творим разбоју од времена, Божанству илашт животан стварам ја.

Фауст. Ти, који широм обилазиш свет, Превредни душе, теби раван сам! Дух. Ти раван духу си, ког схваћаш оам, Ал' мени не! (Нестане). Фауст (сруши се.) Ни теби не? Па коме тад? Ја, божји облик, зар? Па баш ни теби не! (Неко куца.) 0, смрти! Знам већ! то је фамул мој. Тако се ништи најлепши ми чар! Кад бујних слика неизмеран рој Тамани шуњало у такав пар! (Вагнер у покућној хаљини и спаваћој капи са жишком у руци. Фауст се зловољно окрене.) Вагмер. Опростите! ал' беседу вам чу', Ви грчку читасте трагедију? И ту вештину хтео бих да знам; Јер много вреди на данашњи дан. А начуо сам чешће хвалу ја, Комедијаш и попа учит' зна. Фауст. Та да, ако је поп комедијаш; Што кад кад хоће да се деси баш. Вагмер. Ах, кад је човек скучен у свој стан, Те једва види свет у свечан дан, На дурбин једва, 'нако на доглед, Зар може речма управљати свет? Фауст. Не осећате л', узалуд је све, Из душе ако вам не долази, И својски ако, доброћудно не У срца слушаоца пролази.