Stražilovo

917

СТРАЖИЛОВО. БР. 29.

918

више пута. А Котоиакси је избацао једаред и саму рибу; осећала се надалеко трулеж од рибе. Не може се никад рачуна ухватити ни томе, колико ће дана брег бацати. Везув сипа од пет до двадесет и пет дана једно за другим. Етна је 1852. године бацала пуних д>>вет месеци. Неки вулкан на канарском острву Ланзарота радио је пет и по година. Алајид на Курилима баца од године 1793. непрестано а Стромболи и Сангеј опет откако се свет памти. 8. Ако какав брег има уста као и други вулкан па и друго као прави вулкан а не памти се, да је кад ватру сипао, каже се, да се вулкан угасио. Оваких вулкана има у неки крајеви врло много ; читав низ. У Новој Селендији на површини од својих четир и по квадратна миријаметра (осам квадратних миља) има их једно поред другог шездесет и три. Близу Наиуља броји Брајслак двадесет и седам таких вулкана. У Француској, па даље око Рајне, има врло много кратера, а ватра из њих не куља никад. Еолико је и колико још брегова у свету, који су по свој прилици некад ватром се играли а данас су мирни; тек, ако је трага каква вулканској природи њиховој. Александар Хумболт рачуна на четир стотине и седам на свету вулкана, који и данас ватру бацају. Од тих је седам у Европи, четрнаест на острвима у атланском оцејану, у Африци је три, у Азији двадесет и пет, шездесег и девет на острвима на истоку и југо-истоку од Азије, девет у индијском оцејану, четрдесет у јужном, у јужној Америци имаде их педесет и шест, у средњој опет двадесет и девет, у Мексици и у северној Америци тридесет, напослетку пет на Антиљима. Фукс броји свега вулкана, који раде, шест стотина Седамдесет и два. Вулкани су понајвише по морским обалама или на острвима. Беже од широког света. Осим тога или су у реду један за другим или иду у округ око једног у среди; ово им је стожер. Врло је редак вулкан усамљен. Не воле он самоћу. Везув је на тетику у реду једном, који је дугачак до три стотине седамдесет километара. Ред се тај пружа кроз средњу Италију а са западне стране Апенинове и у њему је врло много угашених, умировљених вулкана. Исто тако иду у редовима на острвима Суматри, Јави, па онда на полуострву Камчатки, и по другим местима. Најдужи је низ на западној обали у јужној Америци: дугачак је најмање пет иљада и двеста километара. Као што има брегова. који су бацали ватру па већ изумрли, има их и таких, који се сад тек буде, сад тек жаре те ватру сипати почињу. Много је већ брегова, који се на једном месту другом-ли у вулкан преобразили. Тако је од знатнијих 1538. године постао Монте Нуово код Наиуља, а 1759. Јоруло у Америци. Већ откако се свет памти", зна се, да хоће местимице и море да избаца. Тако се јаве овдеонде права острва. Ватра може да пробије из земље, из утробе њене и под морем и — вулкан баца. 0 ватри се не да овде говорити, ал лава и песак и пепео допрети могу и до морске површине. Особито, ако није море предубоко. Ту се гомилају и острво је готово. Острва од лаве кадра су се одржати у мору. Од пепела и песка не: њих вода разнесе. Исчезну тако. Јулија месеца 1831. године јавило се јужно од Сицилије осгрво једно. Дали су му име Фердинандеја, ал није доживило ни крај те исте године. И на сувом има таких места, где се песак и муљ чисто диже на онда разлази. Скоро да упоредимо то за земљом, коју кртина разбаца, кад рије и разрива. Ово ће бити вулкан какав ал без ватре. 9. Данас свег много око себе разбира. Један појав доводи у свезу са другим. Хоће да сведе све на један узрок, све да тумачи једним начином, једном силом и снагом од искони. Није ни чудо дакле, ако се већ увелико пази и на то, у које доба године више вулкан баца, па у које се доба вулкани чешће буде; није ништа необично, ако се пита, да-л је избацање вулканово у свези са временом, са кишом, са ветром и т. д. на земљи; сасвим је оправдано, ако се испитује, какви се појави збивају на небу и на земљи, ако се овде-онде вулкан љути; разгледају научењаци и како звезде стоје на небу, кад вулкан ватру сипа. Ухватило се већ, да има неке свезе између вулкана и његова бацања и других појава небесних и земаљских. Уочено је већ нешто, ал све је то мало и несигурно; нетачно. 10. Описивали смо вулкан; бавили смо се њиме доста ал ишли смо скоро све по површини. Навели смо оно, што је човек видио, што је чуо, што је доживео о вулкану. Спустимо се мало дубље. Сиђимо у тајну страну вулканову и запитајмо се, па откуд је то, да из брега ватра излази. Питали су то већ многи. И питаће се. Питамо се ево и ми: ал јасна одговора није још било и нема.