Stražilovo

827

СТРАЖИЛОВО БР 26

828

(Соломону:) Ја никог не бих могда презрети Најмање жену, којој дадох реч : „К'о свето благо чуваћу те свуд, И уздићи те свету на доглед." Утр'нте, свеће, земљо, помркни, За Суламку је све сад само гроб. (Сиа8ивши Бена Јохаја.) Да, то сам хтела — сад се сећам, јест, Шћах цара спасти — за то дођох ја, (Показује на Бена.) Ухвати овог, вежи, убиј га! Издајство подло он је заснов'о. И он ће дати абер буктињом, По Симону ми не чу поруке, А сад је касно; — лекар не треба Ја оздравити не ћу, не могу! Мемнона пази, он је веран твој, (Покааујући на Бена.) Гле — Бена, сад баш хитну буктињу, У знак да дођу верни другови, (Трубље и вика у даљини.) Јеровоам ће стићи с Ахијом, Јеровоам је сада прави цар И Ахија га већем помазо А народ отп'о — ја сам јавила Ти ниси хтео чути поруке. (Хоће да се дигне.) Соломон. Стој! Нејди сад! Нек земља пропадне Заслужио сам таку грозну смрт. Проклето вино! Држ'то Јохаја! ПРИЗОР ДЕСЕТИ. Долааи Мемнон са трабантима. Прфипн.и Мемнон (витлајући мачем) За Соломона, цара, трзам мач! (Трабанти са свију сграна притрчавају. Ухвате Бена Јохаја.) Суламка (исправивши се). Прикупљају се, иде заштита, Твој живот спасен. Пуштај робињу. (Избегне на десну страну.)

ИРИЗОР ЈЕДАНАЕСТИ. Пређашњи беа Суламке. Соломон. Ухватите је, за њом, врати је! Наградићу те, пуно, богато. Мемнон. Изнесте гошћу, обори је страх Одведте жене, бој се зачиње. (Сва евита забави ее око Балкиде; изнесу је на поље.) ПРИЗОР ДВАНАЕСТИ. Пређашњи бев Балкиде и њене пратње. Вика бива све јача. Трубље свирају жестоко. На тераси се појављује Ахија а прати га увбуњени свет. Соломон ? Мемнон и трабанти остају напред у среди. Ахија. Одбаци круну с главе несретне И брзо поспи главу пепелом Изгореће ти огњем пламеним. Приближио се суд. СОЛОМОН (виче гласно). Ко има мач? (Отме од једног трабанта.) Ахија. Да живи нови цар Јеровоам. Неколико гласова У вечној слави, часги — живео! СОЛОМОН (дигав мач мишицом). А издајице срамом скапале! Сад гори срце! Сад ми с' враћа дух, К'о бесно море стоји комешај Занихали сте небо грмљавом Ал' пред вама је див, што не зна стра. И ја сам цар и глава земљи свој! Ко сме, нек дигне на ме љути мач, Гле и ја кличем: Ја сам и сад ја, Соломон цар, и глава Сионска! Мемнон. Да живи дична глава Сионска. Трабанти. Да живи цар Соломон — Живео! (Дижу мачеве.) (Док Соломон и Мемнон скоче на јуриш, да непријатеље потисну — падне завеса) ^ ^ (Свршиће се.)

БРЕГ ВАТРУ БАЦА.

1. Дивна је природа. Величанствена је. Кудгод се човек окрене, имаде, шта ће га привући; кудгод погледи, наћи ће, што ће га занимати; кудгод се окреие, може видети сваковрсних призора: лепих и дивпих, необичиих и чудних. Све

га занима, све диже. Ум му лета у висине, силази и у низине, вије се по светлости а лута и по мраку. Хоће чисто памет да стане! Велик је ум у човека. Грдан је. И опет мора често да сгане: не зна да протумачи многи и мно-