Stražilovo

521

ОТРАЖИЛОВО. БР. 17.

522

Дух ми је сјао у мисленом свету К'о месец светли у чаробној ноћи, И све је живо нежно обасјав'о Зрацима своје доброслутне моћи. А свет је цео пред њиме изглед'о К'о двоје милих, што их љубав води, Па љубећ себе на састанку тајном И месец љубе, што љубави годи. Све ми је сјало љубављу и надом, На свему осмех од милоште беше, А људске слике, озарене срећом, И мене самог милином занеше. И дуго тако у слаткоме санку Будну сам јаву над књигом ужив'о, Дуго сам тако у топломе куту 0 томе свету од љубави снив'о. Али кад светлост умореног сунца С прозора мојих у сумрачак мину, И ја се, занет милином и чаром, Из тонлог кута на улицу винух, Ладна ми језа преко срца пређе, А свет ми мислен испред духа прну, И, место баја маштинога сјаја, Ја гледах сутон у тавнилу црну.

А ноћном тамом обојена лица Под мрком сенком крај мене су ишла, Поглед им ладан, а очи им мрачне, К'о да су с неба отерана сишла. И, место чара и осмеха љупка, Што краси лица из маштиног света, Ја само виђах намрштену тугу, А крај ње задах мрзости облета. Стресох се цео, а уздисај тешки Са тужног срца теготу ми сними, Ал' и он леден на усти ми заста, Ни њега тужног ладни свет не прими. Опустих главу и корачах брзо, А снег је на ме са висине сип'о, Па кад је с неба на калдрму пао, А он је тужно под ногама шкрип'о. А ветар, бријућ' моје ледно лице, К'о да је хтео казати у лету: „Тако се мрзну све маштине наде, Када се виде на делу у свету. А мраз им жића кроз дамаре прође Те ледном руком срчаност им цеди, 11а кад им живот остане без снаге, Онда ум на свет очајнички гледи." Вл. М. Јовановић.

РАЗНИ НУТЕВИ. ПРИПОВЕТКА МИЛАНА САВИЋА.

(Наставак.)

XIII.

овосадски месни одбор имао је вазда посла. р* Са свију страна пријављивали су се гости за омладинску скупштину, шта више, пријавила се двојица из далеке Далмације и многи из Србије. Још један дан и гостију ће бити пуно. У „Заточнику" изашао је чланак, који одушевљено поздравља омладински збор, и изражава најлепшу наду за будућност, ако и даљи рад омладине буде сличан овом првом покрету. У истом је броју изашао и раепоред, по ком ће се одржати збор. Месна нолитична власт одредила је већ и свог новереиика. Освануо је и тај дан. У нозоришној згради отворио је месни одбор своју канцеларију, где су се имали гости пријавити, да им се по томе одреди стан. Новосађани су врло радо дочекали своје госте, и многи се пријавио станом, за ког одбор није ни држао, да ће кога примити. Неки су назначили

познанике, које желе да приме, а нонаЈвише су се отимали о Далматинце. Око подне дошао је први већи транспорт гостију, које лађом, које колима из оближњих места. Сви се упуте у позоришну зграду, пријаве се одбору, и овај по је својим члановима растуривао госте по разним становима. Највише их је пак дошло нред вече горњом лађом. Онда су дошли и Далматинци. Посланик задарске омладине, Николић, буде одведен у стан код адвоката Пајића, а посланик дубровачке омладине, Матејић, у стан код доктора Блажића. Кад се спустило вече, било је по вароши доста живо. Непозната лица видела се у свакој већој улици, а кад је била већ ноћ, било је по улицама доста празно, јер ни један домаћин није пустио свог госта, да иде у гостионицу да вечера. Из Србије је дошао стари омладински борац, Златаревић, који никад још није пронустио прилику, а да не дође на такав збор. Код