Stražilovo

СТРА

10В0

ТЗА.В

ВУ, ДОУКУ УРЕђУЈЕ МИЛАН САВИћ.

ВРОЈ 33.

У НОВОМ САДУ15. АВГУСТА 1885.

МИРА, МИРА!

ек се други отима За силу и власти; Нек се други отима За орден и части; Нека други завиди И шкргуће зуби Моје срце само мир И тишину љуби! Шта је тежња за славом, Шта поборне страсти? Проста мука, ломимир, Мученичке сласти! Нашто слава себична Преко туђих јада; Каква је то милина, Каква ли наслада? Зар за парче ордена, Ил' за трошну хвалу; Зар за блеске тренутне, Судбинину шалу; Зар за љубав имена И његовог јека, Да жртвујем мирноћу IIрекраткога века ? На што среће благослов Да га један прима; На што једном обиље, Кад га нема свима? Нека други себично 0 тој срећи снива Моје срце не може У том да ужива! Чемерне су сладости Сујетиних жеља; На част њојзи победе II њена весеља!

Нек на њеним крилима Други небо бира, Ја ћу макар на земљи, Само — мира, мира! Нека други скокове Политичке гради; Нек се други критиком Небопарном слади! Ја ћу мирно радити У књижевном миру, И спокојно невати Са срцем уз лиру. То је моја утеха, То ми мелем биље, Са њом делим јад и вај, Са њом делим миље. Како срце осећа Она тако јечи. Њени гласи слађани То су моје речи. Нека други послове Туђе куће гледе; Нека други за другог Дрвене и бледе! Сваки мисли за себе Да најбоље ради, Па остављам свакоме Нек се собом слади. Хучи свете, ломи се, ГСао морски вали Час се један нодигне, Час га други свали; Свакоме је судбина Нестална и прека Ја ћу за се самачки К'о плапинска река.

ГОД. I.