Stražilovo

525

били правник Давидовић, техничар ђурић, за тим доктор Лукић, па МилиК, иа Машић. Лукић се на свој начин унапред оградио против могућег подметања, е он ие воли женски свет, ако говори против предлога, на против, он спада међ најодушевљеније поштоваче његове. Он врло добро зна, од каквог је замашаја женски уплив на мушки свет. У кога би се, говорио је он, младићи заљубили и на кога би се певале толике рђаве а и толике добре лирске песме, да' нема милокрвних девојака. Већ само с тога, оправдан је њихов опстанак. 0 апсолутној потреби њиховој при расплоду човечијег рода неће ни да говори, јер се то по себи разуме. У доцније њихово доба пак оне су најбоље видалице око болесника, да и не спомене кијамет других својстава њихових — али он се боји, да ће женски свет баш напустити та своја добра својства и да ће попримати мушка нека својства и тако ностати нека врста полутанског рода, који није ни за шта. Друго је шта, васпитавати и изображавати женски свет, а друго је шта, дати му такву улогу у руке, којој није дорастао. и која ће се временом светити на целом човечијем роду. Наравно, да су такве" речи изазвале у табору левице велико огорчење. Никола Митић устао је по ново и одушевљено је бранио своје становиште, и имао сав женски свет уза се. С друге стране пак устао је Милић и бираним је речима говорио за васпитање женских, за подстрекавање њихових идеалних тежња, за отклањање свачег, што би водило неразуму, раскошу, не-женскоме осећању. Он је такође видео, да би се женско васпитање увађањем у омладинску заједницу одстранило од правог позива свог, и да би временом можда људи илали оштроумне и пикантне љубавнице али никако ваљане жене и матере. Он није за то, да и женске ступе у заједницу. Што се пак тиче увађања старијег елемента, то није такође за то. Нема сумње, да би старији свет, чије су мисли од другог квалитета него у млађег, већ у почетку био олово на крилима омладине. Већ при првим састанцима, при првом саветовању дошло би до сукоба а резултат би био тај, да би се старији оцепили од млађих и то са неком срдњом у грудима. Ако пак омладина сама предузме тај посао, и своју мисију буде вршила у предавањима, јавцим зборовима те полагано буде уливала своје напредније назоре у конзервативан дух старијег света, могло би се доћи још до каквог успеха. При зборовима пак, где старији имају таква иста права да решавају као и млађи, дошло би се само до сукоба, до расцепа, јер се те две странке никад неће сложити. Осим тога ступило би се у онреку и са политичном влашћу, и смер тек онда пе би био по-

526 стигнут. Према годинама и способностима определила је и природа сваком свој делокруг. тог се ваља држати, па ће се онда и напредовати. Против Милића говорио је Стајевић. Он, вели, не увиђа, за што да се одстрани старији свет од млађег, за што пак да се млађи свет и сувише узвиси над старијим. Та људи су и старији и млађи, и ако се неће доћи до споразума при мирном, стварном саветовању, неће се на други начин. Треба их убедити, па је онда добијено све. Поред тога се Стајевић још са већом ватром заузео за женски свет и овај је опет мало одануо. Говорио је и Машић такође против предлога сазивачког одбора. Он је био више за то, да старији буду као неки потпомажући чланови, то јест такви. који материјално доприносе на оншту цел. Није био ни за то, да се прииусти и женски свет у општу, активну заједницу, не само за то, што је готов социјализам, већ за то. што ће се од женских то криво схватити. и многа ће девојка отићи преко мете, јер неће имати довољно снаге, 1а се на мети задржи. Док се тако дебатовало, дизао се и спуштао се жагор у женскоме табору. Кад год је који говорник нодигао свој глас у хатар женских, свагда је наишао на живо одобравање, на чаробно смешкање и на оно извесно кокетно погледање, које је свагда јако оружје женскога света. Нема сумње, да је такав гоиорник уживао симпатију особито млађег женског света. На нротив, кад је когод говорио против њих, свагда се спуштао таман облак зле воље на њихова лица, што ипак није могло учинити, да та лица ие остану тако исто лепа као и при доброј вољи. Можда највише интересовање за ту дебату показивала је Љубица, и баш је обузело неко срдито расположење, кад је слушала Милића, како је нротив примања женскиња у омладинску заједницу. Даринка је пак само махала главом, кад је и Машић устао против њеног рода, и неразговетно шантање њено изражавало је негодовање и освету, која Машића неће мимоићи, само кад буду на само. Напослетку је и тој дебати био крај. Председник сгави на гласање поименце одборов предлог. При гласању буде одборов предлог са већином од неколико гласова примљен, и председник га прогласи за примљеног. Тек сад је наступио велики жагор, који се још иовећао. кад је председник затворио скупштину. Цела се скупштина раздели у многе новеће и помање групе, где се настави дебатовање само у живљем и страснијем облику. Учитељ Јовић састао се с адвокатом Пајићем и обојица су се заузимали за

СТРАЖШ10В0. БР. 17