Stražilovo

500

СТРАЖИЛОВО. БР. 16.

510

оне двојице великих и заслужних трудбеника, који су са величине рада свога и наш народ вечитом благодарноигћу задужили. Дан тај ето беше хиљадугодишњи дан смрти словенског апосгола Методија. Из рана још преправљали смо се, да тај дан свечаним начином прославимо. Наше српско црквено певачко друштво заг-сључило је у својој одборској седници од 4. (16.) марта о. г. да спомен хиљадугодишњице смрти Методијеве прослави духовним концертом, и одмах је прионуло својски, да би слава та што лепше и достојније испала. Дође и 6. (18.) април, када је црквеном певачком друштву ваљало извести свој. вештачки и одлични, али и тешки програм духовног концерта, са онако ригорозно-духовним пијесама, каквих је само наћи у руским духовним концертима, које је онако вештачки склопити знао одлични компониста царске руске капеле, потоњи штапски советник, славни музичар Дим. Бортњански, који у Руса заслужи надимак „руског Палестрине." — Концерт беше закаван у 8 сахата у дворани овдашње гостионе код „Трубача". Милина беше видети ону неописану радост, коју је колорирала достојанствена збиља и свечани моменат светкозине на лицу многобројне публике, што жељно очекивапге, да одјекну милопојне песме, све боља, све лепша једна од друге. Не потраја дуго, завеса се подиже, а пред нама се указа кор од 80 певача и певачица. И кликнуше красна грла певачка: „Нко апостоло†. . . тропар светом Ћирилу и Методију — кога је удесио честити коровођа наш М. Топаловић — тако слатко, тако уху православноме пријатно, да је милина било слушати. Публика се са пуно задовољства одазва пљескајући: „живели певачи". По малој паузи. показаше нам се опет певачи с пијесом Дим. Бортњанског: „Боже, п ^ снб нову воспо10 теб г ћ", мешовити збор са солима. Та је песма тако лепо, тако складно и тако вештачки изведена, да је у публици највеће задовољсгво изазвала. После ове пијесе наступи иодужа пауза за певаче и певачице, коју је испунио парох наш Лука Поповић лепо изведеним говором својим: „О Ћирилу и Методију, и о значају рада њиховог са религиозне и културне стране." Говор му беше особитом пажњом саслушан, и изазвао је у публици живо допадање и честитање са свију страна. Одморни певачи и певачице показаше нам се опет затим с четвртом пијесом ирограма свога: „Вкусите и видите" од В. Соколова, двоструки мешовити вбор, који су вештачки уз пратњу хармонијума извели. Пета пијеса беше: Чајковска „Херувимскал п^снб " у мепговитом збору. Извели су је тачно и складно. Шеста и последња пијеса програма беше од Давидова: „Тебе Бога хвалимо" мешовити збор са солима, која је тако лепо и вешто отпојана, да нас је све занела те пљескању не беше краја. Певачи и певачице после заиста силног напора отпеваше поново тропар светитељима и завршише красно свој тешки програм духовнога концерта, који ће дуго и дуго остати у живој лепој и светлој успомени у нашег света, а у венцу лепих и уметничких продукција нашег црквеног певачког друштва најлепши цвет — Ко зна, колико је потребно снаге, школе, вештине и знања за егзекутирање овако тешких композиција ових духовних пијеса — тај се мора дубоко поклонити оној лепој вољи, труду, истрајности и беспримерној ревнос'ти наших певача и певачица, који и које прилежвошћу изведоше програм свој управо вештачки, што је и публика с пуно задовољства и признања засведочила Пријатељи лепе уметности и вештине и племенитог уживања искупише се овог вечера не само из места, већ и из околине и поделише с нама лепо уживање. Гостију беше из Београда, Земуна, Сентомаша, Ковина, Омољице, Новог Села, Брестовца, Сакула,

Делиблата, Добрице и т. д. Нека им је лепа хвала на доласку њиховоме. По концерту провео је иаш свет у најлепшем реду до пола ноћи у гостионичким локалима у братском и пријатељском разговору, а разишао се с пуно задовољства кући својој. Нека је нашем честитом певачком друштву и ликовођи му част и хвала на труду, нека би бог дао, да тако леиа воља и ревност, која тако красно кити чланове, и дал>е буде чврста и постојана, како би под окриљем патрона свога св Дамаскина, а под топлом љубави грађанства и српског света нашег — у ког тако сјајна гласа ужива - сретно дочекало ето скорашњу педесетгодишњицу битисања свога. п Г Л А 0 Н И К. (Веседа С игранкои), коју је приредила управа овдатње више девојачке школе са својим ученицама 6. априла о. г. испала је леио и задовољила је публику. Сви су бројеви у програму били правилно изведени а вече је крунисала дечија поворишна игра „Другарице," коју су асивахно и сигурно одиграле све ученице четвртог равреда. Око беседе се много трудили: Александар Јорговић и Милева Симићева, учитељи те школе, те заслуасују сваку хвалу и признање. (Ив Кикинде) нам пишу: „Гусле", друштво за неговање музике у Великој Кикинди приредило је у славу хиљадугодишњице славенских апостола св. Кирила и Методија село с малим а лепим програмом. На том је сблу друштво дивно отпевало црквену песму „Царју небесни", коју је вешти дру штеени коровођа Р. Толингер по црквеном појању сложио за мешовити збор. После тога је ступио пред публику вредни и примерни наш учитељ г. Михаило Косић, који се молби друштва „Гусле" драговољно одазвао, те нам је лепим језиком српским ивговорио и разјаснио значај слављеника и повод овој слави. Хвала му наодзиву! Одмах иза говора мешовити збор отпева „Химну" светом Ћирилу и Методију од Фр. Љста, коју је коровођа удесио за мешовити збор. Нублика је с највећом пажњом саслушала ову песму. Још је на завршетку отпевао мушки збор складно ремекпесму „Богови силни" од чувеног нам музичара Д. Јенка. Програм је, као што се види, скроман и доста је заостао од досад изведених од нашег друштва. Не могу да пропустим и да не кажем, да се кикиндска публика тако лоше одазвала овом приликом, као досада јотп никад. П030РИШТЕ И УМЕТН00Т. (Сриско народно позориште у Митровици) На други дан Ускрса отпочела је дружина српског народног позоришта своје представе у Митровици Тај је дан давана шаљива игра Мозера и Шентана „Раг у мирно доба." Другом је представом отворена затим претплата на 18 представа и досад су које у претплати које ван претплате приказани ови комади по реду: „Робијашева ћерка" од Вилбранта, „Доктор Клаус" од Ларонжа, „Лудвик XI " од Делавиња, „Очина маза" од Ларонжа, „Муж на селу" од Бејара, „Библиотекар" од Мозера, „Максим Црнојевић" од Лазе Костића и „Краљевић Марко и Арапин" од А. Николића.

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Руске новине јављају, да је најновије дело гроФаЛава Толстоја забранила цензура. Делу је требао да буде наслов: „Шта да радимо?" а требало је света угледати у „Руској мисли". — ГроФу Лаву Толстоју није то првина. Цен-