Stražilovo

341

342

ако је прегледач-лечник нашао за нужно, наредио је, да се путник и пртљаг му дезинфицира, или да се, ако је на њему опазио трагове заражљиве болести (колере), у болницу пренесе. Сви гостионичари морали су неодложно пријавити власти сваког путника из Француске и Италије, особито из оних места, у којима је колера владала. Увоз робе из горепоменутих земаља био је дозвољен само, ако се роба дезинфицирала; извесна роба (вуна, крпе, траље, старе хаљине и т. д.) није се никако смела увозити. Има још неких наредаба, које се издају, кад зареди каква болест, а све те наредбе имају ту цел пред очима, да спречавају састајање или нагомилавање много људи на једиом месту. Међу те наредбе спада забрана о одржавању вашара и народних светковина, о затварању школа и т. д. И ове наредбе се данас све више напуштају, као и кордони и карантене, јер је добит од њих сумњива. С тим наредбама уједно сам и исцрнио у глав-

номе све мере, којима се унапред можемо да сачувамо од заражљивих болести и пошлица. Видели смо, да нас те мере чувају или тиме, што нас чине унорнијим, или имуним наспрам заражљивих клица — каламљење, или што месне околности каквога предела тако промену, да се заражљиве клице у истом не могу развијати —• поправљање земљишта; или тиме, што клице, које болести проузрокују, на лицу места уништавају — дезинфекција; или најзад тиме, што не дају, да се заразне материје преносе на друге особе или на друга места одвајање. Само ако будемо те мере сви скупа непрекидно испуњавали, моћићемо мирно дочекивати и сигурно одбијати жестоке нападаје болести, које заређују по друштву човечијем, иначе ћемо проћи као онај, који је хтео пред божић да угоји прасе. Нигде нисмо тако упућени, да непрекидно радимо сви за једнога и један за све, као при предохрани од заразе.

БЕОЕДА У СПОМЕН Д-ру МИЛАНУ ЂОРЂЕВИЋУ У СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ КЊИЖЕВНОГ ОДЕЉЕЊА „МАТИЦЕ СРПСКЕ" 0 СВЕТОМ СА1Ш 1885. ГОДИНЕ говорио потпредседник кн.ижевног одељее.а НРОФЕСОР СВЕТОЗАР САМОНИћ. (Свршетак.) 1гасМеп, 81сћ (1еп КаГ с1ег Уег1а8вНсћкеН ги уегсНепеп. Бав 31е§гасћ81е В1аМ \ ујг (1 јштег (квјеш^е веш, \уе1сћез сНе ^аћгћеИ, т а11еп јћгеп Ве21ећип§еп ипс1 6е81а11ип§еп /ит Аизскиск ћгт§еп тг<1." (Сваке новине, које хоће да живе и да постоје, морају се наштити, те стећи гласа и вере, да су ноуздане. Најпобедоноснији биће вазда онај лист, који на видик износи истину у свима њеним одношајима и облицима.) Новинару, као грешном човеку, да богме да није увек могуће, нраву, објективну истину изнаћи и на видело дана изнети, али најмање, што се од њега искати може, то је, да бар сам верује, да је оно на истини основано, што у свом листу износи и тврди, да бар субјективној истини израза даје. „КеЈп В1аН ипс1 кет ЈоигааПз!" — каже исти Беле — „капп аи! Аис1еге ћезИттеш! етшгкеп, зоћаШ с1аз РићПсит ап (1еп Егпз!; зе1иег Аиззргисће г\уе1Ге11;. Б1е еј§епе ХЈћег2еи§ип§ 1зС (11е егз1е Вес1т§ип§ ит апЈеге ГОг зете МеЈпипд ги §е\утпеи, ип(1 је тасМ1§ег с11е е1§еие Ц"ћег2еи§ип§, ЛезГо §гбззег (1Је \У1гкии§ аиГ

начину уређивапи листова, о смеру и цељи, за којом је др. Ђор-ђевиИ при томе тежио, има се толико казати, да му цељ није била никоја друга, него ли она, коју је сам обелелшо речима, што их већ наведосмо у току овога говора свога, кад говорасмо о начелима његовим; а та узвишена мета јесте: истина и аравда! Има ли узвишеније, има ли човека и иисца достојније мете од ове? Није ли истина она мађијска, она божанствена снага, која чини, да је нонинарство постало ненобедљивом силом, која — по речима једног знаменитог човека — више вреди од добро организоване војске? Немачки писац и новинар, Ј. X. Веле, говорећи о томе, како је сваком правом новинару урођена тежња за истипом и како ће и у читалачком свету највећег одзива наћи онај лист, који истини служи, говорећи о томе, између осталог, и ово вели: „Је(1е 2 ?К;ии§, \уе1сће 1ећеп ип(1 ћез1ећеи \ уШ, пшзз