Stražilovo

871

ОТРАЖИЛОВО. БР. 28.

Ох, глете, глбте, ето иде омладина — иде, иде, ко кад ходи војска на алаје: све соколи са Дрине и Саве, са Неретве воде и Мораве, и са Крке, Лима и Цетиње и са мора оне воде сиње, са Дунава и са Тисе мутне — од Ловћена до Бранкова виса! Стоји брдо до неба високо, До вр вршка красно и зелено, А по врЂу дивно окићено Та све оним златним облацима, Све златнима и све руменима, Како брате када сине зора, Ил' се сунце смири иза гора, А уз брдо силан свет ту врви, Сваки оће да је горе први, Свак се пење, жури се и труди Да из близу чуду се начуди... Б. Р. У коло се хвата омладина, у коло омладинско, горостасно —- па колом се пружа до Авале и Космаја, повија се до Ловћена, Дурмитора и Урвине, до Врандука и Маркова Града и чак, чак до — Косова!.. Ох, шта је то сад: или грми ил се земља тресе — громови, топови, звона, јека, топот, звекет, тутњава са свих страна . . . у тај мах се тргох иза сна, из тог слатког санка и на сну виђења чудног, те ноћи о поноћи, у осван Бранкова дне. -—Ведро небо нада мном стајаше, Звезда јасна до звездице сјаше, Тио небо, тиа и планина, Тиа река, тиа и долина, Тио свуда свуда преда мноме, Само дајеиу срцумоме!.. Б. р. Ох, санче, дивни сне на јави — да-л ће јава кад тај санак и обистинити . . . и што снева омладина српска; за чим жуди Србадија — од Ловћена до Бранкова виса — хоће-л се кад то на јави збити: да поигра у радости то к о л о Бранково... хоће-ли, хоће-ли кад? Омладино драга, наш нови свете српски — теби нек је на поздравље песма ова нестиховна, ој са Бранкова виса, са гроба Бранкова —од Страисидова! * * * На Бранков дан 1885. Ахле^самдар Санди^.